NOVI FIJASKO SRPSKOG FUDBALA: Olimpijakos deklasirao TSC i izbacio ga iz Evrope

Fudbaleri Olimpijakosa pobedili su TSC u poslednjem kolu grupne faze Lige Evrope rezultatom 5:2!

Tim iz Bačke Topole imao je šansu da eventualnom pobedom nad grčkim velikanom na njegovom terenu, osvoji treće mesto u grupi i na proleće nastavi takmičenje u nokaut fazi Lige konferencije.

SFEROPULOS LAKŠE DIŠE: Nije lako dobiti utakmicu koju moraš da dobiješ!

Međutim, doživeo je ubedljiv poraz – 2:5!Već na poluvremenu bilo je 3:0 za Olinpijakos, dva efektna gola postigao je Portugalac Danijel Podense i obradovao zemljaka i novog trenera grčkog kluba Karlosa Karvahala.Bolji utisak ostavili su gosti iz Bačke Topole u drugom poluvremenu iako su već u prvom minutu nastavka primili gol i gubili u tom trenutku sa 4:0.

Samo minut kasnije Ifet Đakovac je smanjio na 4:1, a onda nešto kasnije Aleksandar Ćirković na 4:2 iako je u međuvremenu TSC ostao sa deset igrača jer je drugi žuti, odnosno crveni karton dobio Nikola Kuveljić.

Međutim, Olimpijakos je u nastavku utakmice iskoristio brojčanu prednost i stigao do petog gola za konačnih – 5:2.

TSC završava takmičenje kao četvrti u grupi sa jednim osvojenim bodom, Olimpijakos će kao treći nastaviti takmičenje u Ligi konfernecije, dok su Vest Hem i Frajburg još ranije obezbedili prva dva mesta i nokaut fazu Lige Evrope.

Pompezno se krenulo u novu sezonu sa pet timova u evrokupovima, kao da je u pitanju posledica sistemskog rada, a ne splet okolnosti i dobri rezultati dva kluba. Zvezdin kontinuitet u Evropi poslednjih pet godina i sjajne dve prethodne sezone Partizana u kojima je bio perjanica skupljanja bodova za klupski koeficijent, doneli su veliki skok Srbije na rang listi i priliku da čak pet klubova izađe na evroscenu.

Na sve to se nadovezao raspad Partizana u domaćim takmičenjima koji je omogućio TSC-u drugo mesto i automatski garantovano učešće u Ligi Evrope i treće mesto Čukaričkom i garantovano mesto u Ligi konferencija, što je uz Zvezdinu sigurnu grupnu fazu Lige šampiona stvorilo utisak da je srpski fudbal doživeo uzlet.

Ali, kada se grupna faza završila, ostala je bolna realnost. Dva nerešena rezultata od 17 mečeva u grupama i ukupno jedna pobeda u 27 mečava računajući i kvalifikacije (TSC je igrao poslednji meč grupne faze i trenutku pisanja teksta), uz eliminaciju Partizana u kvalifikacijama za Ligu konferencija koji je na kraju jedini uspeo da ostvari pobedu u čitavoj sezoni, pokazali su realno stanje stvari.

Jarka svetla pozornice razotkrile su realnost u kojem se naši klubovi nalaze. Iako žreb nije bio naklonjen nijednom srpskom timu, činjenica da je jedan Zrinjski na primer uspeo da u debitantskoj sezoni neke ekipe iz BiH sruši jedan AZ Alkmar ili Balkani iz takozvane države Kosovo koji u poslednjem kolu ima šanse tza prolaz u evropsko proleće.

Svi ti detalji ruše izgovor o neiskustvu i teškim grupama, a zapravo otkriva suštinu domaćeg fudbala.

Kako očekivati ozbiljan iskorak na evropskoj sceni, kada trećina lige igra na terenima koji više liče na njive čim krenu da padaju kiše, nego na mesta gde može da se igra fudbal.

Radnički i Partizan su tako u Nišu morali da se bore i sa kaljugom i da se taktički prilagođavaju očajnom terenu, a u takvim uslovima nema prostora za razvoj igre i napredak fudbala.

Ako se uzme da su takvi uslovi na mnogim terenima tokom više od pola sezone, onda je iluzrano ozbiljno analizirati fudbal kao igru.

Uz lošu infrastukturu, problem je i u selekciji igrača i sumnjivim metodama formiranja timova. Partizan je promenio 11 igrač pred početak kvalifikacija, a neki su stigli prekasno poput Zahida da bi bili deo te priče. TSC je prodfao glavne igrače, a nije doveo zamene, Zvezda dala ogroman novac na igrače kao što su Šerif Ndijae koji je svojim promašajima direktno koštao Zvezdu realne šanse da se bori za proleće u Evropi.

Stranci na mestu domaćih igrača na terenu moraju da prave razliku na terenu, naročito ako su skupo plaćeni, pa je Jovan Mijatović na primer morao da bude spasilac pored skupih promašaja.

Zato je „uspeh“ koji je podrazumevao pet timova u Evropi, zapravo posledica okkolnosti, a ne sistemskog rada, a iako ćemo i sledeće sezone imati pet ekipa u konkurenciji, lošije startne pozicije i nedostatak pravog rada prete da situacija bude još gora.

Ako Partizan zbog ogromnih finansijskih problema ne bude dobio priliku da se nađe na evropskoj sceni što je sve izvesnije, rezultat bi mogao da bude jednako depresivan.

A, to će pozicije srpskog fudbala dramatično da pogorša u trenutku kada se sistem u evropi bude menjao i kada nas to bude skupo koštalo.