Atomski satovi su deo GPS sistema, a mogućnost izrade minijaturnih satova poboljšala bi ne samo savete o ruti već i mogućnost automobila bez vozača, budući da bi tačnost ugrađenih atomskih satova mogla pomoći GPS sistemima da prate lokaciju automobila čak i tamo gde je GPS signal slab, na primer kroz tunele, što daljinsku vožnju odjednom čini mnogo sigurnijom.
Materijal je u suštini minijaturni kavez atoma ugljenika, s atomom azota unutra, a kompanija računa da bi u budućnosti svi naši pametni telefoni mogli da sadrže mini atomske satove. Prvi put otkriveni 1985. godine, endoedarski fulereni nastaju zatvaranjem atoma u kavez od 60 atoma ugljenika.
U tim kavezima atomi ugljenika poređaju se na sličan način kao vrhovi fudbalske lopte, odakle i dolazi njihov nadimak „bucky balls“. Ovi zatvoreni molekuli imaju znatno poboljšana fizička i elektronička svojstva u poređenju s „normalnim“. Ni istraživanje jednog od najskupljih materijala na Zemlji nije bilo jeftino.
Naime, 2013. Univerzitet Oxford je s dva partnera dobilo 1.5 milion funti istraživačke podrške za razvoj proizvodnih metoda „za povećanje proizvodnje endoedarskih fulerena do nivoa grama“.
