MAJKA ANE VOLŠ ZA „BSC HAPPY PORTAL“ OGOLILA DUŠU O ĆERKINOM NESTANKU: Milankine potresne reči razaraju, ove detalje niste znali o njihovoj porodici i zetu Brajanu! (FOTO/VIDEO)

Parališući –  „misteriozni“ nestanak Beograđanke Ane Volš (39) koja godinama živi na Američkom „tlu“ sa suprugom Brajanom (48), okupira svetsku javnost od 1. januara kada joj se gubi svaki trag. Svakim danom američko tužilaštvo pribavlja nove dokaze o ovom nemilom i potresnom slučaju, a Brajan Volš je glavni osumnjičeni za njeno moguće ubistvo. Anin suprug je ubrzo nakon njenog nestanka priveden usled ometanja policijske istrage, podignuta je optužnica, a on je potom završio i pred sudom – kako bi se izjasnio o optužbama – da je na svirep način usmrtio svoju suprugu.

ZADOVOLJNA SAM ONIM ŠTO VIDIM U OGLEDALU: Ana Volš na Instagramu odgovorila na jedno pitanje i otkrila mnogo toga o sebi! (FOTO)

Po rečima obaveštajaca i nadležnih organa sledi trka vremena između porote, advokata i tužilaca, ali će se epilog razarajuće situacije uskoro saznati.

Mediji o ovom slučaju neretko izveštavaju na veoma „megalomanski“ i groteskni način, a ta činjenica nezamislivo boli Anine najbliže, naročito majku Milanku koja iako „psihički razorena“ na sve načine pokušava da ostane „optimistična i pribana“.

Ekipa redakcije „BSC Happy portala“ uputila se na adresu porodice Ljubičić u samom centru Beograda, kako bi od Anine majke čula pravu istinu!

• Ima istine u tome da se Anina deca neće odvajati, ali da li je to potpuna istina – ne znam, još čekamo detaljnu istragu i zvanične informacije u vezi sa tim. Poruke koje su dospele u medije sa Anom su validne, istinite. Nisam mogla ništa da predosetim da će se desiti, sad se prosto kajem što nisam otišla kod nje u Ameriku. Ali nisam mogla da znam, niti da pretpostavim, bila sam kod njih u kući u nekoliko navrata, jednom prilikom sam tamo boravila šesnaest meseci. Zaista ništa neobično nisam uočila tokom tog perioda, ali baš ništa! Nisam primetila ni da je Brajan imao promene rasploženja ili atipično ponašanje. Ana sa mnom nije komunicirala svakodnevno. Veoma je moguće da nije želela da se sekiram. Nemoguće je da zamislim da se to desilo što se navodi, tako nešto moj mozak ne može da prihvati – rekla je Milanka u dahu i nastavila u istom maniru, veoma fokusirano i koncizno:

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE 

• Neretko se javljala iz automobila kada je išla na posao, kratke su bile poruke, ništa nisam mogla da pomislim, niti posumnjam da se dešava čudno. Ovo su samo moje pretpostavke. Tokom komunikacije sa ćerkom nisam primetila ništa neobično, niti nešto što bi me navelo na pomisao da može bilo šta nepredviđeno da se dogodi. Bože sačuvaj! Kada sam bila kod njih u poseti, Brajan je bio na spratu iznad mog, ćerka je bila u drugom delu kuće, radila je onlajn zbog pandemije virusa korona. Zapomagala sam, tražila pomoć, zet je to čuo, odmah je pozvao Anu i Hitnu pomoć, bila sam u bolnici. Brajan mi je spasio život! Da me tada nije čuo i da sam bila na bilo kom drugom mestu – sada ne bih bila živa. Sada sam zdravstveno dobro, međutim, osećam se psihički veoma loše zbog neizvesnosti i zbog mnogih medijskih natpisa, čitanja novina koje pišu sve i svašta! Da li vi imate neke nove informacije u vezi sa ovim slučajem? – upitala je Anina majka vidno potresena, ali uz dozu pozitivne afirmacije, koja joj pomaže da ostane realna, koliko god je to u ovoj delikatnoj situaciji moguće.

