„VETAR DUVA“ IZ LONDONA: Zašto Kurti samo Britancima nije poslao pismo sa optužbama na račun Lajčaka i Borelja?

Posle poslednje runde dijaloga u Briselu, koja je propala zbog odbijanja Aljbina Kurtija da prihvati kompromisni predlog EU, kosovski premijer optužio je evropskog posrednika Miroslava Lajčaka za „koordinaciju“ sa Srbijom i poslao je pisma u kojima se žali na njegovu pristrasnost na adrese članica EU, kao i u prestonice svih zemalja Kvinte – osim Velike Britanije. Zašto se Kurti tim povodom nije obratio samo Londonu jedni smatraju logičnim jer Velika Britanija više nije članica EU, dok po drugom tumačenju upravo ta činjenica govori odakle „vetar duva“ i postavlja se pitanje o stvarnoj britanskoj ulozi u kosovskoj krizi.

Kakva je, zaista, uloga zvaničnog Londona u politici eskalacije od koje kosovske vlasti ne odstupaju, bez obzira što ih to dovodi u sve veću konfrontaciju sa SAD i EU, odakle se najavljuju još oštrije mere za Kosovo?

Za razliku od američkih i evropskih zvaničnika koji su oštro reagovali kritikujući potez kosovskog premijera, kada je reč o zvaničnom Londonu, oglasila se samo Ambasada Velike Britanije u Prištini porukom da se i ova zemlja priključuje i podržava pozivu koji je EU posle neuspeha poslednje runde uputila Kosovu i Srbiji da se „bez daljeg odlaganja, angažuju u implementaciji preuzetih obaveza“.

ORLIĆ: Kurti je pojurio da za događaje u Banjskoj optuži Srbe

S druge strane, američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je jasno poručio da je Kurti pogrešio sa pismom Blinkenu u kojem optužuje Lajčaka i Borelja da sarađuju sa Rusijom protiv Kosova, a na pitanje je posle svega njegova poruka kosovskom premijeru, Eskobar je kratko rekao „molim vas ne gubite vreme”.

Takođe, iako su zapadne zemlje zbog odbijanja da smiri tenzije na severu poslednjih meseci praktično izolovale Kurtija i obustavile bilateralne posete, tu rampu nisu spustile i britanske vlasti. Kosovski premijer u junu je bio u Londonu, sastao se sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Džejmsom Kleverlijem,

Politikolog profesor dr Marija Đorić kaže za Kosovo onlajn da se Kurti nije žalio na evropske posrednike Velikoj Britaniji, zato što London prednjači u proalbanskoj politici na Balkanu.

„Engleska je svakako vodila otvoreno proalbansku politiku kada je reč o teritoriji Balkana, zato im se Kurti ne žali. Sam Kurti najbolje zna zašto i kome je slao pisma i šta je time želeo da postigne“, kaže Đorić.

To što se Kurti posle neuspeha poslednje runde dijaloga obrušio na Lajčaka i Borelja, Đorić tumači time da on pokušava da zaštiti sebe i svoju poziciju.

„Činjenica je da pregovori sa njim ne ne mogu više imati ni elementarnu osnovu jer on odbija da ispuni uslov svih međunarodnih sporazuma a to je Zajednica srpskih opština. Bez formiranja ZSO ovi pregovori su obesmišljeni i apsurdni“, kaže Đorić.

Smatra da je jasno da zemlje Kvinte samo „navodno“ sprovode određeni pritisak na Prištinu.

„Očigledno je da je to bezuspešno. Međutim, sigurna sam da kada bi međunarodna zajednica, ukjučujući zemlje Kvinte, htela da izvrši pravi pritisak na takozvano Kosovo, da bi to urodilo plodom. Ali, nisam sigurna koliko su one ozbiljne u tim svojim namerama“, zaključila je Đorić.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Nemanja Zavišić kaže da Kurtijevo pismo zemljama Kvinte u kojem se žali na Borelja i Lajčaka, a koje je namerno izostavio da pošalje Velikoj Britaniji, potvrđuje tezu da Kurti ne deluje samostalno i da ima podršku makar jednog snažnog centra moći na političkom Zapadu.

