Odgovarajući na ove zahteve, predsednica Komiteta za peticije EP Dolors Montserat, citirala je pripremni dokument u kom se navodi da „bi trebalo zabraniti stavljanje na tržište, upotrebu, ili korišćenje sofisticiranih sistema sa ciljem uticaja na ljudsko ponašanje, pri čemu postoji velika verovatnoća da će doći do fizičkih, ili psihičkih povreda“.
Autori inicijative ističu da ovakve izjave, istovremeno, tretiraju i skrivaju izvodljivost masovne manipulacije ljudskim nervnim sistemom. Reč je o mislima, emocijama, percepcijama, o funkcionisanju unutrašnjih organa, ili čak izazivanju smrti na daljinu! Nema sumnje da se ljudski mozgovi masovno kontrolišu, da AI može da utiče na ishod izbora i ponašanje birača formiranjem političkog mišljenja, nametanjem da glasaju za određene partije, ili kandidate. Postoje nepobitni naučni dokazi da se bar-pulsni mikrotalasi, mobilna telefonija i ekstra dugi elektromagnetni talasi, mogu koristiti za kontrolu ljudskih misli, emocija, izazivanje bolova…
Zbunjeni robot i bomba
Istraživači kalifornijske kompanije za razvoj veštačke inteligencije „Antropik“ otkrili su ranjivost zbog koje veliki jezički modeli odgovaraju i na „zabranjena pitanja“ kao što je, na primer, uputstvo za pravljenje bombe. Iako su programirani tako da na određene upite ostaju nemi, već postoje različite tehnike da se ova ograničenja zaobiđu. Eksperti „Antropika“, otkrili su da je moguće naterati AI modele da odgovaraju, ako im se prethodno postave desetine manje kontroverznih pitanja. Ako se, međutim, od AI odmah zatraže instrukcije za pravljenje bombe, ona će odbiti. Ali, ako je prvo zamolite da odgovori na 99 bezazlenih pitanja, a zatim da napravi bombu, verovatnoća da će to učiniti je ogromna.
– Duboko smo, zato, zabrinuti vašim odgovorom na peticiju broj 0716/2023 – poručuju razočarani potpisnici. – Posle proučavanja sporazuma Evropskog parlamenta i država članica EU o zakonskoj regulativi veštačke inteligencije, ne vidimo iskrenu nameru da se spreči manipulacija ljudskim emocijama i mišljenjem, upotrebom poznatih i još neobjavljenih metoda. Do sada nisu preduzete mere koje bi sprečile transformaciju članica EU u totalitarne režime, gde će razmišljanje stanovništva kontrolisati vlade, koristeći AI.
Potpisnici peticije, zato, traže od Evropskog parlamenta da u zakone uključi eksplicitnu zabranu upotrebe AI u kontroli ljudskih misli na daljinu. Neophodno je, takođe, zabraniti svim vladinim organizacijama EU – uključujući službe za sprovođenje zakona, obaveštajne agencije, vojsku i njihove ugovarače – da AI koriste za dekodiranje aktivnosti nervnog sistema stanovništva.
Zakon bi trebalo da sadrži obavezu vlada EU da zaštite građane od takve manipulacije iz zemalja van EU. U okviru Unije treba osnovati agencije „objektivno sposobne i zakonski obavezne da istražuju i otkrivaju zloupotrebu ljudskih prava i demokratije, upotrebom tehnologije za dekodiranje aktivnosti nervnog sistema. Agencije EU, trebalo bi da rade nezavisno od članica Unije, a Brisel sebi treba da postavi za cilj angažovanje UN, kao krajnjeg arbitra.
Ako se javnosti ne obelodani tehnologija koja može da se koristi za daljinsko upravljanje ljudskim mozgovima, žrtve ne mogu da shvate šta im se zapravo dešava, pa, ako su izloženi takvim napadima, verovatno će misliti da su mentalno oboleli. Na ovaj način, vlade su u poziciji da zavedu totalitarnu vlast nad svojim građanima, a da ovi to ne mogu da saznaju, niti mogu da dokažu. Već sada se dešava da ljudi koji se žale da su zlostavljani na ovaj način, završe u duševnim bolnicama, nesposobni da dokažu da im je vlada ili bilo ko drugi, povredio privatnost i ličnu slobodu.
Nejednakost
Po analizi MMF, uvođenje veštačke inteligencije uticaće na skoro 40 odsto radnih mesta širom sveta, a oko dve trećine u naprednim ekonomijama, pa će, na taj način, AI verovatno pogoršati ukupnu nejednakost.
EU prećutno priznaje da se veštačka inteligencija može koristiti čak i da bi se ljudi naterali da počine zločine, za koje, po zakonu, neće biti odgovorni. Takvu mogućnost potvrdio je još 2021. godine Međunarodni bioetički komitet Uneska, kad je upozorio da „spoljni alati koji ometaju odluke pojedinca, dovode u pitanje njegovu slobodnu volju, a samim tim i odgovornost. Na ovaj način, neurotehnologija može da utiče na slobodu mišljenja, odlučivanja i delovanja. Sve zajedno, ovo bi moglo da ima neslućeno dubok uticaj na pravosudne sisteme i društvene organizacije“.
– Vlade ne smeju da se igraju sa svojim ili stranim građanima kao da su igračke – poručuju potpisnici peticije.
