OPASNOST IZ SILICIJUMSKE DOLINE: Bivši direktor Gugla radi na tajnom vojnom projektu s dronovima

Bivši izvršni direktor Gugla, Erik Šmit  tajno priprema novi poduhvat u tehnologiji odbrane: tajni vojni projekat sa bespilotnim letelicama, kažu četiri izvora upoznata sa aktivnostima, a izveštava Forbes. Postojanje projekta dosad nije bilo prijavljeno, i tek treba da bude javno pokrenut.

Tajni projekat ima za cilj obezbeđivanje američke alternative kineskim dronovima i razvoj bespilotnih letelica namenjenih isključivo za upotrebu na bojištu, kažu dva izvora. Tri izvora upoznata sa Šmitovim angažmanom kažu da je rad krenuo pod uticajem njegovih nedavnih poseta Ukrajini, gde je milijarder stekao veze sa vladinim zvaničnicima i vojnim liderima tokom protekle godine. Dva izvora dodaju da je Sebastijan Trun , suosnivač Guglove laboratorije za „moonshot“ projekte, uključen u projekat.

Forbes nije mogao da utvrdi ko osim Truna pomaže u tajnom projektu, kada je počeo i da li je Šmit jedini finansijer. Prema dva izvora, samo nekoliko ljudi radi na projektu, koji je Šmit uglavnom uspeo da održi u tajnosti zbog geopolitičkih osetljivosti. Nije jasno čak ni da li je osnovana kompanija. Šmit i Trun su odbili da komentarišu.

Dronovi su budućnost rata

Šmit je opsežno govorio o tome kako dronovi oblikuju rat u Ukrajini. „Budućnost rata će biti određena i vođena dronovima“, napisao je Šmit u julu u tekstu za Vol strit žurnal po povratku iz Kijeva. Ranije ove godine, Vašington Post je izvestio da je Šmit zajedno sa drugim investitorima obećao 10 miliona dolara ukrajinskom startap akceleratoru D3, koji se fokusira na vojnu tehnologiju, ali izgleda da nije deo ovog novog poduhvata. D3, što znači Dare to Defend Democracy (Usudi se da braniš demokratiju), pružiće početnih 125.000 dolara finansiranja startapima u ranoj fazi, kao i mogućnosti mentorstva.

Otkako je napustio ulogu predsednika Gugla 2017. godine, Šmit je uložio veliki deo svog vremena i bogatstva u povezivanje interesa Silicijumske doline i Pentagona putem raznih savetodavnih komiteta, think tankova i svojeg ogromnog portfolija startapa. U Vašingtonu je zagovarao da vojne agencije ubrzaju investicije u tehnologiju, posebno u vezi sa veštačkom inteligencijom, koja će, po njegovom mišljenju, igrati ključnu ulogu u nacionalnoj bezbednosti i odnosima sa Kinom.

Šmit je prethodno bio predsednik Odbora za inovacije Ministarstva odbrane i član Komisije za veštačku inteligenciju Nacionalne bezbednosti, gde je dao formalne preporuke o strategiji veštačke inteligencije Amerike.

Ove veze sa vladom su Šmitu dale diplomatski šarm u SAD-u i inostranstvu, gde je iskoristio svoj uticaj kako bi se sastao sa moćnim vojnim stratezima. Njegove nedavne posete Ukrajini pomogle su u informisanju o njegovom novom projektu sa dronovima, kažu tri izvora upoznata sa razmišljanjem milijardera. Posebno, dvoje njih kažu da ga je zanimala upotreba dronova i kvadkoptera za kontraofanzivu protiv Rusije.

U septembru 2022. godine, Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Volodimira Zelenskog, objavio je da su on i Šmit razgovarali o „tehnološkim rešenjima“ za izbacivanje ruskih snaga iz Ukrajine.

Trun, veteran aeronautike i bivši kolega Šmita iz Gugla, ima smisla da bude saradnik. Stručnjak za robotiku iz Nemačke, stvorio je svoje prve veze sa Guglom 2010. godine, nakon što ga je suosnivač Lari Pejdž (Larry Page) regrutovao da pravi autonomna vozila, na čemu je već radio na Univerzitetu Stenford. Inicijativa će kasnije postati Vejmo (Waymo), ćerka firma Alfabeta, vlasnika Gugla, a laboratorija se transformisala u Gugl X, inkubator za „moonshot“ projekte tehnološkog giganta.

Trun je 2010. takođe osnovao startap za vazdušni taksi pod imenom Kitihouk (Kittyhawk) sa podrškom Pejdža (zatvoren je prošle godine). Zatim je osnovao kompaniju za onlajn obrazovanje Judasiti (Udacity) 2011. pre nego što je napustio mesto potpredsednika i člana Gugla tri godine kasnije, a nedavno je najavio novu kompaniju za veštačku inteligenciju pod imenom Sejdž Lebs (Sage Labs).

Guglove kontroverze s dronovima

U Guglu su projekti s dronovima u prošlosti izazvali kontroverze. Dok je Šmit 2018. još uvek bio tehnički savetnik u Alfabetu, hiljade zaposlenih u Guglu protestovalo je protiv ugovora za projekat Mejven, inicijativu Ministarstva odbrane gde je vojska koristila tehnologiju veštačke inteligencije kompanije za analizu snimaka nadzora dronova. Incident je rezultirao ostavkama zaposlenih, stvaranjem smernica za veštačku inteligenciju Gugla koje kažu da kompanija neće razvijati oružje sa veštačkom inteligencijom, i odlukom da se ugovor ne obnovi.

Nije jasno kada će Šmit predstaviti svoj projekat sa dronovima, ili kako planira da se takmiči sa postojećim proizvođačima poput Nortrop Gramana (Northrop Grumman) i niza novih američkih startapa. Šmit može da računa na to da će iskoristiti povećani interes Pentagona za dronove proizvedene u Americi, koji je nedavno najavio program „Replikator“, koji ima za cilj da smanji dominaciju Kine u oblasti dronova angažovanjem američkih proizvođača za pravljenje hiljada letelica tokom naredne godine.

Ukrajina je nedavno pozdravila i druge projekte sa dronovima iz inostranstva. U decembru je Ministarstvo digitalne transformacije objavilo da će Kvantum sistems (Quantum Systems), nemački proizvođač dronova, otvoriti centar za istraživanje i razvoj u zemlji. Kompanija će se pridružiti Diia City-ju Ukrajine, „virtuelnoj ekonomskoj zoni“ namenjenoj privlačenju stranih i domaćih tehnoloških kompanija poreskim olakšicama i drugim pogodnostima.