ŽESTOKA „BORBA TITANA“: Ovo su 5 najboljih borbenih DRONOVA na svetu koji prave – HAVARIJU

Danas desetine zemalja proizvode bespilotne letelice različitih funkcionalnosti, od izviđačkih do napadačkih. Veoma je teško odrediti koji je dron za napad najbolji na svetu, jer su mesta na kojima se može testirati politički ograničena.

EVO KOLIKO DRONOVA JE RUSIJA DOBILA OD IRANA: BELA KUĆA OTKRIVA

Stoga smo ovde uvrstili dronove koji su bili ili su trenutno uključeni u različite sukobe širom sveta.

5. Bayraktar TB2, Turska

Izviđačka i udarna bespilotna letelica Bayraktar ​​TB2, koju je napravila turska kompanija „Baykar Defense“, nalazi se u službi kopnenih snaga nekoliko zemalja. Reč je o modifikaciji bloka B „Bajraktar“ i pripada klasi bespilotnih letelica srednje visine ali sa dugim trajanjem leta. Bespilotna letelica ima nešto napredniji softver i sisteme upravljanja od izraelske bespilotne letelice Heron.

Ceo sistem uključuje šest bespilotnih letelica Bayraktar ​​TB2, dve zemaljske kontrolne stanice, komplete za napajanje i održavanje. Posada uključuje komandanta, pilota i operatera.

Bayraktar ​​TB2 je opremljen motorom sa unutrašnjim sagorevanjem „Rotax 912“ kapaciteta 100 litara. Maksimalna brzina leta je 250 km/h, brzina krstarenja je 130 km/h, maksimalna visina leta je 7300 m. Napravljena od kompozitnih materijala, a opremljena je sistemom za automatsko poletanje i sletanje, kamerama i sistemima za nadzor, što joj omogućava da se koristi u izviđačke svrhe. Pored toga, dron Bayraktar ​​TB2 je sposoban da nosi dve protivtenkovske vođene rakete i laserski vođenu municiju Roketsan MAM-L ili MAM-C.

Sistem MAM-L je razvijen kao laserska modifikacija protivtenkovskog raketnog sistema velikog dometa L-UMTAS. U decembru 2015. godine, prvi put su izvršena probna lansiranja naoružanja sa bespilotne letelice „Bajraktar ​​TB2“.

Bespilotna letelica Bayraktar ​​TB2 oborila je svetski rekord u svojoj klasi nakon probnih letova u junu i avgustu 2014. godine na visini od 8 km. Let je trajao 24 sata i 34 minuta. Dužina joj je 6,5 m, raspon krila 12 m, domet 150 km, maksimalna poletna masa 650 kg, maksimalna nosivost 55 kg.

4. MQ-9 Reaper [Predator B], SAD

Dron MQ-9 Reaper je stvoren na osnovu uspešnog višenamenskog UAV RK / MK-1 Predator kompanije General Atomic Aeronautical Systems Inc. (GA-ASI). Rad na Predatoru B počeo je 1998. godine, ali ga je delimično finansirala NASA. Prvi let prototipa obavljen je u februaru 2001.

O ovoj američkoj bespilotnoj letelici smo pisali izuzetno detaljno u članku posvećenom samo njoj

3. Heron TP, Izrael

IAI Heron (ili Machatz-1) je bespilotna letelica srednje visine sa dugim trajanjem leta. Letelica je projektovana za izviđanje i osmatranje, kao i za obavljanje drugih zadataka tokom dugih misija – do 45 sati, na visinama do 10.700 m. Aktuelna verzija je poznata kao Heron TP ili Eitan. Heron je izvršio svoj prvi let još 18. oktobra 1994. godine.

Ugrađena oprema uključuje navigacioni sistem sa prijemnikom signala satelitskog navigacionog sistema, zbog čega je sposobana da leti u autonomnom režimu dovoljno dugo (može da obavi skoro ceo let u ovom režimu). Postoji i poluautomatski režim – sa intervencijom operatera u određenim fazama misije. Bespilotna letelica takođe ima mogućnost poletanja i sletanja u automatskom režimu. Ukoliko izgubi kontakt sa zemaljskim komandnim mestom, uređaj je sposoban da se autonomno vrati u svoju bazu.

Heron može da nosi širok spektar opreme: optoelektronske i infracrvene sisteme, radio i elektronske izviđačke stanice, male radare itd. Komunikacija se vrši u realnom vremenu, upravljanje ciljnom opremom je automatsko, manuelno ili u kombinovanom režimu.

Za izvršavanje dodeljenih zadataka, dron je opremljen kompleksom MOSP (Multimission Optronic Stabilized Payload) TV / FLIR sa sistemom prenosa u realnom vremenu za GCS ili EL/M-2055 SAR/MTI. Elta EL / M-2022U pomorski patrolni radar takođe može biti opremljen. Bespilotna letelica je opremljena digitalnim sistemom upravljanja sa dvosmernim sistemom prenosa podataka. Za upravljanje sa zemlje koristi se komandno mesto GCS-3000 koje se koristi i uz bespilotnu letelicu Hunter.

