BRITANSKI „EKONOMIST“ OPLEO PO RUSKIM SIMPATIZERIMA: Evropa se okreće Putinu

Širom Evrope šapuće se i osporava velikodušnost više evropskih vlada prema Ukrajini koja je do februara ove godine veća od 60 milijardi evra, piše „Ekonomist“. Međutim, ovaj britanski list ne može da sakrije svoju ogorčenost što ti glasovi razuma počinju da budu sve bučniji.

U Nemačkoj postoji subkultura „Putinversteher“, što u prevodu označava simpatizere Putina, odnosno one koji razumeju ruskog lidera, piše ovaj sajt. „Ekonomist“ pokušava da ove evropske zvaničnike, čija se podrška sve više povećava, označi pogrdnim imenom, pa o njima piše pod naslovom „Putinovi korisni idioti“.

Kako se dodaje, postoji veliki spektar „evropskih korisnih idiota“, pa u medijima i akademskim krugovima ima intelektualaca koji žale zbog upletenosti Evrope u ono što vide kao posredni rat između Amerike i Rusije, ili možda još šire – između Amerike i Kine. I u svetu biznisa, uprkos višestrukim rundama zapadnih sankcija, Rusija i dalje ima mnogo prijatelja, napominje „Ekonomist“ koji ne krije da je nezadovoljan zbog toga.

Kao evropski zvaničnik koji najglasnije podržava Putina naveden je premijer Mađarske Viktor Orban, koji je više puta kritikovao zapadnu podršku Ukrajini, i nastavio je da nabavlja ruski gas. Orbanova vlada takođe odbija da dozvoli tranzit oružja Ukrajini koji su odobrile članice NATO-a. I susedna Austrija je, doduše tiše, ali podjednako čuvajući svoje interese, izdržala u svojoj borbi da održi svoju ulogu mosta između Istoka i Zapada, nudeći malo pomoći Ukrajini, dok joj je trgovinska razmena sa Rusijom porasla. Osim Mađarske i Austrije, „Ekonomist“ navodi i Grčku koja poštuje sankcije uvedene Rusiji, ali se uzdržava od daljeg zaoštravanja u vezi sa isporukom ruske nafte, verovatno jer grčke kompanije imaju velikog udela u toj trgovini.

I Srbija „korisni idiot“

Tek nedavno je Kipar, pod pritiskom Amerike, zatvorio oko 4.000 lokalnih bankovnih računa koje su držali Rusi. Suočene sa manjim pritiskom, zemlje koje nisu članice EU, poput Turske i Srbije, čak se i ne trude da prikriju unosne usluge koje pružaju Rusiji, piše „Ekonomist“.

„Neke zemlje su izokrenule naizgled plemenite namere u politiku koja greje Putinovo srce“, ne krije tugu zbog toga britanski list.

Pozivajući se na svoju hvaljenu neutralnost, Švajcarska je iskoristila lokalne zakone kako bi blokirala isporuku oružja Ukrajini, uključujući 96 tenkova „leopard“ koji se nalaze u Italiji i koji pripadaju privatnoj švajcarskoj firmi.

Skrivenu nameru britanski list vidi u tome što je Švedska dala zeleno svetlo za javno spaljivanje Kurana, na šta je burno reagovala Turska od koje zavisi članstvo te zemlje u NATO-u. Sa druge strane, Putin je na putovanju u Dagestan pre Bajrama krajem juna, usnimljen kako drži Kuran, dok je objašnjavao da je po ruskom zakonu zločin skrnaviti svetinje.

„Čak i čvrste cigle u evropskom zidu podrške Ukrajini mogu da se sruše“, sa tugom piše „Ekonomist“.

Slovačka je, na primer, bila vitalni kanal za zapadnu pomoć i nedavno je ukrajinskom vazduhoplovstvu obećala svoju flotu od 13 borbenih aviona Mig-29. Međutim, ankete pokazuju da stranka Roberta Fica, rusofila levičara koji je okrivio „ukrajinske fašiste“ za provociranje Putina, izgleda će pobediti na nacionalnim izborima zakazanim za septembar.

Francuska je jedina označena u tekstu britanskog lista kao oslonac i NATO-a i Evropske unije. Da u toj zemlji postoje previranja po pitanju podrške Ukrajini dokazuje Marin le Pen, najveću protivnicu francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, jer je ona osudila sukob u Ukrajini, ali je izjavila da sankcije Rusiji ne funkcionišu.

U Italiji, iako premijerka Đorđa Meloni snažno podržava Ukrajinu, Mateo Salvini, koji vodi drugu po veličini stranku u njenoj koaliciji, je još jedan protivnik sankcija, a nije ni krio dobre odnose prema Putinu.

Previranja postoje i u Nemačkoj, koja je samo naizgled jak stub u zapadnoj propagandi, ali AFD, partija koja je označena kao bliska Moskvi, dobija sve veću podršku građana Nemačke, što pokazuju istraživanja i vlada mrtva trka u podršci njoj i socijaldemokratama koji su na vlasti. Iako je podrška javnosti u Nemačkoj za pomoć Ukrajini i dalje jaka, taj trend opada.

NATO isprovocirao potez Rusije, i napao Srbiju

„Ekonomist“ navodi glavne tačke narativa koji počinje da vlada na Zapadu, a to je da je NATO isprovocirao napad Rusije na Ukrajinu, da je Ukrajina veštački entitet koji s pravom pripada Rusiji, i da Amerika sipa ulje na vatru da bi prodala svoje oružje i održala globalu hegemoniju.

Kao primeri ovoga navodi se to što je NATO napao Srbiju 1999. i Libiju 2011, kao i da je Amerika napala Irak i Avganistan, te zbog čega je onda Rusija krivac a Amerika nije?

Drugi deo narativa je tvrdnja da postoji dublji razlog, odnosno da je svrha krize da se postavi pozornica za Evropsku uniju koja bi bila pod palicom prenaduvanog NATO-a, o čemu piše nemački sociolog Volfgang Strek.

Ono što povezuje sve ove kritičare Zapada je, tvrdi britanski list, antiamerikanizam. Oni ukazuju na to da je Amerika profitirala od sankcija uvedenih Rusiji, jer je primorala Nemačku da pređe sa ruskog gasa na skuplji tečni gas iz Amerike. Druga opaska je da je Amerika nametnula sukob Rusiji, jer je pokušala da uvuče Ukrajinu u svoju sferu uticaja.

Da su ovi glasovi sve glasniji videlo se na nedavnom političkom mitingu blizu Berlina kada se nemački kancelar Olaf Šolc našao pred građanima koji su mu uzvikivali da je ratnohuškač. Šolc im je odgovorio da kada bi imali makar malo mozga, znali bi ko je pravi ratnohuškač. Pravo je pitanje ko tu ima, a ko nema mozga i da li neko misli svojom glavom ili samo sluša šta mu Vašington kaže.