OČAJNIČKI POTEZI BRUTALNIJI OD KRVI I SMOŽDENIH KOSTIJU: Ukrajinci iako na rubu iznemoglosti – nastavljaju u ponor?

Očajnički pokušaj Kijeva da postigne barem neki oblik „pobede“ u očima javnosti doživeo je krah. Šta će se dešavati dalje?

UKRAJINA I RUSIJA U TAJNOSTI VODE MIROVNE PREGOVORE? Naježićete se od detalja

Šest meseci nakon početka kontraofanzive Ukrajine kod Artemovska (na ukrajinskom Bahmut), operacija je potpuno propala i ruske trupe su uspele da preuzmu inicijativu na bojnom polju.

Pokrenuvši seriju napada, ruske snage su vratile neke od pozicija koje su izgubile severozapadno od grada u oblasti Berhovskog rezervoara i ponovo preuzele kontrolu nad linijom duž železničke pruge Artjomovsk-Gorlovka na južnom krilu, ocenjuje vojni analitičar Vladislav Ugloni.

U međuvremenu, ukrajinski plan, koji je podrazumevao ofanzivu u najmanje tri operativna pravca: ka Melitopolju, Berdjansku i Artjomovsku je propao. Umesto da se fokusira na jedan po jedan zadatak, kao što su zapadni stručnjaci preporučivali, Kijev je raštrkao svoje snage i nije uspeo ni u jednom od svojih ciljeva. Sada su Oružane snage Ukrajine prinuđene da pređu sa ofanzivne na defanzivnu taktiku.

(Pre)ambiciozan plan Ukrajine

Prvobitno, ambiciozni plan Ukrajine da pokrene ofanzivu na Artjomovsk podrazumevao je akciju u najmanje četiri oblasti: od Časova Jara prema Kleščejevki i dalje duž južnog krila Artemovska; od Časova Jara do severne periferije Artemovska, južno od rezervoara Berhovski; iz Slavjanska u pravcu Artjomovska i Soledara; a od Severska prema Soledaru.

Međutim, ovaj plan nije uspeo zbog nedovoljnog brojnog stanja ukrajinskih boraca sa jedne strane i blagovremenog prebacivanja ruskih jedinica, koje su zamenile borce Vagnera uključene u finalne bitke za Artjomovsk, sa druge strane.

Po svemu sudeći, sledeći cilj ukrajinske armije bio je da proširi kontrolu na istočnoj obali kanala Severski Donjec–Donbas kako bi stigla do južne periferije Artjomovska i severne periferije Gorlovke. Otprilike u to vreme, u oktobru 2023. godine, u medijima su počele da kruže glasine o predstojećem napadu.

Rusi preuzimaju inicijativu

Da bi se suprotstavila ovom planu, ruska vojska je pokrenula seriju kontranapada u blizini Berhovskog rezervoara. U svojoj analizi 25. septembra ukrajinski vojni analitičari sa vojnog portala „Dip Stejt“ naveli su da na severnom frontu, gde je u početku bilo određenih uspeha, stvari nisu tako dobre, podseća Ugloni.

„Strateška greška odlaska na Berhovku, izloženu neprijateljskoj vatri u ravnici, skupo nas je koštala. Sada je neprijatelj tamo preuzeo inicijativu“, navedeno je u analizi ukrajinskog vojnog portala.

Na osnovu informacija koje su ovom portalu dali izvori na frontu, „Dip Stejt“ je u oktobru i novembru izvestio da se ukrajinska vojska povukla sa svojih položaja. Do 24. novembra Rusi su se praktično vratili na polazne tačke još jednom preteći da će preuzeti kontrolu nad selima Bogdanovka i Hromove.

Ukrajinske snage na ovom području nisu bile u stanju da savladaju ruske trupe, posebno posle aktivnih borbi oko Avdejevke, koje su zahtevale koncentraciju ukrajinske artiljerije na tom području. Kao rezultat toga, ruske trupe su uspele da preokrenu situaciju u svoju korist, uključujući i oblast gde su Ukrajinci nastavili polako da napreduju.

Glavnokomandujući ukrajinskih kopnenih snaga Aleksandar Sirski je 30. oktobra izvestio da ruske snage jačaju prisustvo u oblasti Artjomovska i prelaze sa defanzivne na ofanzivnu taktiku.
Ukrajinci su 18 , 19. i 24. novembra priznali da su ruske trupe napredovale kod Kleščejevke, a 22. novembra javili su da su se Rusi približili Andrejevki.

Napad na Gorlovku – glupa taktika ili psihološka operacija?

