PAKAO NAJGOREG ZATVORA NA BALKANU Cinkaroše kažnjavamo silovanjem

U ovom su zatvoru su najbrojniji Bošnjaci, slijede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od preko 200 zatvorenika priča je za sebe..

I u pesmama opevani KP dom Zenica, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najzloglasniji zatvor na Balkanu, već punih 120 godina unutar svojih oronulih zidina živi poput maloga grada čuvajući mračne tajne svojih stanara.

Zenički zatvor je kroz svoju istoriju „ugostio“ ubice, razbojnike, ratne zločince, silovatelje, otmičare, dilere droge, i kriminalce drugih „specijalizacija“.

Život prepun nasilja i droge

Najbrojniji su bili Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od preko 200 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih između 5 i 20 godina zatvora, a im ih koji će robijati više od 20 godina.

– Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti – rekao je u razgovoru za Express prije par godina tadašnji direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.

Zatvorski policajci u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje biti čuvari, zaštitnici, učitelji, lekari, poslodavci pa čak i prijatelji, rame za plakanje. Svi do jednoga kažu da im baš i nije lako. Poslednji beg iz zatvora preko zida zabeležen je 1996. godine, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu. Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanih begova, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako pobeći.

Zlostavljanje među zatvorenicama je veliki problem

Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve i jedino što im nedostaje je – sloboda. Celo zdanje s paviljonima, radionicama, bioskopom i sportskom dvoranom, bibliotekom, učionicama, restoranima i verskim prostorijama živi poput maloga grada.

Oni koji žele mogu da rade i pristojno zarade ili da se bave bilo kojim sportom. Rad nije obavezan. Onima dobrog ponašanja dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom. Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7.000 koka nosilja, 3.000 pilića, a tove i stoku. Radili ili ne, svi su zatvorenici u 22 sata u svojim krevetima. Zaključani. Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je videokamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.

– Velik su nam problem zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketarenja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge.

Pre šest godine bilo je 3.200 slučajeva nasilja, a godinu ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2.205 napada. Najčešće se sukobljavaju na šetanju, hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša s kaznama preko 20 godina zatvora – pojasnio Spahić.

Našli joj drogu u vagini

Od zatvorenika doznajemo da je osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki je problem droga. Posao s drogom u zatvoru nadležni pokušavaju da zaustave a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.

– Pre nekoliko godine je supruga došla u posetu mužu u zatvor i labrador je doslovce pobesnio pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge negoli ženu odvesti u policiji i pretražiti je. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor – jedna je od priča iz KPD Zenica.

U Zenici je više od 20 godina robijao i četvorostruki ubica Edib Buljubašić iz Zenice. Osuđenik je to s najvećom dosuđenom kaznom od 1954. godine. Još 1989. godine ubio je oca i svoga sugrađanina. Za ta dva ubistva osuđen je na 20 godina zatvora. U ratu je, kaže, pobegao iz zatvora u Foči.

Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend. Tada je ponovno ubio, i to suprugu i snaju.

Prvi zločin Buljubašić je opisao u dve knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski bjegunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u beg provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u.

– Za to što sam ubio oca kajem se pedeset posto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je volio i što nisam mogao da podnesem to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto.

– Za Milana Mašića iz „Zenicatransa“ kajem se devedeset posto, a za ubijenu snaju Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje jer me to proganja. Nju nisam trebao da ubijem. Hoću, ubiću se pre izlaska iz zatvora. Moj život će okončati, nebitno kada, samo zbog snaje. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea… Teško je ubici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam. Drago mi je što sam u zatvoru jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih si odmah nakon 4-5 piva pucao u glavu. Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvek spašava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je velik. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe s porukom da niko nikad ne krene mojim stopama, ispričao je pre šest godina za Express četvorostruki ubica Buljubašić dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” te da s tim mora živeti dok ne dođe vreme da se ubije.

Za seks plaćaju telefonskim karticama

Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za deo to je kazna.

– Pušenje se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cena od 15 konvertibilnih maraka. Za seks se ipak plaća karticom od 1.000 impulsa. “Topdžije” su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “topdžija” ima upola manje“, pričaju zatvorenici.

– Homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupatilima ili po sobama. Po pravilu imaju posmatrače-stražare s ugovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. “Nema tople vode”, šifra je da se prestane sa seksom u kupatilu jer dolazi straža – navode iz Zenice.

Naš sugovornik pojašnjava da osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i pravog silovanja.

– Najveća osveta zatvoreniku jest da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je ono poruka, osveta zbog cinkanja ili pak naredba izvan zidina da bude lojalan – otkriva mračne tajne zatvorskoga života naš sugovornik.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.