OVO JE RUSKI „BAJDEN“: Iz prodavnice došao na FRONT – evo po čemu je POZNAT OVAJ RATNIK (VIDEO)

Stanislav Getmanec je ruski vojnik koji je sa svojim odredom prvi zaplenio američki oklopni transporter „bredli“. Njegova jedinica naziva se „Borbene anime“. Priču o ovom mladom borcu prenosi RT internešenel.

Getmanec je sada dobrovoljac u Specijalnoj vojni operaciji. Kako sam kaže, ranije je bio „ideološki motivisan“ da izbegava regrutaciju. „Mislim da država nema pravo da govori čoveku kada treba da brani svoju otadžbinu, on to mora sam da odluči“, kaže Stanislav.

Odeven u belo odelo, on možda izgleda kao intelektualac. „Što se mene tiče, ne možete me nazvati intelektualcem, imam samo diplomu srednje škole“, dodaje, ne bez ironije. Međutim, na grudima ovog mladića sijaju dva Ordena za hrabrost, koja spadaju među najviša vojna odlikovanja Rusije.

Pre odlaska na front, radio je u konzervativnoj predavaonici „Solnce Severa“ (Sunce severa) u Sankt Peterburgu. „Bio sam okružen obrazovanim ljudima, koji su neprestano vodili filozofske razgovore.“ Većina ovih razgovora bila je posvećena veličini Rusije i potrebi da se reši ukrajinsko pitanje.

„Međutim, kada sam odlučio da odem na front da rešim ovaj problem, niko me, iz nekog razloga, od njih nije pratio. Svi su više voleli da pričaju“, dodaje Getmanec.

Borbeni anime

Getmanec je član Nacional-boljševičke partije. Ratno ime mu je Bajden. Na razgovoru, u prepunoj glavnoj sali peterburške knjižare „Listva“, tačno iznad njega bio je okačen portret američkog predsednika Bajdena sa slovom „Z“ na čelu, što je nezvanični simbol ruske vojne operacije u Ukrajini. To je Getmanecova šala, pošto je kao svoj vojni pozivni znak uzeo ime Bajden „u čast“ američkog predsednika.

Na frontu je već godinu dana.

Getmanec nikada nije služio u regularnoj ruskoj vojsci, niti je prošao regularnu vojnu obuku. Zbog toga nije mogao da služi po ugovoru, već je morao da se prijavi u dobrovoljačku jedinicu. Kad je stigao na front, Getmanec je počeo da se obučava kao operater na dronovima.

Međutim, taj posao se mu se nije dopao. Posao operatera izgledao mu je dalek od pravih borbi. „Hteli su da me unaprede u instruktora. Ali nisam zbog toga otišao u rat“, kaže mladić.

Ubrzo je Getmanec naišao na objavu na društvenim mrežama, o regrutovanju u jurišni odred „Kerč“. Posle svega nekoliko dana, pridružio im se.

Rat je uticao na Getmaneca i na ličnom planu. Na frontu se ponovo sreo sa svojim ocem, sa kojim nije razgovarao desetak godina, otkako su mu se roditelji razveli. „Razgovarali smo i rešili sva pitanja između nas“, kaže on.

Borci Kerčkog odreda gotovo isključivo su mladi ljudi. Ruski mediji počeli su da Kerčki odred nazivaju „Borbeni anime“, jer su mnogi regruti bili obožavaoci japanske „anime“ supkulture.

Getmanec pokazuje fotografiju sa svojim borcima, koji su svi mlađi od trideset godina. „Skoro svi su dobili ordene za hrabrost, a mnogi su dobili dva. Svi ovi momci su heroji. Osim mene. Dobio sam medalje samo zato što nisam bio ranjen kao ostali“, kaže on.

Celu prošlu zimu i proleće, odred je bio uključen u rutinske poslove na prvoj liniji fronta. „Ležim u zemunici i čujem kako eksplodira mina. To znači da je osam ujutru i da je vreme da ustanem, jer je ukrajinski minobacač tačan kao sat: uvek pogodi moju zemunicu tačno u osam sati ujutru“, priseća se Getmanec.