• Toliko mi je teško, da ne mogu da vam objasnim jer prave informacije nemam. Prosto ne mogu da verujem da bi moj zet Brajan mogao nešto tako da uradi. Njegova majka nije dolazila kod njih u posetu dok sam boravila u Americi. Upoznale smo na kratko, još dok su živeli u prvoj kući. Čistila sam garažu, bilo je dosta lišća, tada je pandemija virusa korona bila u jeku, žena nije želela da se pozdravlja, bila je u strahu. Bio je dogovor da odemo na ručak zajedno, ali sam se tada loše osećala, te na kraju nismo otišli. Dalje se ništa nije desilo što se tiča kontakta. To ne znači da se Ana nije čula sa njom, bile su kontaktu – normalno, ali je više viđala unuke i sina Brajana, mada nije dolazila kada sam bila kod njih u domu. Bilo je tu i kulturoloških razlika, međutim, moja ćerka nikada ništa loše nije rekla za svekrvu. Na koji način su oni međusobno komunicirali, to ne bih znala da kažem. To sada nije ni bitno, postoje mnogo važnije stavke. Govorim vam samo istinu. Žao mi je samo što nisam otputovala kada me je Ana pozvala, možda bi se drugačije sve to odvijalo. Možda i ne bi. Nemam nijednu zvaničnu informaciju – bila je jasna tokom izlaganja.

Mediji širom sveta su kao jedan od povoda nesuglasica između supružnika Volš navodili i spornu proslavu Nove godine, na kojoj je trebalo da prisustvuje i Anin kolega iz Vašingtona, a njena majka je i povodom ovih spekulacija iznela svoj sud, iako nije bila do tančina upućena u svečarske planove ćerke i zeta.

• Ne znam ništa u vezi sa proslavom Nove godine, ne znam da li je taj gost bio u njihovoj kući, tako se pisalo. Spomenutog gospodina sam samo videla na fotografiji, imao je želju da me upozna, ali nije uspeo u toj nameri. Da li je on bio te večeri tamo, to pojma nemam! Čula i za njenog prijatelja Abdulaha, ali ni njega nisam upoznala – objasnila je i sasvim neposredno asocirala uspomene na svoju mezimicu koja je po njenim rečima bila vrsna, uspešna i saosećajna žena – koja je svojom unikatnošću osvajala sve oko sebe.

• Ana je bila vanserijsko dete, ne zato što je moja, nego je to zaista istina. Takvo dete se više ne rađa, verovali ili ne. Ne bi sve postigla u životu, da nije bila takva. Želela je i da pomogne, sasluša, bilo koga, ne samo rođake, prijatelje, neko svakoga. Bila je velika podrška deci, suprugu, privržena porodici i svom domu. Ona je želela da što pre budu zajedno, pre nego što je Brajan dobio nanogicu. To joj je bila jedina želja. Šta će dalje biti – ništa ne znam. Brajan je nju obožavao, kao i ona njega. To sam nebrojano puta primetila. 

Vremeplov porodice Ljubičić

Milankine uspomene o idealnoj i bajkovitoj porodici koju su satkali u srcu Beograda nikada ne blede, a čim pomisli na supruga i ćerke, obuzme je nenadmašiva seta i emocije.

• Moj suprug i Anin otac je bio lekar, proveli smo život u čuvenoj Lominoj ulici. Suprugu će se navršiti četiri godine od smrti u februaru. Od srčanog udara je preminuo 2019. godine. Arterije su bile začepljene, mesec dana je proveo u „Urgentnom centru“, godinu dana pre toga je operisao prostatu, svi su nalazi bili dobri, međutim, urinarna infekcija je za godinu dana napravila katastrofu u organizmu, tu se iskomplikovalo zdravstveno stanje. Dobio je još dva infarkta. Na kraju je pukla žučna kesa i on je preminuo. Ana je u tom periodu dolazila dva puta, desetak dana je bila kod nas, misleći da će tata da se oporavi, da će mu se ugraditi dva bajpasa, kako bi nastavio da živi, ali je drugi put došla na njegovu sahranu. Brajan tada nije došao, čuvao je decu. Moje ćerke su bile srećne, volele su da dođu u Beograd jer su obe živele van Srbije. Bile su ovde krajem novembra, obe istovremeno. Ana odavde nosi lepe uspomene. To je živa istina. Obe su završile fakultete, nemam reči za njih dve.

Anina majka ističe da je trenutna neizvesna situacija u kojoj se nalazi veoma razarajuća, ali blaga reč i podrška u najizazovnijim vremenima su joj od krucijalnog značaja.

• Familija i prijatelji me zovu da pitaju – kako sam!? Nisu navalentni da razgovaraju svakog dana jer znaju da sam u teškoj situaciji. Živim sama, suprug mi je kao što sam spomenula preminuo. Osećam se katastrofalno, ali ima ljudi sa kojima se i družim i razgovaram telefonom. I dalje mislim – Ana će mi se odnekud javiti! Zvanično i dalje ništa ne znam! – završava izlaganje gospođa Milanka za „BSC Happy portal“.