NAJVIŠA ŠKOLA NA SVETU: Lomonosov- Prestižni ruski univerzitet dao je čak 11 nobelovaca

Centralno zdanje Moskovskog državnog univerziteta je pravi simbol mesta koje je obrazovanje imalo u SSSR-u. Njegove dimenzije i raskoš spoljne fasade i enterijera decenijama impresioniraju posetioce Moskve. Predstavljamo galeriju slika koja dočarava mali deo arhitektonskog bogatstva ovog zdanja. Fotografije ljubaznošću portala Ministarstva kulture RF.

PRIRODNI SASTOJAK KOJI „PEGLA“ BORE: Zaboravite na botoks, med i mleko kombinacija iz snova za svaku ženu!

Moskovski državni univerzitet „Lomonosov“ je najpoznatija i najuglednija obrazovna institucija u Rusiji i bivšem Sovjetskom Savezu.

To je prva visokoškolska ustanova u ruskoj istoriji u koju su mogli da se upišu mladi talentovani ljudi bez obzira na socijalni status i imovinsko stanje. Prva generacija studenata primljena je 1755, za vreme imperatorke Jelisavete Petrovne, mlađe ćerke Petra Velikog.

Posle smrti imperatora Petra, koji je reformisao mnoge segmente ruskog društva, nastupila su teška vremena za „mlade“ obrazovne ustanove u Rusiji. Ključne pozicije u Akademiji nauka i na Peterburškom univerzitetu zauzeli su stranci, koji nisu bili mnogo zainteresovani za razvoj ruske nauke. Bila je neophodna nacionalna visokoškolska ustanova kako bi razvoj nauke u Rusiji dobio potreban podstrek i podršku.

Pokretačka snaga u stvaranju takve institucije bio je veliki ruski naučnik Mihail Lomonosov. On je osmislio ambiciozni projekat osnivanja univerziteta za nadarene studente. Pokazalo se, međutim, da ostvarenje ove ideje nije jednostavno. Naime, činovnici su ljubazno, ali uporno odbijali njegov predlog. Na kraju je Lomonosov morao da se posluži lukavstvom i primeni „zaobilazni manevar“ – predao je projekat i statut univerziteta Ivanu Ivanoviču Šuvalovu, miljeniku imperatorke Jelisavete Petrovne. Šuvalov je bio uticajan dvorski čovek, prefinjen i inteligentan. On je imao želju da se proslavi kao mecena i uspeo je da od Senata izdejstvuje odobrenje statuta nove obrazovne ustanove, koju je predložio Lomonosov. Imperatorka Jelisaveta Petrovna potpisala je 25. januara 1755. ukaz o osnivanju Carskog moskovskog univerziteta (uzgred, otud potiče tradicija da se „Tatjanin dan“ obeležava kao dan univerziteta

Univerzitet se u početku nalazio na Crvenom trgu (na mestu gde je danas Istorijski muzej). Osnovana su tri fakulteta: filozofski, medicinski i pravni. Na univerzitetu su poštovani vrlo demokratični principi, delimično zahvaljujući tome što je i sam Lomonosov bio samonikli talenat poreklom „iz nižih slojeva“ sa ruskog Severa. Studenti su mogli biti poreklom iz svih društvenih slojeva osim kmetova, uz uslov da polože neophodne prijemne ispite. Predavanja su držali najbolji profesori, svako je mogao da ih posećuje, tako da se često okupljao veliki broj slušalaca. Ovakva demokratičnost bila je uzrok brzog razvoja ove obrazovne ustanove. U 19. veku raste broj fakulteta, a sredinom 19. veka nastavu je pohađalo preko 1000 studenata.

S obzirom da je zgrada univerziteta vrlo brzo postala tesna, za održavanje nastave je najpre iznajmljen, a zatim kupljen dvorac kneza Rjepina u Mohovoj ulici, a zatim i još šest plemićkih kuća. Imperatorka Katarina II izdvaja 1785. iz državne blagajne 125 hiljada rubalja za izgradnju nove zgrade univerziteta prema projektu arhitekte Matveja Kazakova. Nažalost, prvobitno zdanje nije se sačuvalo do danas. Univerzitet je, naime, izgoreo u požaru septembra 1812. zajedno sa muzejem, bibliotekom, umetničkim dragocenostima i naučnim eksponatima. Međutim, već 5 godina kasnije započelo je obnavljanje izgorele građevine, od koje je bio preostao samo kostur. Sredstva za obnovu univerziteta sakupljana su širom sveta.

@vladislavdajkovicUkinimo sankcije Rusiji, umirimo dušu naših predaka! 🇷🇺

♬ original sound – Vladislav Dajkovic

Studije na Carskom moskovskom univerzitetu bile su zahtevne i zanimljive, kako svedoče tadašnji studenti. Predavanja su počinjala u devet ujutro, a dnevni raspored se sastojao od sedam dvočasa. Fakulteti nisu bili tako strogo podeljeni kao danas. Studenti su mogli da pohađaju predavanja poznatih profesora iz različitih oblasti.

