DETE SAM KOJE JE RODILA SUROGAT MAJKA: Preživela je pakao, sad apeluje na sva zvona (FOTO)

Surogat majčinstvo jedna je od velikih tema danas, onih o kojima svako ima stav. Ipak, ispovest Olivije Maurel za Daily mail daje jedan drugačiji uvid u nju – iz ugla deteta koje je rodila surogat majka.

OD POČETKA GODINE ROĐENO ČAK 15 BEBA: Rode dolaze u lozničko porodilište

Već u naslovu otkriva da „od prvog dana nije imala pravu vezu sa svojom majkom i detinjstvo je bilo nesrećno“. „Zato toliko čvrsto verujem da ovu okrutnu i nemoralnu praksu treba zabraniti“, poručuje Olivija, a onda iznosi sopstveno iskustvo kao ključni argument.

„Dok sam odrastala, nisam mogla da razumem zašto sam rođena u Luisvilu, u Kentakiju. To je bilo crno-belo na mom izvodu iz matične knjige rođenih, ali nije imalo smisla. Moji roditelji nikada nisu živeli u Kentakiju, mi nismo bili Amerikanci i nismo imali nikakve porodične veze sa tim mestom. Kada sam pitala svoju majku, rekla mi je da je odabrala Kentaki jer je tamo smešten njen omiljeni film, „Prohujalo sa vihorom“ (nije bio) i uvek je želela da se njeno dete rodi na tako romantičnoj lokaciji. To je takođe razlog zašto me je nazvala Olivija, po jednoj od filmskih zvezda, Oliviji de Havilend. Tada sam mislila da je ovo lepa priča, kao bajka. Mnogo godina kasnije, međutim, otkrila sam da je bajkovita fantazija moje majke skrivala pravu istinu – rođena sam u Kentakiju jer me tamo rodila američka surogat majka. Samo nekoliko sekundi nakon što sam se rodila, brzo su me odvojili od žene koja je zatrudnela koristeći svoje jajne ćelije i nosila me devet meseci. Umesto da budem stavljena u naručje svoje biološke majke da me neguje i obožava, predata sam muškarcu i ženi koji su, jednostavno rečeno, platili strašno mnogo novca za mene“, počinje svoju priču Olivija, koja sad ima 31 godinu i tvrdi da je njeno rođenje bilo „samo početak traume sa kojom se bori i danas“.

„Moja iskustva su me navela da zaključim da surogat majčinstvo nije ništa drugo do okrutan, nemoralan čin koji može prouzrokovati doživotnu štetu. To što sam i sama postala roditelj – sasvim prirodno, u svojim srednjim dvadesetim – samo je iskristalisalo moj pogled. Sveta veza između majke i bebe je, osećam, nešto u šta se nikada ne bi trebalo dirati. Kada pišu o traumi za koju se kaže da usvojena deca trpe nakon što su oduzeta od rođenih majki, neki psiholozi ovaj emocionalni i fizički prekid nazivaju „primalnom ranom“. Verujem da je isto i za decu rođenu surogat majčinstvom: duboko bolno iskustvo koje narušava urođene veze između majke i deteta“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Olivia Maurel (@sunshine_livi)

Sećanja na nesrećno detinjstvo

Olivija je odrastala kao dete bogatog para iz Francuske. U detinjstvu je imala sve što poželi i što mnoga druga deca mogu samo da sanjaju. Ipak, kaže da „ima tako nesrećna sećanja na detinjstvo“, jer je „čak i kao dete, imala osećaj da nešto nije u redu u njenoj porodici“.

„Moji roditelji Francuzi bili su veoma bogati, a vreme smo delili između Palm Biča na Floridi i južne Francuske, živeli u fantastičnim kućama, sa gomilom dadilja i osoblja. Moje obrazovanje je bilo najbolje koje novac može kupiti; išli ​​smo na putovanja o kojima je većina ljudi mogla samo da sanja. Ali emotivno je to bila druga priča. Nijedno od mojih roditelja nije bilo nežan tip „za zagrljaje“, a o meni su većinu vremena brinule dadilje, čitava armija različitih žena“, priseća se Olivija.

I sama se pita „Kada su se moji roditelji toliko potrudili da me imaju, zašto se nisam osećala obasuta ljubavlju?“ – i pokušava da odgovori iz sadašnje perspektive.

