IZ RODNOG SELA PATRIJARHA PORUČUJU: Ogrejalo nas je sunce jer je naš Miro dobro!

Magla nad brežuljcima i dolinama Šumadije, pa i u zapadnoj Srbiji, sve do Hidroelektrane „Međuvršje“ na Zapadnoj Moravi, a posle Ovčar banje i nekoliko vrlo nezgodnih tunela, praktično u povratku prema Čačku, ukazala se svetlost.

Vidova, rodno selo srpskog patrijarha Irineja, ogrejalo je sunce. Kao da ima neke simbolike u tome.

Meštane tog sela, kojih prema najnovijem popisu ima samo 121, i to uglavnom starijih, obradovala je vest da je njihov Miro (svetovno ime patrijarha Irineja je Miroslav Gavrilović) dobro, iako je napunio 90 godina i pozitivan je na vrlo opasan koronavirus.

Sunce greje, ali u selu, u prvo vreme, nikoga.

Na istočnoj padini Kablara, sa desne strane reke Kamenice, dobro je odmakla gradnja crkve, izuzetno lepe, drvene, ali na gradilištu nema nikoga.

U kući ispod takođe nema nikoga, u drugoj jedva dozvasmo staricu Milenu Gavrilović (85):

– Sama sam kod kuće. Sin mi radi u Lađevcima, na poslu je. I mi smo Gavrilovići, ali nismo u krvnom srodstvu. Čula sam da je patrijarh u bolnici. Pitala sam našeg prvog komšiju Radovana Kovačevića, njegovog rođenog sestrića, kako mu je ujka, a on veli da je dobro. Patrijarh je vrsnik mog pokojnog muža Ljubiše, zajedno su išli u školu. Divan čovek.

U susednoj kući, međutim, ne nalazimo nikog. Čujemo da je Radovan otišao u Čačak, a kuća je zaključana i niko se ne javlja.

Na putu nikog, a dece ni od korova. Malo ih ima, a radni dan je i verovatno su u školi. Ona manja u susednom Prijevoru, a starija u Čačku.

Selo nema ni školu, ni prodavnicu, a kamoli kafanu.

Na jednom uzvišenju, Radoš Marjanović (77) u uglu dvorišta poji koze.

– Korona će proći. Nadam se i da će je savladati i Irinej i mi ostali. Želimo to i verujemo. Čekamo proleće da crkva bude gotova i da sa patrijarhom podelimo radost – optimista je Radoš.

Hteo bih, ali Bog neće

Da je patrijarh dobar i pošten čovek, potvrdila nam je i jedna anegdota koju smo usput čuli. Naravno, to je anegdota, ali je sasvim moguće da se ono o čemu se o njoj govori i dogodilo. Kažu, kada je Irinej bio vladika u Nišu, neko od rođaka jednog sveštenika iz čačanskog kraja zamolio ga je da njihovog rođaka premesti sa juga u neko bogatije područje, gde bi se lakše snalazio. A on je odgovorio: – Ja bih hteo, ali Bog neće.

On nam pokazuje kuću patrijarhove snaje Desanke, žene njegovog rođenog brata, pokojnog Vukomana.

A Desanka Gavrilović (88) je, kako se obično kaže, zmaj od žene. Sedela je pored prozora koji gleda na terasu, videla nas, dotrčala, odlično čuje, dobro pamti i odlično govori. Sa radošću je kazala da je Bato dobro, ona ga tako zove:

– Gledam televiziju, čujem vesti, ima nas nekoliko Gavrilovića ovde, imam i rodbinu u Čačku, a ja sam inače iz Parmenca. Dolazi Bato kod nas. Zida se crkva. Obišao je radove i došao kod nas – kaže ona.

Rekla nam je i da u selu živi patrijarhov rođeni sestrić i kada je čula da nije kod kuće i da nikoga nismo našli, objasnila je:

– Tu je njegova majka Milijanka, ali sirota nije mogla da otvori vrata, nikuda ne ide, samo pomalo, i to uz štake.

Na kraju, nađosmo i nekog mlađeg. Stefan Gavrilović je unuk Desankin, sin njenog mlađeg, nažalost pokojnog sina, unuk patrijarha Irineja. Radi u Nemačkoj i došao je na desetak dana.

– Upućen sam u sve što se događa. Jasno je bilo da među toliko ljudi na sahrani vladike Amfilohija može da uhvati koronu. Čuli smo se prekjuče. Kaže da je dobro, a i lekari to potvrđuju. Pitao me je kako je Desanka, da li su spremljena drva – priča Stefan.

On inače živi u kući do one u kojoj živi njegova majka, koja je gotovo spojena sa starom, ali renoviranom kućom u kojoj je rođen patrijarh.

– Deda me zove da se vratim. U Nemačkoj sam sa dvojicom sinova i suprugom, Čačankom. Iduće godine se vraćam, obećao sam – ističe Stefan.

I treba. Da se Vidova malo podmladi. Sunce je predskazalo lepo vreme…

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE++++