Ambasador Nemačke u Prištini Jorn Rode otvoreno je govorio o peticiji na severu za smenu gradonačelnika, dijalogu Kosova i Srbije, srpskoj zajednici, statusu Srpske pravoslavne crkve, transformaciji KBS u vojsku Kosova, ulozi Nemačke u dijalogu, formiranju ZSO, onoga šta se dogodilo u Banjskoj, integraciji Zapadnog Balkana u EU…
U sredu je počelo prikupljanje potpisa za peticiju za smenu gradonačelnika, što je kako navodi ambasador Rode veoma pozitivan korak napred.
„Prvo da naglasim, obično ne volim redove, ali ovakve redove kao što smo videli u sredu vidim kao pozitivno dešavanje. Međutim, da se na kratko vratim nazad. Odluka iz novembra 2022. kosovskih Srba da se povuku iz svih institucija je u našim očima bila velika greška, autogol jer se lišavate mogućnosti da učestvujete. Sada se nadamo da ta greška može da se ispravi i da ćemo imati puno učešće kosovskih Srba u kosovskim institucijama, ali naravno kada se povučete ne možete da se vratite kao da se ništa nije dogodilo, i zato imamo proces. U sredu je bio prvi uspešan korak. Vidim da je prikupljanje potpisa počelo u Mitrovici i Leposaviću i nadam se da će brzo početi u Zubinom Potoku i Zvečanu“, rekao je Rode u intervjuu za Kosovo onlajn koji je vođen dan pre početka prikupljanja potpisa u Zubinom Potoku i Zvečanu.
VUČINIĆ O PETICIJI: Koristimo naše demokratsko pravo za smenu gradonačelnika Zubinog Potoka
U pitanju je prikupljanje potpisa za smenu gradonačelnika, ali ne i lokalnih odbornika. Da li bi to mogao da bude okidač za novu krizu ukoliko budemo imali srpske gradonačelnike na čelu opština na severu, ali albanske odbornike?
Voleo bih da naglasim, hajde da rešavamo jedan problem po redu. Sve je počelo kada su se kosovski Srbi povukli iz institucija i zato sada imamo izazov. Sada imamo prvi korak da promenimo gradonačelnike i nadam se da će biti ispunjen kvorum od 20 odsto. Zatim sledi drugi korak, referendum gde vam je potrebno 50 odsto plus jedan, što znači da bi veliki deo populacije trebalo da učestvuje. Ovo je pozitivan korak koji pokazuje da smo u političkom procesu, a ne u procesu povlačenja i optuživanju jednih drugih.
Očekujete li i povratak Srba u Kosovsku policiju?
Bilo je puno otkaza, ne samo kada je policija u pitanju, ali policija je zaposlila novo osoblje, uključujući i iz manjinskih zajednica, uključujući i kosovske Srbe. Kad podnesete ostavke morate i da snosite posledice.
Nakon registarskih tablica i energetskog sporazuma, da li je dijalog dobio na novom momentumu i šta možemo očekivati u 2024?
Videli smo masovnu registraciju na RKS tablice, videli smo sprovođenje energetskog sporazuma i da će nakon 25 godina računi za struju biti plaćani u skorijoj budućnosti. Videli smo i povećano interesovanje za kosovske pasoše. Želimo da vidimo ubrzanje dijaloga. Sada je bilo sastanaka ove nedelje na marginama skupa u Davosu, znam da je kosovski premijer Kurti bio tamo, bio je predsednik Vučić, ali voleo bih više direktnih sastanaka, umesto sa trećom stranom. Bilo bi dobro kada bi se predstavnici Kosova i Srbije direktno sastajali kako bi ubrzali proces jer nam je potrebno rešenje, pogotovo u korist opšte populacije.
Da li je konačno došlo vreme da se uspostavi ZSO?
Da. To je obaveza Kosova iz 2013. i 2015, koja još nije sprovedena. Videli ste saopštenja Kvinte, kao i Nemačka, šta smo pričali javno. Kosovo je reklo da je spremno da prihvati ovaj predlog koji je doneo specijalni predstavnik EU kojeg u potpunosti podržavamo. Kao što znate, Srbija je do sada odbiljala da potpiše i sada smo u zastoju. Lajčak naporno radi kako bi prevazišli ovu situaciju, jer na kraju trebamo rešenje kako bi sve paralelne institucije bile integrisane i kako bi se Srbi na Kosovu osećali kao kod kuće i da su deo društva. Ne samo oni, nego svi bi trebalo da se osećaju kao kod kuće. I da ubrzamo evropski put, obe zemlje, Kosovo i Srbija pripadaju EU.