Nakon toga, svakodnevne poslove prekida „tradicionalno“ ukrajinsko granatiranje za ručak i večeru.

Kako izgleda pravi napad

„Šta mislite, kako izgleda napad? Verovatno kao u filmovima o specijalnim snagama. Neko trči, neko vrišti, sve se ruši. U stvari, to uopšte nije tako“, prepričava Getmanec.

„Posle pripremne artiljerijske vatre, ide se u napad“, nastavlja on. „U početku trčite potpuno uspravno, jer je tako brže. Ukoliko vam meci zvižde iznad glave, morate da se sagnete. Što se više približavate neprijatelju, više se saginjete. Pre ili kasnije, morate da legnete zbog neprijateljske vatre. Posle toga, bacate bombe i počinjete da pucate. U većini slučajeva, ne možete da potisnete neprijatelja. Ostajete bez municije. Tada se odred vraća u rovove. Nekoliko dana kasnije, Ukrajinci ponavljaju isti scenario.“

Relativno zatišje tokom zimskog i prolećnog perioda bilo je za Getmaneca jednako upečatljivo kao i žestoke letnje bitke. „Neprijatelj je uvek blizu, vi ste uvek u njihovom vidokrugu. Imate vremena da proučavate jedni druge. Verujte mi, vojnici su najveći pacifisti“, dodaje on.

Getmanec je bio deo grupe iz odreda „Kerč“ koja je prva zarobila američki „bredli“.

Zbog odsustva, Getmanec je propustio početak kontraofanzive Ukrajinskih oružanih snaga (AFU). Kada se vratio na liniju fronta, mladić nije mogao da prepozna taj deo fronta. Položaji jedinice su promenili izgled usled stalnih ukrajinskih napada.

Šta možete naučiti u ratu

Oružane snage Ukrajine često su tokom prvih faza kontraofanzive koristile zapadno naoružanje, a ukrajinski komandanti su se nadali da će to biti adut koji će slomiti rusku odbranu. U početku su i ruski vojnici bili zabrinuti. Ali, ubrzo su naučili kako da poraze NATO tenkove i gde su njihove slabe tačke, različite od sovjetskog naoružanja koje je ranije koristila AFU.

Velikim gubicima ukrajinskih snaga doprinela je i taktika koju su primenjivali. „Pokušali su da koriste `bredlije` kao taksije“, rekao je Getmanec govoreći o tome kako su on i njegovi drugovi uspeli da zarobe američko vozilo. „Pokušali da se probiju do naših rovova kako bi zaobišli zaštićenu liniju. Naravno, većina vozila je izgorela pod našom artiljerijskom vatrom. Neki su uništeni sasvim blizu naših položaja.“

Ista stvar se desila i sa „bredlijem“ koga je zaplenio Getmanecov odred. „Išli smo da pomognemo svojim drugovima. Čuli smo zvuk upaljenog motora i raspršili se. Tada smo ugledali `bredli`. Ukrajinske trupe su se razbežale. Posada je napustila vozilo.“

Ruski borci su sakupili mnogo trofeja iz „bredlija“. „Sada ćemo uzeti ovu j… stvar“, rekao je jedan od Getmanecovih kolega na video-snimku. U Kerčkom odredu su imali vojnika koji je znao da upravlja ruskim oklopnjacima BMP-3. Borci su uspeli da prevezu vozilo na svoje položaje.

Getmanec je imao samo kratak odmor u Sankt Peterburgu, a potom je pozvan nazad u svoju jedinicu. Nakon završetka rata, kaže, želi da napiše knjigu: „Biću ruski Ernst Jinger, ali to će, zapravo, biti antiratna knjiga.“

„U ratu“, dodaje, „možete da naučite mnogo o sebi. Bez rata ne bih postao osoba kakva jesam. Ali, stvar je u tome da možete da postanete ostvarena ličnost i bez rata. Da bih ovo razumeo, morao sam da iskusim rat.“