2. S-70 Ohotnik, Rusija

Suhoj i Mikojan-Gurevič su 2009 godine započeli zajednički rad na teškoj udarnoj bespilotnoj letelici. U junu 2018. održano je prvo predstavljanje Hunter-a. UAV je 23. novembra 2018. počeo da trči duž piste sa ubrzanjem do brzine od 200 km/h. 19. decembra 2018. spremnost UAV za prvi let potvrdio je zamenik ministra odbrane Ruske Federacije Aleksej Krivoručko, koji je istakao da je rad na projektu prioritet i da je na dobrom nivou. “

U januaru 2019. pojavile su se prve fotografije bespilotne letelice „Ohotnik“ (Lovac). Početkom 2019. godine postalo je poznato da je treći prototip Su-57 korišćen kao leteća laboratorija za testiranje niza sistema za projekat Ohotnik, posebno avionike, komunikacija, grupne upotrebe bespilotne letelice.

Dron pod kontrolom operatera izvršio je nekoliko preleta aerodroma na visini od oko 600 metara i uspešno sleteo. Ministarstvo odbrane Rusije je 27. septembra 2019. izvestilo medije o prvom zajedničkom letu Ohotnika i lovca Su-57, koji je trajao više od 30 minuta.

Bespilotna letelica je letela u automatizovanom režimu, uvežbavana je interakcija između „Ohotnika“ i vodećeg aviona radi proširenja radarskog polja lovca i ciljanja za upotrebu avionskog naoružanja velikog dometa bez ulaska Su-57 u zona uslovnog PVO dejstva.

Ohotnik je napravljen po šemi „letećih krila“ uz upotrebu posebnih materijala i premaza koji ga čine praktično nevidljivim za radarsku detekciju. Dron je opremljen opremom za opto-elektronsko, radio-tehničko i druge vidove izviđanja.

U pogledu veštačke inteligencije i autonomije, Ohotnik je prototip lovca šeste generacije, ali neće dobiti funkciju donošenja odluke o upotrebi oružja, ona ostaje na osobi.

Pretpostavlja se da bi gomila od 20-30 jurišnih dronova, pokrivenih sa dva ili tri manevarska lovca, naneti nepopravljivu štetu infrastrukturi neprijatelja.

Za uništavanje radara S-70, Su-57 koristi X-58 supersoničnu anturadarsku raketu vazduh-zemlja (domet 260 kilometara). Podzvučna raketa niskog leta X-35 je efikasna protiv morskih ciljeva. Takođe, Ohotnik može da primi četiri modifikovane supersonične rakete X-74M2 i osam korigovanih avio-bombi KAB-250.

1. MQ-20 Avenger [Predator C], SAD

Za razliku od prethodnih dronova MK-1 Predator i MK-9 Reaper (Predator B), Avenger pokreće turboventilatorski motor, a njegov dizajn uključuje stelt karakteristike kao što su unutrašnje skladište oružja i izduvni sistem u obliku slova S za smanjenje infracrvenih i radarskih tragova

Odeljak korisnog tereta ove bespilotne letelice može da nosi dve laserski navođene bombe GBU-38 JDAM (220 kg).

Predator C, kao i varijanta Predator B, dizajniran je da nosi oko 1000 kg naoružanja i senzora. Ako prikrivenost nije potrebna za misiju, oružje se takođe može pričvrstiti spolja na trup i krila. Takođe, dodatni rezervoari za gorivo za 2 sata leta mogu se ugraditi u odeljak korisnog tereta.

Motor je Pratt & Whitney Canada PV545B, a mksimalna visina leta je 18.000 metara. Gledano odozgo, krilo je zamašeno 17 stepeni (raspon 20 metara), a ivice repa su skoro paralelne. Slične konture se koriste na klasičnim stelt projektima kao što su B-22 i B-2.

Zakrivljena zadnja ivica krila pruža aerodinamičke i strukturne prednosti klinastog krila, dok usis vazduha drži dalje od radara. Zakošeni bokovi gornjeg i donjeg dela se sastaju u oštroj liniji koja se nastavlja od nosa do repa kako bi se izbegao problem povećane efektivne površine raspršivanja izazvanog glatkim bokom. Debljina i zakrivljenost krila ukazuju na pokušaje da se postigne najveći laminarni tok.

Avion je projektovan tako da se krila mogu skupiti za skladištenje u hangarima ili na nosaču aviona. Kompanija već dugo govori o mogućoj pomorskoj primeni uređaja. Dron takođe ima krmenu kuku (potrebnu za sletanje na nosače aviona).