RUSIJA JOŠ JEDNOM DOKAZUJE SVOJU NADMOĆ: Neočekivani rast ključnih sektora ekonomije

Bankarski, automobilski i avio sektor u Rusiji beleže bolje rezultate nego pre uvođenja sankcija. Kvartalni rast ekonomije od 5,5 odsto nadmašio je očekivanja svih stručnjaka sa kojima je razgovarao Blumberg.

LAVROV STIŽE NA SAMIT OEBS-A: Bugari dozvolili prelet aviona ruskog šefa diplomatije

Ključni sektori ruske ekonomije se prilagođavaju i u pojedinim slučajevima u potpunosti uspevaju da se oporave od međunarodnih sankcija bez presedana koje su uvedene zbog rata u Ukrajini.

Ruski ekonomski rast i rastuća potrošačka tražnja, uvećane izdašnom vladinom potrošnjom, omogućili su raznovrsnim sektorima ruske ekonomije, poput bankarskog, automobilskog i avionskog, da pronađu način da opstanu – i u nekim slučajevima prosperiraju – uprkos ograničenjima SAD i EU usmerenim na slabljenje ekonomije koja su uvedena kao vid odmazde zbog rata u Ukrajini.

Međugodišnji rast ubrzao se na 5,5 odsto u trećem kvartalu sa 4,9 odsto u prethodnom, saopštila je u sredu Federalna statistička služba. Rezultat – najbrža stopa ekonomskog rasta tokom duže od decenije – izuzev skoka povezanog sa ukidanjem ograničenja tokom pandemije virusa kovid 19 – prevazilazi očekivanja svih ekonomista sa kojima je razgovarao Blumberg.

Oporavak pokazuje ograničene domete sankcija za koje je američki predsednik Džozef Bajden rekao da su osmišljene da prepolove rusku ekonomiju i pretvore rublju u ruinu (ruble into rubble) kao kaznu za invaziju na Ukrajinu. Predsednik Vladimir Putin je nastojao da ojača veze sa zemljama kao što su Kina i Indija, pošto je EU srezala trgovinske veze sa Rusijom, uključujući uvoz nafte i gaza, kroz više rundi sankcija.

Upečatljiv primer

Rublja je dosegla najniži nivo neposredno nakon što je rat otpočeo, ali se ubrzo potom snažno oporavila. Vlada je prošlog meseca iznova uvela neka valutna ograničenja, nakon što je domaća valuta spala na nivo jednog dolara za 100 rublji – što je zapravo izazvalo obrt koji ju je prošlog meseca doveo na mesto najuspešnije valute na tržištima u razvoju.

Izlišno je reći da iako je Rusija do sada izbegla ekonomski kolaps, vlada crpi svoje resurse kako bi održala državnu potrošnju, dok se istovremeno odigrao egzodus stranih investitora i domaćih firmi kojima je sve teže da drže korak sa tehnološkim promenama i međunarodnom izolacijom.

Ruski bankarski sektor pruža jedan od najupečatljivijih primera među sektorima koji su prebrodili sankcioni udar. Najveća ruska banka – Zberbanka – koja je u državnom vlasništvu i koja, kao i druge ruske banke, obuhvaćena sankcijama SAD i EU, uz prekid veza sa sistemom međunarodnih plaćanja SVIFT – po svoj prilici će ostvariti najviši profit u rubljama ove godine. „Ova godina će najverovatnije zaista biti naša najuspešnija godina u istoriji”, rekao je generalni direktor Herman Gref, kojem su uvedene sankcije SAD, EU i Velike Britanije.

Zberbanka nije jedinstven slučaj. Ukupan profit bankarskog sektora tokom prvih devet meseci ove godine već je prevazišao prethodni godišnji rekord iz predratnog vremena, ostvaren 2021. godine. Nakon što su gotovo pali na nulu u prvoj godini invazije, bankarski profiti bi mogli da dosegnu i 3.000 milijardi rubalja (33 milijarde dolara) tokom 2023, rekao je Valerij Piven, direktor ruske agencije za kreditni rejting ACRA.

To je tri puta više nego što je centralna banka očekivala na početku ove godine – što je podstaknuto kreditnim bumom, slabljenjem rublje i niskim provizijama. Regulatori su u sredu izjavili da posle ove godine neće produžavati niz mera podrške za banke, zbog toga što su zajmodavci dovoljno stabilni i profitabilni.

Prema ovoj agenciji očekuje se i da naredna godina bude „prilično uspešna” za zajmodavce. Nakon dva uzastopna kvartala rasta, ruska ekonomija se skoro vratila na predratni nivo, čime su poništeni udari naneti sankcijama. Fiskalni podsticaj koji je pospešio ovaj preokret će se, po svoj prilici, nastaviti – zahvaljujući ruskoj sposobnosti da preusmeri snabdevanje naftom prema drugim državama i da prodaje sirovu naftu po cenama višim od cenovnog ograničenja od 60 dolara po barelu koje su propisale države G7 i EU.

Prodaja energenata sačuvala je ključni dotok vladinih prihoda, držeći budžet u boljem stanju nego što su zvaničnici predviđali uprkos rastućoj ceni vođenja rata. Vladina potrošnja će nastaviti da stimuliše ekonomiju, prema navodima u dokumentu Ministarstva finansija koji naznačava glavne obrise budžetske politike za period 2024-2026. godine, što je omogućilo ne samo stabilizaciju situacije, već i uspešno, brzo prilagođavanje novim uslovima“.

Predratni nivo

Ruska ekonomija verovatno je dosegla predratni nivo na početku četvrtog kvartala 2023. godine, prkoseći ranijim očekivanjima.