SAHRANJEN ZORAN KALEZIĆ! Ovo su svi detalji, kum održao potresan govor, Gojko Perović poslao SNAŽNU poruku, a OVE kolege su ga ispratile (VIDEO)

Na sahrani u Danilovgradu emotivan govor održao je Kalezićev kum Gojko Perović, protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve, paroh pri Crkvi Svetog Đorđa u Podgorici i arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski. Bivši je rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju.

Ekipa Happy BSC poslala je svoje prijatelje da nam snime poslednji ispraćaj od legende crnogorske narodne muzike i ovim putem se specijalno zahvaljujemo:

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Otac Gojko Perović je istakao sledeće:

„Pokojnik se poslednjih dana pitao treba li da moli Boga da mu uzme život koji se pretvorio u mučenje ili da moli Boga da mu otvori vrata novog života. Baš u tim momentima kad od života ovozemaljskog  ne ostaje ništa, kod Zorana našeg preovladala je volja i vječni život! Nisam video nikoga da se tako hrabro držao i borio, a gledao sam da umiru hrišćani, sveštenici i vladike, ali i oni koji se zovu vernici i oni koji se ne zovu vernici. Nisam video nikog ko se tako hrabro drži i da sa takom verom ide u večni život!“ – izjavio je.

Više stotina ljudi došlo je da kaže poslednje zbogom najvoljenijem pevaču širom bivše Juge. U rodnom gradu uz zrake zlatnog sunca ispratile su ga i kolege, među njima su i Aco Pejović, Acko Nezirović, grupa Perper i mnogi drugi…

Pored Gojka Perovića, protojereja-stavrofora Srpske pravoslavne crkve i Zoranovog venčanog kuma, govor je održao i Kalezićev stari kum. Kažu da je to bilo porodično kumstvo staro preko 100 godina:

„Tuguje grad Danilov koji si pesmom ovenčao, tuguje tvoja Crna Gora koju si dušom voleo, tuguju prostori Jugoslovenski gde si među prvacima zlatne pesme bio. Tuguju domovi naših ljudi širom sveta gde si decenijama unosio toplinu našeg crnogorskog doma u njihove duše. Tuguje porodica, tuguju prijatelji, ne samo danas već uvek, dragi naš Zorane. Opraštam se od tebe po želji porodice i po kumovskoj obavezi koja je stara stotinu godina. Opraštam se da ti kažemo hvala uz poštovanje koje si zaslužio, kako ti, tako i tvoji preci, verujemo da će to nastaviti i tvoji potomci. Rekosmo pesma, da, sa gitarom na jednoj žici tužnoj. Sam si je zaradio dragi naš Zorane. Krenuo si u svet ne stazom utabanom kojom svi gaze, nego stazom na kojoj je bilo trnja, ali i ruža i opojnog mirisa. Sve si to živeo sa osmehom, zato što je lek za sve to bila pesma i ljubav. Svi mi odlazimo danas i sutra, ali pesme tvoje ostaju. Uvek si održao reč i kada si rekao „Vrati ću se majko“, kad si nastavio zbog devojke crnogorke i kada si mnoge druge pesme opevao, a mnoge generacije su sa tvojim pesmama odrastale. Zorane, bio si zoran, ali i mi smo se decenijama za ovozemaljskih dana zorili!„- potresno je održao govor Kalezićev kum.

Podsetimo, Zoran Kalezić preminuo je 4. januara 2023. godine posle duge i teške bolesti. Do poslednjeg dana uz njega je bila supruga Irena, s kojom se venčao 2017. godine i kojoj je posvetio pesmu, koju je napisao tokom bolesničkih dana.

Zoran Kalezić rođen je 1. februara 1950, godine u Danilovgradu. Bio je velika folk zvezda bivše Jugoslavije i kum pokojnom Tomi Zdravkoviću. Pesma je posle porodice bila njegova najveća ljubav.

Iza sebe je ostavio suprugu Irenu, s kojom se venčao 2017. godine. Ima ćerku i sina iz prvog braka.
Zoran je jedan deo života proveo u Americi gde je radio kao domar, a pre nekoliko godina se vratio u zemlju. Održao je 2016. godine koncert u Sava centru na kojem je obeležio 50 ngodina rada.

Njegove najpoznatije pesme su „Moj dobri anđele“, „Dobro veče izgubljena nado“, „Stan’ mladosti, stani, stani“, „Željo moja, moj otrove“, „Kako je lepo u mom kraju“, „Šta će meni vino“ i druge. Prodao je više od 15 miliona nosača zvuka i bio je proglašen za istaknutog estradnog umetnika.

Zoran Kalezić je prvi solo nastup imao na festivalu „Beogradsko proleće“, a posle je učestvovao na brojnim manifestacijama na kojima je osvajao nagrade. 1971. na Festivalu zabavne pesme Crne Gore s pesmom „Zbog devojke Crnogorke“ osvojio je prvu nagradu, takođre i 1973. na Festivalu Akordi Kosova s numerom „Vraticću se, majko“, a pobedio je i 1978. godine na čuvenoj Ilidži s pesmom „Jednoj ženi koje nema više“.