SVE VIŠE LJUDI SREĆU PRONALAZI NA SELU: Buđenje sa petlovima za bezbrižniji život!

Koliko je u današnje vreme ljudi koji se odlučuju da život u gradu zamene sa životom u selu. Šta su prednosti a šta mane takvog života i koliko to utiče i poboljšava psihofizičko stanje jednog čoveka. Opšte je poznato da se ljudi u nekim zrelijim godinama a pogotovo kada odu u penziju odlučuju za neku mirniju luku. Život u gradu im postaje previše urban, gužva i galama im smeta a ubrzani način života više ne prija. Dosta njih se zauvek odseli iz grada na selo ali koliko je zaista potrebno da se postane pravi seljak, da bi se moglo od toga živeti. Gosti u emisji "Posle ručka" su komentarisali na tu temu jer su oni sami zamenili svoj život iz gradskog u seoski.

– Ja i živim van grada, volim jako da uzgajam cveće, negujem svoje borove svoju travu i zaista buđenje na selu je nešto predivno.Ja mogu mirna da otputujem gde hoću jer znam da moje komšije paze na moju kuću. Obrađivala bih i zemlju da imam vremena vrlo rado. Novac je potreban ako želite na selu da se bavite biznisom, a ako želite da živite na selu nije potrebno toliko novca. Toliko lepih vikendica, kuća ima na Avali neposredno blizu Beograda za jako mali novac tako da sa čime se bave u stanu u centru grada i od čega zarađuju baviće se i sa tim samo van Beograda. Ne znam da li je važnije to ili izmestiti se iz blokova i pustiti decu da trče po travi i da se bezbrižno igraju ili da budu u smogu na asfaltu gde nemaju gde da se igraju– rekla je Verica Rakočević

Život na selu nosi i razne prednosti sa sobom a i mane. Najbitnije je da se radi na tome da se srpska sela uznaprede kako bi se sprečilo doseljavanje ljudi iz sela u grad, odnosno beg od nekog težačkog života koji je u većini sela u Srbiji zaista takav. Idilična priča jeste izvodljiva ali ne u svim slučajevima. Ipak finansije za neki pristojni život igraju jako bitnu ulogu za početak i odluku da se život promeni iz gradskog u seoski. Ljudi u srpskim selima uglavnom se bave poljoprivredom i stočarstvom, dosta sela nema puteva a do nekih čak nije ni struja još došla. Zbog tih stvari i nedostataka većina beži u grad iako život na selu da je sama infrastruktura u zemlji uređena ne bi bio problem, ovako sela ostaju pusta.

– Trenutno su sela zbir manjih i većih staračkih domova. Prosečan zbir je 56 godina. Industralizacija, metropolizacija je pogodila selo, selo gubi na stanovništvu. Lakše je napraviti infrastrukturu u nekom selu nego u Beogradu, jer su ljudi tamo zahvalni kad umesto makadama dobiju asfalt. Mi smo mislili da ćemo posle 2000 godine rešiti stvari i napraviti neki boljitak za narod ali je onda došlo još 12 bolesnih godina i mi nismo ništa uradili. Ako ne zaustavimo odlaske sa sela, izgubili smo nekoliko stotina hiljada hektara i mnogo je značajnije za jednu zemlju od zalata i dijamanata da proizvodi hranu i piće. Mislim da neke biznise prerađivačke treba preseliti na selo. Da bi ste imali priliku za taj biznis da ti seljaci koji rade na njivi, u plasteniku poljoprivrednom gazdinstvu pomoći i podstići stanovništvo da ostaje da se smanji pritisak na gradove. Da se radi na prerađivačkoj industriji da se nađe posla za svakoga u porodici i onda postoji više načina da se taj novac zaradi– rekao je Marijan Rističević

Happytv.rs
Foto: Arhiva