Zašto su Ukrajinci za vreme borbi tokom letnjih meseci odlučili da raštrkaju svoje snage i napreduju u tri operativna pravca? Nekoliko ruskih eksperata je ocenilo da je strategija Kijeva bila da dobije „bitku rezervi“. U tom cilju, ukrajinska vojska je pokušala da stvori nekoliko žarišta koja bi trebalo da „progutaju“ rusku živu silu. U slučaju uspeha, ukrajinska vojska bi bila u stanju da prevaziđe ćorsokak pozicionog ratovanja i zada težak udarac Rusima u jednom od pravaca.

U stvarnosti, međutim, Ukrajinci nisu bili u stanju da potuku rusku vojsku, koja je bila dovoljno jaka da ovog leta izvede lokalizovanu ofanzivu na granici Luganske Narodne Republike i Harkovske oblasti, kao i ofanzivu na Avdejevku u oktobru. Povrh toga, ruske trupe su nastavile da drže svoje odbrambene linije u oblastima Hersona i Zaporožja, kao i kod Artjomovska. Zašto su Ukrajinci odbili da koncentrišu svoje snage na jednom području, kao što su im savetovali zapadni stručnjaci?

Jedno od mogućih objašnjenja za ovo bio je moralni i medijski značaj „Tvrđave Bahmut“, čija žrtva su postali ukrajinski vojni i politički vrh. „Herojska“ odbrana jedne pozicije, koja je postepeno gubila svoj strateški i operativni značaj, dala je Artjomovsku ideološki značaj. U pokušaju da povrate ovaj grad, Ukrajinci su u borbu povukli svoje rezerve i najmotivisanije jedinice.

Ili je možda situacija bila još gora. Posle letnjeg poraza, trebalo je da skrenu pažnju javnosti sa negativnih vesti. Najbolji način da se to uradi bio bi probijanje linije fronta koja razdvaja Ukrajinu i republiku Donjecku Naroddnu Republiku, koja je postojala od 2015. do 24. februara 2022. U slučaju uspeha, Zelenski bi imao priliku da proglasi povratak „ukrajinske“ zemlje koju su njegovi prethodnici izgubili.

Jedna od oblasti u kojoj je teoretski bilo moguće realizovati ovaj plan bila je Gorlovka – veliki industrijski grad koji se nalazi južno od Artjomovska, gde je pre rata živelo oko 300.000 ljudi. Gorlovka je pod kontrolom Donjecke Narodne Republike (DNR) od kada je ova druga proglasila nezavisnost 2014. Tu su se vodile neke od najžešćih bitaka u Donbasu.

Nakon što je časopis „Tajm“ objavio članak o sukobu političkog i vojnog rukovodstva Kijeva oko planova za juriš na grad (vojna komanda je odbila tu ideju), ukrajinski stručnjak Bogdan Mirošnikov je 16. novembra prokomentarisao:

„Da bismo ga oslobodili, potrebno je sprovesti stratešku ofanzivnu operaciju i uključiti najmanje 150.000-200.000 vojnika zajedno sa hiljadama jedinica opreme. Neko može reći da smo pozicionirani blizu Gorlovke. Da, jesmo. Ali taj pravac ima brojna uzvišenja. To znači da je frontalni napad neophodan. Ali to niko ne bi uradio“.

Međutim, 17. novembra pojavili su se snimci ukrajinskih jurišnih trupa na vrhu jednog od uzvišenja koje je nekada bilo u sivoj zoni, ali je formalno pod ruskom kontrolom. Nakon toga borbe na ovom području su se zaoštrile. Ukrajinski mediji su, međutim, odbili da komentarišu, tvrdeći  da se „situacija razjašnjava“.

S obzirom na krajolik sa uzvišenjima, potencijalna ofanziva na Gorlovku nije mogla da se izvede korišćenjem nekoliko brigada. Da bi započeli ofanzivu u ovom pravcu, ukrajinska vojska je trebalo da vrati svoje položaje severno od grada, u oblasti južnog krila Artjomovska. Da li je to sve vreme bio plan ukrajinskog rukovodstva ili improvizovana promena operativne taktike ostaje nepoznato.

U svakom slučaju, inicijativu u ovom pravcu trenutno su preuzele ruske trupe, koje će pokušati da povrate svoje položaje i postave odbranu duž kanala Severski Donjec–Donbas. Time bi se obezbedila oblast oko Artjomovska, a ukrajinsku vojsku bi lišila mesta za mesto okupljanja na putu do konačnog odredišta.

Međutim, da bi to uradili, Rusi će morati da zauzmu ukrajinska uporišta u blizini, koja jedinice Vagnera nisu mogle da zauzmu tokom pokušaja da opkole Artjomovsk. U to vreme, međutim, to je bila kritično važna zona za obe strane, i ruska i ukrajinska vojska su tu koncentrisale svoju vatrenu moć. Sada su se prioriteti promenili.