„Jednostavno ne znam. Mama je imala 49 godina kada sam se rodila; možda su joj godine otežavale stvari — ili nedostatak te dragocene biološke veze između nas. Šta god da je bio uzrok, nije bilo veze od prvog dana. Bila sam toliko željna kao malo dete, da bih vrištala kad roditelji napuštaju kuću. Postalo je toliko loše da su morali da vode mene i dadilju sa sobom ako bi izašli na večeru sa prijateljima. Ništa bolje nije bilo ni u školi, gde sam bila toliko privržena da sam gušila prijatelje dok im ne bi postalo muka od mene i otkačili me.“

Sa 16 krenula da istražuje

„Što sam bila starija, sve sam više shvatala koliko je neobično – i malo verovatno – da neko u godinama moje majke ima bebu. I nisam mogla da izbacim Kentaki iz glave. Kada sam imala 16 godina, uradila sam neko onlajn istraživanje i videla da „Prohujalo sa vihorom“ nije smešten u Kentakiju – dešava se u Džordžiji. Ali ono što se stalno pojavljivalo u mojim onlajn pretragama je da je Luisvil bio veliki centar za surogat majčinstvo. Odmah je nešto škljocnulo.“

„Kada je dalje istraživanje otkrilo da je surogat majčinstvo nezakonito u Francuskoj – i danas – spojila sam dva i dva. Shvatanje da su me celog života lagali otrglo mi je kontrolu dok sam pokušavala da sredim svoja osećanja. Moje mračne brige zadržala sam za sebe; nikada nisam razgovarala sa roditeljima o ovome. To bi zahtevalo bliskost koja jednostavno nije postojala.“

„Put samouništenja“

Umesto toga, Olivija se, usamljena i zbunjena, prepustila porocima, ili, kako ona kaže, „krenula putem samouništenja“.

„Puno sam pila, pušila marihuanu i zabavljala se bez prestanka, bilo šta da zaustavim misli koje su me mučile. Da li je moja majka uopšte bila moja majka? Ko sam ja bila? Moji roditelji su bez sumnje mislili da sam problematična tinejdžerka koja će se na kraju sama srediti. Ali moja depresija se toliko produbila da sam po izlasku iz kuće nekoliko puta pokušala samoubistvo, o čemu moji roditelji nisu znali ništa.“

„Moje ponašanje je postalo bezobzirnije. Sa 20 godina živim u Francuskoj sa punim radnim vremenom, a jedne noći, nakon što sam pila do tačke uništenja, bila sam silovana. Reći policiji nije bila opcija jer sam se osećala postiđeno i krivila sam sebe. Konačno, shvatila sam da moram da se izvučem iz toga. Potražila sam terapeuta i odvikla se od pića i droga. Ubrzo nakon toga upoznala sam Matijasa, čoveka koji je postao moj muž. Bio je moj spasitelj i psiholog – sve u jednom. Bez njega, mislim da danas ne bih bila ovde.“

„Želela sam da budem mlada mama“

Olivija se udala za Matijasa kada je imala 24 godine i ubrzo zatrudnela sa ćerkom Eleonor, koja sada ima šest godina.

„Pošto me je podigla starija majka, bila sam sigurna da želim da budem mlada mama. Iako nisam imala dokaz da sam rođena preko surogata kada sam zatrudnela, osećala sam to svakim delićem svog bića. To sam rekla svima, uključujući i mog muža i njegovu finu porodicu. Moja trudnoća je dobro napredovala. Kako je moja nerođena ćerka počela da udara, to je izazvalo razna osećanja. Čak i pre nego što sam je držala u naručju, znala sam da mi možeš ponuditi milione i nikada je neću ostaviti.“

Taj osećaj je, kaže, bio isti i u kasnijim trudnoćama: njeni sinovi Teodor i Avgust sad imaju četiri, odnosno dve godine.

Suočavanje s istinom

Olivijina potraga za istinom o sopstvenom poreklu dobila je novi podstrek kad joj je svekrva za 30. rođendan kupila komplet za DNK pretragu.

„Pre nego što sam ga uzela, odlučila sam da se pozabavim ocem. Jednog dana, dok smo se vozili do naše vikendice u planini, rekla sam: ’Tata, znam da sam rođena preko surogata. Znam da me mama nije rodila i moraš da mi kažeš jer zaslužujem istinu.’ Odgovorio je: ’Moram da razgovaram sa tvojom majkom pre nego što ti bilo šta kažem.‘ Bilo mi je dovoljno; ovom rečenicom je efektivno potvrdio moje strahove. Čekala sam da mi se on ili mama jave sa celom pričom, ali nikada nisu, i nisam videla smisao da ponovo pitam.“

Naravno da nije odustala, vratila se DNK kompletu.

„Poslala sam svoj DNK uzorak i vrlo brzo su me povezali sa rođakom koja živi u Americi. Poslala sam joj poruku i rekla da verujem da sam rođena surogat majčinstvom. Bilo je nezgodno pitati da li zna da je neko u njenoj porodici bio surogat majka, ali odmah mi je odgovorila: „Znam nekoga.“ Osetila sam da mi se život odmah promenio: preplavila me je nervoza, uzbuđenje i, da, bol. Ona me je povezala sa mojim polubratom, koji me je povezao sa moje tri polusestre. Bili su tako ljubazni i voljni da odgovore na moja beskrajna pitanja i polako sam došla do cele priče.“