„KRALJICA ZLOČINA“ Ona je najpoznatiji pisac detektivskih romana, a ovo sigurno niste znali o njoj!

Agata Kristi je u svetu najpoznatija kao „Kraljica zločina“. Kristi je u Ginisovoj knjizi svetskih rekorda kao svetski najprodavaniji autor svih vremena, posle Vilijama Šekspira. Najpoznatija je po svojih 66 detektivskih romana i 14 zbirki kratkih priča, kao i po najdužoj predstavi na svetu „Mišolovka“. Njene knjige prodate su u preko milijardu primeraka na engleskom jeziku i milijardu na 44 stranih jezika.

Agata Mej Klarisa Miler rođena je 1890. godine u Devonu, Engleska. Nije dobila nikakvo formalno školovanje, ali nije joj nedostajalo ni obrazovanje. Od malih nogu je sama naučila da čita. U Prvom svetskom ratu školovala se i radila kao medicinska sestra pomažući u lečenju ranjenih vojnika. Obrazovala se i u oblasti farmacije. U tom periodu počela je i da piše knjige.

Agata Kristi je počela da piše 1920. godine, nakon završetka Prvog svetskog rata. Njena prva priča bila je „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ (1920). Pravi uspeh je došao 1926. godine kada je objavila „Ubistvo Rodžera Akrojda“, a sa njim su došla i mnoga mišljenja i kontroverze o tome kako je promenila pravila detektivske fikcije.

HERKUL POARO

Detektiv Herkul Poaro je nastao tokom Prvog svetskog rata. Agata Kristi je radila kao medicinska sestra u Torkiju i svakodnevno je nailazila na belgijske izbeglice koje su stizale u Englesku. Tragajući za detektivom za svoj prvi roman, krenula je na ideju da stvori belgijskog detektiva koji je bio „bivša zvezda belgijske policije“, pre nego što je bio primoran da napusti svoju zemlju. Kristi je završila „Tajanstveni događaj u Stajlsu“ 1916. godine, ali je objavljen tek četiri godine kasnije. U romanu, Poaroa je pozvao njegov stari prijatelj poručnik Hejstings.

Poaro bi bio prvi koji bi sebe nazvao velikim čovekom, nikada nije bio poznat po svojoj skromnosti, ali sa takvim uspehom u karijeri, teško je raspravljati se sa njim. Svaki slučaj završava dramatičnim završetkom, zadovoljavajući sopstveni ego i potvrđujući svima da je on zaista „najveći um Evrope“.

Belgijski detektiv navodi da je najveće sredstvo za rešavanje zločina um, zahvaljujući „malim sivim ćelijama“. Više voli da mirno sedi i razmišlja kada rešava zločine, jer veruje da su svi zločini psihološki i da imati tragove nije sve.

Da li ste znali? NEKE SRPSKE IZREKE SU SMEŠNE, A NEKE SU JAKO TUŽNE!

LJUBAVNI ROMANI

Agata Kristi je usvojila pseudonim Meri Vestmakot da bi objavila šest ljubavnih romana. Reč „romantičar“ je u citatima jednostavno zato što ovi romani nisu u pravom smislu te reči. Kritičari su čak otišli ​​tako daleko da kažu da ovih šest romana nisu ljubavni, oni su jednostavno, pa, samo romani. Oni su romantični jer ove priče nisu nesrećne, daju nam neke dodatne vrednosti u životu i afirmišu da živimo.

Fokus ovih knjiga je ljudski odnos. Postoji čak i nagoveštaj autobiografskih elemenata koje Kristi ubacuje. Iako je otkriveno da je Meri Vestmakot zapravo Agata Kristi 1949. godine, to je nije sprečilo da objavi još dva Vestmakot romana, još uvek pod njenim pseudonimom. Ovo je još jedna potvrda da bi Agata mogla da piše više od velikih detektivskih priča.

AGATU OTELI VANZEMALJCI?

U obrtu zapleta dostojnom njenih romana, Kristi je nestala na jedanaest dana 1926. godine. Njena majka je umrla nešto pre toga, a povrh svega, njen muž je suočio Kristi sa otkrićem da je imao aferu. Agata je 3. decembra 1926. godine poljubila svoju ćerku za laku noć, a onda je odmah ušla u auto i otišla. Njeno napušteno vozilo pronađeno je nekoliko milja dalje, ali je sama spisateljica potpuno nestala.

Preko 15.000 volontera je pročešljalo područje, ali nisu mogli da je pronađu. Baš kada su optužbe za lošu igru počele da kruže, prvenstveno protiv njenog supruga Arčija, Kristi se pojavila u hotelu u Harogetu u Engleskoj. Nikada nije objasnila svoj nestanak. Lekari su dijagnostikovali amneziju, a ona nikada nije javno govorila o „nestalih 11 dana“.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

IMITACIJA AGATINIH ZLOČINA

Postoji istorija zločina koji su prepisivali zločine iz Agatinih knjiga (bilo da su zločinci znali ili ne). Postojalo je ubistvo veoma slično „Ubistvu u Orijent ekspresu“ počinjeno u Zapadnoj Nemačkoj 1981. godine. Dva ubistva (jedna serija ubistava) i pokušaj ubistva kopirali su način ubistva u Agatinom romanu „Bledi konj“. Život je ponovo imitirao Kristinu umetnost u Severnoj Karolini 1979. godine, kada je otkriveno jezivo ubistvo, slično onom u priči „Mis Marpl: Uspavano ubistvo“.

POSLEDNJE GODINE

Agata Kristi je 1971. godine postala Dama Britanskog kraljevstva. Dama Agatha Kristi umrla je u januaru 1976. godine u Volingfordu u Engleskoj.