„Na ovom primeru vidimo da verovatno postoji visok nivo koordinacije između Prištine i Londona, kao i da Kurti sigurno uživo izvesni nivo zaštite unutar zapadnog bloka. Britanski interesi na ovim prostorima u prethodnih nekoliko vekova uglavnom su bili suprotni srpskim interesima i zvanični London je često vodio politiku direktno protiv naših državnih i nacionalnih interesa. Nažalost, to je slučaj i u poslednjih nekoliko decenija, od ratova u Hrvatskoj i BiH, preko NATO agresije, pa do podrške secesiji naše južne pokrajine, uvek su Britanci bili na strani srpskih neprijatelja“, navodi Zavišić.

On ukazuje da je to svakako veliki izazov za Srbiju, budući da se radi o izuzetno uticajnoj zemlji.

„Međutim, srpsko državno rukovodstvo im se za sada uspešno suprotstavlja i štiti srpske interese. Zahvaljujući mudrim diplomatskim potezima predsednika Vučića, Srbiju danas niko ne može da optuži da je remetilački faktor, već upravo suprotno, činjenica je da smo upravo mi faktor mira i stabilnosti na Balkanu, kao i najbrže rastuća ekonomija ovog regiona. Takođe, Srbija ima prijatelje na svim stranama sveta, što je i pokazalo zasedanje Generalne skupštine UN, gde je predsednik Vučić održao istorijski govor, dok su se predstavnici kosmetskih Albanaca po hodnicima borili da se uslikaju sa nekim. Za njih nije bilo mesta u sali UN gde su države imale svoje predstavnike, i uprkos želji nekih, nikada neće ni biti“, kaže Zavišić.

Da u evropskim političkim krugovima, uključujući i Britaniju, postoji lobi koji podržava Kurtija, za Kosovo onlajn ukazao je i bivši ministar odbrane Srbije i osnivač Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac. On je naveo da u Evropi Kurtija podržavaju pojedini parlamentarci, a u Britaniji predsedavajuća Odborom za spoljnu politiku britanskog parlamenta Ališa Kerns, koja je, ističe Šutanovac, praktično njegov promoter.

„Medijski rade na tome, uspeli su čak i jedan deo javnosti u Srbiji da ubede da je on u pravu, a da SAD, EU i svi ostali su u krivu. Međutim, važno je reći da su administracije na Zapadu vrlo precizne i jasne, da je svima jasno da Kurti nije čovek dogovora i da na njega ne može da se računa. Svojevremeno je Eskobar rekao da će se dogovor iz Brisela sprovesti sa ili bez Kurtija i sada je na njima da vide kako će to ići bez Kurtija ili sa Kurtijem“, navodi Šutanovac.

S druge strane, analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići kaže da ne veruje u to da u pozadini toga što se Kurti nije žalio na Lajčaka i Borelja i Londonu stoji to da kosovski premijer ima podršku Britanije za svoju politiku, pa čak i da ona stoji iza nekih njegovih poteza.

„Koliko vidim reakcije britanskog emisara i oni nisu toliko daleko od Amerikanaca, tu postoji neka strateška ista linija, NATO linija kako da se osigura stabilnost u regionu. Postoje briselski sporazumi koji su vrlo promišljeni, na njima se dugo radilo, imaju taj sporazum o nestalim licima koji pratkično već godinama čeka samo da se potpiše i da počne da se relizuje. Veliki je posao urađen, ali već deset godina sve tapka u mestu zato što ne postoji taj veliki sporazum“, navodi Maljići.

Ukazuje da su sporazume prihvatile od obe strane i da se „sad još malo igraju više da se dopadnu domaćim publikama“.

„Tu mislim i na Vučića, ne samo na Kurtija, ali Kurti je više zadrt u svojim zahtevima i stavovima“, navodi Maljići.