MIHAJLOVIĆ NAJISKRENIJI DO SADA Bolji Božić nisam mogao da tražim (GALERIJA)

Siniša Mihajlović se otvorio o tome kako ga je promenila bitka za leukemiju.

Srbin je decenijama u italijanskom fudbalu, kao igrač Sampdorije, Lacija i Intera, a zatim trener Katanije, Fjorentine, Sampdorije, Milana, Torina i sada Bolonje.

U poslednjih šest meseci sa svih strana su stizale poruke podrške u bici protiv leukemije, tokom koje je nastavljajuo da gleda treninge iz svog bolničkog kreveta putem videolinka i održavao razgovore sa timom putem Skajpa.

– Mislim da su me ljudi konačno razumeli. Mesecima sam dobijao toliko naklonosti, ne samo od poznatih ličnosti, sportskih ličnosti i političara, već i od obožavalaca iz svih klubova i ljudi koje nisam ni poznavao. Potpuni stranci su bili zabrinuti za mene. Ako su moje reči ili postupci dali neku hrabrost nekome da prođe kroz tešku situaciju poput ove, onda je to za mene vrednije od Skudeta – rekao je za „Sportvik“, magazin Gazete delo Sporta.

Nakon tri ciklusa hemoterapije presađena mu je koštana srž i sada je na putu ka punom oporavku, uz pomoć mamine kuhinje, „da bi nabavio još nekoliko kilograma“.

– Nisam mogao da tražim bolji Božić. Provesti ga sa porodicom, u trenutnom stanju, nešto najviše čemu sam mogao da se nadam. Testovi idu dobro, svaki dan se osećam jačim, pored sebe imam majku, suprugu, decu. A Bolonja je dobila poslednje dve utakmice. Osećam se miran i srećan zbog svega – rekao je najbolji trener u izboru FSS-a za 2019. godinu.

On objašnjava da sada može da ceni svaki trenutak, stvari koje ranije nije ni primetio, jer je bio u takvoj žurbi da radi.

– Naučio sam da slušam, da posmatram izraze onih ispred mene. Uživam u jednostavnim detaljima u životu koji sada izgledaju neprocenjivo. Ranije sam odlazio na jutarnje trčanje sa slušalicama kako bih se rešio stresa, ali sada hodam 7-10km dnevno da bih umesto toga napunio baterije. Gledam oko sebe, slušam, udišem svež vazduh, što je posle tri meseca u bolničkom krevetu sa klima uređajem predivna senzacija. Otkrio sam ponovo deo sebe za koji zapravo nisam znao da je tu ili bar da sam to skrivao. Sad plačem na bilo čemu. „Siniša je postao uplakana beba“, kažem sebi s vremena na vreme, ali takođe mi je prijatno da osezim intenzivne emocije, a ne da ih suzdržavam – objašnjava Mihajlović.

– Možda bih bio srećan, tužan ili iznerviran, ali uvek na maksimalnom nivou intenziteta, bez filtera. Čak sam postao strpljiviji! Kao igrač, nisam mogao da odbrojim ni jednom pre nego što sam reagovao, a kamoli do 10. Naučio sam da brojim do šest ili sedam, znam da mogu stići do osam, ali brojanje do 10 je verovatno iznad mene…

Bilo je primera tog prošlog meseca tokom Bolonje igre sa Lećeom, dok je Mihajlović stao da spreči da se Gari Medel sukobi sa Panajotisom Taktidisom.

U prošlosti, da me je igrač vređao na terenu, bacao bih ga tamo i tamo

– Želeo sam da probudim sve i kada je Gari reagovao tako, moj se temperament rasplamsao, ali ja sam stao. U prošlosti, da me je igrač vređao na terenu, bacao bih ga tamo i tamo – rekao je trener Bolonje za Sportvik, a iskoristio je priliku i da prokomentariše prelazak nejgovog prijatelja Zlatana Ibrahimovića u Milan.

– Trenutno deveto mesto je veliko postignuće. A zasluge pripadaju kompaniji, tehničkom osoblju, timu. Malo sam uradio… Cilj je bio prošle godine da napredujemo do desetog mesta. Da mi je žao što je Ibra izabrao Milan umesto Bolonje? Da, jer mislim da bi se ovde više zabavio – rekao je Mihajlović.