VELIKI DAN ZA SVE RUSE I SRBE: Na TULJSKOM UNIVERZITETU srpski i ruski naučnici o RUSOFOBIJI (FOTO)

Na Tuljskom državnom univerzitetu, 19. aprila, u organizaciji Katedre zadržavnu istoriju i prava, održana je međunarodna konferencija “Rusofobija: istorija i metodi protivakcija”.

Ovo je postala jedna od najvažnijih tema u Rusiji, jer se suočava sa žestokom mržnjom u zapadnom svetu. O razlozima i pokušaju rešavanja problema govorili su između ostalog i srpski naučnici.

Sa Beogradskog univerziteta govorio je Časlav Koprivica, profesor Fakulteta političkih nauka, koji je bio fokusiran na istorijske i mentalne pretpostavke za rusofobiju na Zapadu. Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i bivši poslanik Narodne skupštine Republike Srbije Dejan Mirović, detaljno je govorio o rusofobiji u Srbiji i napomenuo i današnju situaciju na
Balkanskom poluostrvu. Docent sa Katedre za međunarodne odnose, inostrane regionalne studije i političke nauke Belgorodskog državnog univerziteta, Nemanja Vukčević i direktor Instituta za srpski jezik i komunikologiju sa istog univerziteta, Viktorija Rjapuhina, detaljno su sagledali rusofobiju kao eho ideološkog progona prošlosti. Prema rečima srpskog naučnika, reč „rusofobija” je sama po sebi ružna reč. Ono što ga čini interesantnim i relevantnim su oni koji su zainteresovani za ovaj fenomen, koji preko njega pokušavaju da naškode Rusiji.

Osim naših srpskih predstavnika, na konferenciji su nastupili i poznati švajcarski novinar i deputat skupštine u Ženevi, Gi Metan, autor poznate knjige “Zapad-Rusija: hiljadugodišnji rat”. On je pokušao da utvrdi poreklo rusofobije i istakne glavne trendove njenog ispoljavanja u savremenom svetu. Metan je savetovao studente da uvek misle svojom glavom i razumeju datu situaciju na osnovu istorijskih i naučnih saznanja. Nemački filozof, kao i politikolog i istoričar, autor knjige „Nemačka rusofobija i njeni uzroci“ Stefan Bolinger, govorio je o nemačkoj rusofobiji i nemačkim snovima o svetskoj dominaciji, manipulaciji narodom i šansi za otpor. Analizirao je odnos Nemačke i Rusije u protekla dva veka. Aktuelnost problema rusofobije u svom govoru istakao je politikolog, šef katedre za istoriju društveno-političkih doktrina Fakulteta političkih nauka Moskovskog državnog univerziteta. M.V. Lomonosov Aleksandar Širinjanc. Istoričar, istraživač problema ukrajinskog nacionalizma, naučnik Pedagoškog univerziteta u Tuli, Sergej Fedosejev, u svom izveštaju detaljno je ispričao istoriju antiruskih „krovnih“ organizacija u inostranstvu. Samu konferenciju otvorio je rektor Univerziteta, Oljeg Kravčenko.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je tokom najave svoje poruke Dumi rekao da rusofobija, kao i druga ideologija rasizma, nacionalne superiornosti i isključivosti, zaslepljuje i lišava razuma. Štaviše, to je povezano sa falsifikovanjem istorije Rusije. Rusofobija uništava istorijske veze između država i podriva samo zapadno društvo iznutra. Rusofobija je danas u zapadnom svetu jasno izražena i Srbi dobro poznaju taj osećaj, jer postoji i otvorena srbofobija. Gledajući na činjenice od raspada Jugoslavije do danas, sudbina srpskog i ruskog naroda vezana je tom mržnjom koja dolazi iz Evrope, Britanije i Amerike. To što nisu uveli sankcije Rusiji, Zapad je okarakterisao kao neprijateljsku srpsku politiku, zbog čega se danas vodi propaganda protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj i same Srbije.

Ostaje nada da je ovo početak srpsko-ruskog dijaloga po jedinstvenom pitanju koji muči dva naroda. Tuljski državni univerzitet će nastaviti da se bavi srpsko-ruskim pitanjima zajedno sa svojim kolegama iz Srbije.