Međutim, ubrzo su se u Rusiji počeli odvijati dramatični događaji. Nastupila je revolucija, došlo je do promene političkog uređenja, a carska porodica je pobijena. Sve to se bitno odrazilo na uređenje i zvaničnu orijentaciju univerziteta. Treba napomenuti da je unutar nastavnog kolektiva došlo do ozbiljne podele na one koji su podržavali novonastale promene i one koji su bili protiv njih. Studenti i profesori koji nisu prihvatali novu političku vlast morali su da napuste univerzitet. Pored toga, pod pritiskom nove vlasti obustavljen je rad u svim onim naučnim pravcima filozofije, istorije i filologije koji nisu bili u skladu sa učenjem revolucije.

Uprkos svim ovim iskušenjima, Moskovski univerzitet je uspeo da zadrži vodeću poziciju u visokom školstvu. Već 1934. studenti Moskovskog državnog univerziteta brane prve doktorske disertacije. Međutim, čim je proces studija počeo da se vraća u normalu, ponovo su nastupila teška vremena. U Drugom svetskom ratu preko pet hiljada studenata i nastavnika odlazi na front. Obrazovna delatnost se privremeno obustavlja. Mada je već u prvim posleratnim godinama obrazovanje ponovo značajno napredovalo, osećao se veliki nedostatak naučnih kadrova i kvalifikovanih stručnjaka. Na dan proslave 800-godišnjice osnivanja Moskve, 1947, otpočela je realizacija osam velikih građevinskih projekata na Vorobjovim gorama. Među njima je bio i novi kompleks zgrada Moskovskog univerziteta sa centralnim neboderom. Upravo to centralno zdanje univerziteta, izgrađeno od 1949. do 1953, postalo je simbol univerziteta.

Već 50-ih godina zavladala je prava groznica polaganja prijemnih ispita za upis na Moskovski univerzitet. Budžet je bio pet puta veći nego u predratnom periodu, što je omogućilo opremanje naučnih laboratorija i slušaonica, otvaranje novih fakulteta i specijalizovanih laboratorija. Otvaraju se psihološki fakultet, fakultet za informatiku i kibernetiku, prvi geološki fakultet u Rusiji i Instutut za istočnjačke jezike. Danas Moskovski državni univerzitet ima 39 fakulteta, 15 naučnoistraživačkih instituta, 4 muzeja, oko 380 katedri i preko 40.000 studenata i postdiplomaca. Moskovski državni univerzitet je jedini u Rusiji dao 11 dobitnika Nobelove nagrade.

Univerzitet „Lomonosov“ spada među tri visokoškolske ustanove u Rusiji koje imaju poseban status, jer su ukazom predsednika Rusije 2008. stekle akademsku nezavisnost koja im daje pravo da samostalno postavljaju svoje obrazovne standarde i razvijaju programe.

OVO JE 10 ZANIMLJIVOSTI VEZANIH ZA LOMONOSOV

1. Spomenik sovjetskog gigantizma

Izgrađen u periodu od 1949. do 1953. godine Univerzitet je skoro 40 godina smatran za najvišu zgradu u Evropi – da bi ga 1990. pretekao Toranj sajmišta u Frankfurtu na Majni. U Rusiji je, glavna zgrada Moskovskog državnog univerziteta zadržala lidersku poziciju još narednih 13 godina, do 2003. godine, kada je u Moskvi izgrađen stambeni kompleks “Triumf Palas”. Visina glavne zgrade Moskovskog državnog univerziteta je 240 metara.

2. Stotine miliona cigle i drugi graditeljski rekordi

Za gradnju čeličnog okvira zgrade bilo je potrebno 40 hiljada tona čelika, a za podizanje zidova – 175 miliona cigli. Onda ne čudi informacija da je za gradnju tako velike zgrade izdvojen isti iznos novca kao i za obnovu poslijeratnog Staljingrada. Takođe, u glavnoj zgradi MGU-a je najveći sat u Moskvi: promjer brojčanika je 9 metara.

3. Borba na pravo za gradnju glavne zgrade između arhitekata 1950-ih

U početku je, izgradnja visokih objekata bila povjerena Borisu lofanu. Ali neposredno pred početak izgradnje, bio je otpušten sa mjesta glavnog arhitekte, a na njegovo mjesto je imenovan Lev Rudnev. Razlog za zamjenu je bio to što je lofan, iako znajući da potrebe zgrade nisu primjerene potencijalnoj lokaciji zgrade (litica Vorobjevo brdo), nije htio da menja ništa u projektu i bio je spreman da rizikuje uspeh celog projekta. Lev Rudnev je napravio usklađeniji projekat i prebacio gradilište 800 metara dalje.

4. Karakteristike arhitektonskog dizajna glavne zgrade

Projekat zgrade je osmišljen kao centralni visoki toranj, pored koga se na bočnim stranama nalaze četiri donja dijela konstrukcije, koji se takođe na vrhu završavaju kupolama. Dužina zgrade na najširim delovima je preko dva kilometra; a na kraćim – 850 metara.

5. Celi grad u jednom neboderu

U glavnoj zgradi MGU-a smješteni su geološki, mehaničko-matematikčki i geografski fakultet, kao i Rektorat, naučna laboratorija, Geografski muzej i Palata kulture. Prema zamisli arhitekte, osmišljen je koncept univerzitetskog kompleksa koji uključuje svu potrebnu infrastrukturu za studente (biblioteka, pošta, trgovine, trpezarija, bazen, telegraf, itd). Tako da, nakon što bi kročio na vrata MGU-a 1. septembra, student nikada ne bi morao napustiti zgradu do kraja školske godine.

6. Pogled sa moskovske “krune”