NE SLUTI NA DOBRO: U Nemačkoj i Francuskoj trepere signali upozorenja o recesiji

Indeks menadžera nabavke (PMI) za region ostao je ispod praga od 50, jer je sa 49,9 u junu, sada pao na 48,9. To je najniže očitavanje od novembra i gore nego što je predviđao bilo koji ekonomista u „Blumbergovom“ istraživanju. Evrozona je možda izbegla zimsku recesiju, ali kombinacija niske tražnje i jake inflacije doprinela je da privreda nije uspela da zabeleži rast na početku godine. Pad industrije je posebno pogodio ovaj region, a julska vrednost od 42,7 najgora je još od prvih meseci pandemije.

„Proizvodnja je i dalje Ahilova peta evrozone. Ona je smanjena ubrzanim tempom u julu, dok se aktivnost sektora usluga i dalje širi, iako mnogo sporijom stopom nego prethodnih meseci“, rekao je Sajrus de la Rubija, glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke. Usluge su se pokazale kao spas, iako je i ovaj sektor usporio na najslabiji nivo od januara. Ekonomisti predviđaju kvartalne stope rasta od 0,2% za preostala dva kvartala u ovoj godini. „Ekonomija evrozone će se verovatno pomeriti dalje u teritoriju kontrakcije (oštro smanjenje proizvodnje) u narednim mesecima, pošto i sektor usluga gubi snagu. Dodatak sumornoj perspektivi je činjenica da su i novi poslovni i PMI indeksi za usluge smanjeni po prvi put od početka godine“, rekao je de la Rubija.

Pogoršanje u ekonomiji evrozone je sve vidljivije i izvan proizvodnog sektora, a uslužna aktivnost usporava u julu. Iako ovo donekle povećava sumnju koja visi oko odluke Evropske centralne banke (ECB) za septembar, „Blumberg ekonomiks“ i dalje očekuje da će Upravni savet ostati fokusiran na visoku baznu inflaciju i dalje povećanje kamatnih stopa na svoja naredna dva sastanka. Novi PMI brojevi su pokazali da prosečne cene za robu i usluge i dalje rastu, iako se ta povećanja dešavaju najsporijom stopom u poslednjih 29 meseci. ECB će gotovo sigurno povećati kamatne stope za još 25 baznih poena u četvrtak.

U međuvremenu, britanske kompanije su u julu prijavile svoj najsporiji rast u poslednjih šest meseci, jer su nove porudžbine zastale i pritisak na povećanje cena je popuštao, što sugeriše da skok kamatnih stopa počinje da deluje. PMI je pao na 50,7 sa 52,8 u junu, a proizvodnja je bila najniža u poslednjih 38 meseci. Ekonomisti su očekivali manje promene.

U Nemačkoj i Francuskoj signali upozorenja o recesiji

Najnoviji podaci PMI-ja pokazali su da u dve najveće ekonomije evrozone — Nemačkoj i Francuskoj trepere signali upozorenja o recesiji. Nemački PMI pao je na 48,3, dok je procena ekonomista bila 49,8, dok je u Francuskoj na 46,6 u julu, a ekonomisti su predvideli 47,7. Nemačka i Francuska su započele treći kvartal kontrakcijama u svojim privredama u privatnom sektoru, uz kontinuiranu slabost u proizvodnji uz povećano prelivanje na usluge.

„Es end Pi global“ je objavio da je indeks menadžera nabavke za Nemačku pao na najniži nivo ove godine, sa julskim očitanjem od 48,3 koje je palo ispod praga od 50 koji ukazuje na rast. Francuska je prošla još gore, dostigavši najniži nivo za 32 meseca od 46,6. Cifre za obe zemlje bile su gore nego što je predviđao bilo koji ekonomista u Blumbergovim istraživanjima.

U Nemačkoj je negativno očitavanje izazvano proizvodnjom, koja je bila ispod 50 više od godinu dana i sada je blizu nivoa koji je poslednji put viđen na početku pandemije 2020. Rast usluga usporio je drugi mesec za redom.

FRANCUSKI MINISTAR FINANSIJA PORUČUJE: Evrozona je „usred vrhunca inflacije“, trajaće najmanje do kraja godine

„Postoji povećana verovatnoća da će privreda biti u recesiji u drugoj polovini godine. Tokom poslednjih nekoliko meseci, videli smo zapanjujuće smanjenje novih porudžbina i zaostalih poslova, koji sada opadaju najbržim tempom od početnog kovid talasa na početku 2020. Ovo ne sluti dobro za ostatak godine“, rekao je za Nemačku Sajrus de la Rubija, glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke.

U Francuskoj su i proizvodnja i usluge ponovo bile u kontrakciji, pri čemu je proizvođački sektor u lošijem stanju od sektora usluga.

„Podaci signaliziraju primetno usporavanje privrede, pokazujući najoštrije smanjenje poslovne aktivnosti od novembra 2020. godine, što je prethodilo smanjenju BDP-a u Francuskoj“, rekao je Norman Libke, ekonomista Hamburške komercijalne banke.