STARA DAMA SA ZEBNJOM ČEKA JESEN: Nestašica lekova u Evropi, evo šta čeka Srbiju

Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa nestašicom lekova. Pacijenti su primorani da putuju daleko kako bi došli do preko potrebne terapije. Dešava se i da neophodne lekove nabavljaju u inostranstvu. Apotekari u Srbiji kažu da na domaćem tržištu trenutno nema takvih nestašica, da se dešavaju kratkotrajni poremećaji u snadbevanju, ali da su do sada postojale adekvatne zamene. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje navode da se povećavaju zalihe medikamenata, ali i sirovina za proizvodnju.

Predstavnici veledrogerija objašnjavaju da je u Evropi uglavnom nestašica jeftinih lekova, jer su sirovine drastično poskupele, poskupeo je transport, radna snaga, te se farmaceutskim kompanijama ne isplati da ih proizvode po aktuelnoj, ograničenoj ceni. Postoji i problem sa nabavkom sirovna, jer 80 odsto sastojaka za proizvodnju dolazi iz Indije, Kine. Poremećeni su i lanci snadbevanja zbog rata u Ukrajini i prethodne pandemije kovida 19.

HOĆE LI BITI JOŠ SUPERĆELISKIH OLUJA: RHMZ obajvio dugoročnu prognozu, temerature u avgustu i septembru iznad proseka

U Nemačkoj, Italiji, Austriji posebno teška situacija bila je početkom godine. U apotekama nije bilo sirupa za decu – za snižavanje povišene telesne temperature, antibiotika. Tada su očajni roditelji odlazili u Holandiju kako bi tamo kupili lekove za svoju bolesnu decu. Zdravstvene vlasti u toj zemlji na tri meseca ukinule su ograničenja cene lekova za decu koji sadrže ibuprofen i paracetamol, kao i antibiotike, kako bi podstakle farmaceutske kompanije da povećaju isporuku.

Kad je o Srbiji reč  u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) kažu da dešavanja u drugim zemljama jasno ukazuju na to da se u narednim godinama očekuju velike promene u proizvodnji lekova, te da su sa dodatnim oprezom pristupili snabdevanju lekovima.

Sada još intenzivnije radimo sa proizvođačima i uvoznicima lekova, od kojih smo tražili da povećaju zalihe lekova i aktivnih supstanci u Srbiji. Tu se u velikoj meri oslanjamo na dve velike fabrike lekova u našoj zemlji, koje proizvode neke od važnih esencijalnih lekova, a postojanje domaće proizvodnje je od izuzetnog značaja, jer pruža nezavisnost i sigurnost u snabdevanju, kako u redovnim tako i u slučaju bilo kojih vanrednih okolnosti-, kažu u RFZO.

Prate se lageri i zalihe proizvođača i dobavljača, kako bi se u svakom trenutku znalo koliko kojih lekova ima u Srbiji. Iz RFZO kažu da su pre dva meseca stavili na Listu lekova 155 novih generičkih lekova, kako bi se povećala konkurentnost i obezbedilo više mogućnosti za sigurnije snabdevanje lekovima od većeg broja različitih proizvođača.

Na srpskom tržištu bile su povremene nestašice leka Ozempik i Glukofaž koji koriste dijabetičari, jer se masovno koriste za mržavljenje. Reagovao je RFZO i sada se lek Ozempik može dobiti samo uz lekarski recept i na preporuku endokrinologa.

U udrženjima apotekara smatraju da su nestašice veštački prouzrokovane jer farmaceutski giganti ne žele da proizvode jeftine lekove zbog porasta cena energenat i sirovina.

Inače Evropski proizvođači lekova su krajem septembra prošle godine upozorili da bi mogli da prestanu da proizvode neke jeftine generičke lekove zbog rasta troškova za električnu energiju i sirovine.

Lobi grupa industrije generičkih lekova, „Lekovi za Evropu“, koja zastupa faramceutske kompanije kao što su Teva, Novartisov Sandoz i Frezenijusovo preduzeće Kabi, uputila je ovim povodom otvoreno pismo ministrima energetike i zdravlja zemalja članica Evropske unije.