Na Kosovu je nedavno boravila predstavnica EP Viola fon Kramon koja je navela da su joj predstavnici srpske zajednice rekli da se osećaju kao građani drugog reda. Kako gledate na to?
Video sam njene komentare i sastao se s njom. Mislim da kosovska vlada mora više da učini u prilasku kosovskim Srbima, ali očekujem od srpskih predstavnika da rade u tom pravcu. Bojktovanje parlamenta od strane srpskih poslanika nije način da pokažu da se osećaju kao kod kuće. Kosovo je nezavisna država, podržavamo kosovsku integraciju u EU strukture i Kosovo je ovde da ostane, deo ste ovog društv, ne možete da budete na dve stolice. Traži se kompromis i angažovanje obe strane. Kosovski Srbi jesu u teškom položaju, u sendviču između zahteva od strane Beograda i pritiska od Kosova i to je situacija koju moramo da prevaziđemo. Zato moramo da imamo pružanje ruke od strane kosovske vlade, ali i da manjinske zajednice moraju da prihvate na žive na Kosovu, a ne kao deo Srbije.
Da li će dijalog usporiti predstojeći izbori za Evropski parlament i u SAD?
Očekujem iskreno od političara da koriste prilike, a ne uvek izgovore da ne rade. Imali smo nedavno izbore u Srbiji koji su bili vanredni, možda ćemo imati izbore na Kosovu, ali imamo izabrane lidere koji treba da rade u interesu naroda, mira i EU integracija. I da, rekli ste da su izbori u Evropi, međutim to ne treba da sprečava lidere u ovom regionu da se ponašaju odgovorno.
Kakva je uloga Nemačke u dijalogu?
Kao što sam ranije rekao, potpuno podržavamo EU predstavnika. Nemačka želi svaku zemlju u regionu u EU, najbrže moguće, ali to zavisi od dve stvari. Samih zemalja i naravno da EU uradi svoj domaći. Već smo na 27 članica, sa dodatnih šest bili bi na 33. Zapadni Balkan je unutrašnje dvorište EU i jasno pokazujemo da smo jedan od glavnih protoganista koji podržavaju Kosovo i Srbiju i druge da uđu u EU. Da li je to sada u pitanju Berlinski proces, čiji je poslednji samit bio u Tirani ili to što imamo stalne sastanke na visokom niovu, sada sledi finansijska podrška balkanskim zemaljama kako bi se približile EU. Ono što je sigurno jeste da nema entuzijazma da se prihvate zemlje koje nemaju dobrosusedske odnose. Kao što je rekao moj kancelar, nezamislivo je da dve zemlje koje ne priznaju jednu drugu uđu u EU. Zato nam je potrebna potpuna normalizacija. Zato guramo ubrzanje dijaloga.
Kosovo je nedavno dobilo viznu liberalizaciju, ali sada se postavlja pitanje kada će ona važiti i za Srbi koji imaju pasoše izdate od Koordinacione uprave?
Dve stvari. Sjajna je vest da svaki kosovski građanin može sada da putuje slobodno u EU. Borili smo se dugo za to, pogotovo Nemačka. Kosovo je poslednja zemlja koja je dobila viznu liberalizaciju. Želimo i da svi kosovski Srbi uživaju u viznoj liberalizaciji. Najlakši način jeste da imate kosovski pasoš. U vezi ovog pasoša koji ste spomenuli, Komisija EU je objavila predlog za regulaciju koji će omogućiti kosovskim Srbima sa ovim pasošima da imaju benifit od vizne liberalizacije. O ovom predlogu će biti diskutovano u Komisiji i Evropskom parlamentu. Cilj je jasan, želimo da svi imaju benifit od vizne liberalizacije. Najlakši način jeste da svi imaju kosovski posoš, zato sam napomenuo na početku da imate povećanje intersovanje za kosovske pasoše od strane manjinskih zajednica.
Kako gledate na dešavanja u Banjskoj?
Banjska jeste promenila sve. Bio je to teroristički napad. To nisu bili nezadovoljni građani, već su oni imali raketne bacače, automatsko oružje, granate… Mi još uvek tražimo navodne počinioce koji moraju biti privedeni pravdi. Milan Radoičić je sam rekao da je odgovoran, ali još uvek nema odgovornosti, mi ne možemo prihvatiti princip nekažnjivosti. Ako počinite zločin, mora vam se suditi. Nadamo se da Srbija radi na tome. Lično, nisam mogao da zamislim da će ovako nešto dogoditi, i zato je nakon toga Nato povećao prisustvo i Nemačka će to isto uraditi novim kontigentom od maja. Ono što želimo jeste mir i stabilnost. Ovakvi napadi su sušta suprotnost od toga. Ako počinioci napada na Banjsku ne budu kažnjeni, kako onda može biti povećano poverenje između dve zemlje. Ovo je bila velika stvar i zaista počinioci moraju biti kažnjeni.
Da li Rusija može da naruši stabilnost Zapadnog Balkana?
Rusija je napala Ukrajinu, susednu pravoslavnu zemlju i od tada je na hiljade ljudi je poginulo. Ovo je bila agresija na tlu Evrope, i cela Evropa se ujedinila protiv ruske agresije. Nemačka je jedna od zemalja koje najviše podržavaju Ukrajinu da povrati izgubljene teritorije i da sačuva stabilnost. Nadamo se da će se sve zemlje, uključujući Srbiju priključiti sankcijama. Ova agresija ne sme biti uspešna, jer će onda Putin pokušati da izazove podele, mržnju u drugim delovima, naravno i ovde. Uvek naglasim da je ova bila agresije protiv susedne, pravoslavne zemlje od strane Rusije.
Podržava li Nemačka transformaciju KBS u vojsku Kosova?
Za nas Kosovo je nezavisna država i ima prava na sigurnosne snage. Imamo vojnog atašea u Prištini i Kosovo ima vojnog atašea u Nemačkoj. Podržavamo ovu transformaciju i nastavićemo da je podržavamo.
Da li je Srpska pravoslavna crkva ugrožena na Kosovu, videli smo mnogobrojne incidente sa obijanjem hramova, ali i napade kroz medije?
Da naglasim jednu stvar. U veoma sam bliskom kontaktu sa predstavnicima SPC ovde. Srpska pravoslavna crkva ovde je deo kulturnog nasleđa, ne samo SPC na Kosovu, već i celog sveta. Zato i UNESKO nasleđe. Za mene čuvanje prava SPC koje je pomenuto u Ahtisarijevom planu predstavlja test da li se prava manjine se poštuju. Videli ste moje izjave, izjave Kvinte za manastir Dečane. Odluke Ustavnog sud moraju u svakoj zemlju da se provedu i pogotovo kada se tiču manjina ili u ovom slučaju pravu verskih prava. Što se pre sprovede odluka pre će odluka o kandidaturi za Savet Evrope biti uspešna.
Zašto Kvinta ne može da natera Vladu Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda o manastiru Dečani?
Za sada svaka vlada Kosova nije sprovela ovu odluku. Ponekad je da se učini prava stvar potrebno vreme, ali ne vidim da će kandidatura Kosova za članstvo u Savet Evrope biti uspešno sprovedena, ako ovo pitanje nije rešeno. Uskoro će biti rasprava o tome i biće podnete preporuke šta je potrebno uraditi pre glasanja o prijemu i ova tema će biti među tim preporukama.
Da li vidite Kosovo u UN za pet ili 10 godina?
To je veoma hipotetičko pitanje. Želimo da Kosovo bude u svim organizacijama. U Ohridskom i Briselskom dogovoru je predviđeno da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, ali sada imamo retoriku protiv toga. Međutim, imate pismeni tekst u prisustvu visokog međunarodnog predstavnika koji je rekao da postoji dogovoro i da je sada vreme da se dogovor sprovede. Morate biti sigurni da EU, Nemačka i Kvinta naporno rade na tome da se dogovor sprovede od obe strane. Kosovo ima svoje obaveze, među njima je i Asocijacija srpskih opština, ali i druga strana ima obaveza. Naše očekivanje je da se dogovor sprovede, jer jedino tako se može ostvariti put ka Evropi, miru i sigurnosti.
Šta ukoliko Srbija ne prizna Kosovo? Kakva je onda budućnost regiona?
To je pitanje šta se dešava ako nemate progres, onda ćete imate zamrznuti konflikt. Uvek kažem da ako Evropa ne dođe regionu i ako region ne uradi domaći, ljudi će doći otići ka Evropi. Vidim demografiju celog Zapadnog Balkana – Srbija je izgubila milion ljudi za poslednjih 10 godijna, Bosna gubi ljudi, stopa migracije na Kosovu je takođe visoka. Treba nam da ljudi imaju nadu da će se stvari popraviti, a ne da će ostati zamrznuti u stalnom konfliktu. Politički lideri moraju da pronađu kompromise.
