SUROVA BORBA ZA MESEC DVE SUPERSILE? Amerika i Kina će osvajati SVEMIR do 2030. godine – šok detalji

Svemir je ponovo postao poprište bitke – i Kina i Sjedinjene Američke Države najavile su da će do kraja decenije poslati ljudske posade na površinu Meseca.

NAPORAN VIKEND U SVEMIRU: Asteroid će u nedelju proći veoma blizu Zemlje, evo šta će se desiti

Dok je SAD decenijama čuvala dominaciju u orbiti, uspostavljenu lunarnim pohodom 1969, kad je pretekla do tada dominantan Sovjetski Savez, Peking je u nove svemirske pohode uložio ozbiljan novac i još ozbiljniji trud.

– Kina je inicirala fazu lunarnog sletanja u okviru svog istraživačkog programa za Mesec. Cilj je da prva kineska ljudska posada sleti na Zemljin satelit do 2030. i tamo sprovede naučna istraživanja i povezane tehnološke eksperimente. Cilj je da ovladamo ključnim tehnologijama kao što su let ljudske posade oko Meseca, kratkotrajan boravak na lunarnoj površini, zajednička ljudsko-robotska istraživanja, uzimanje uzoraka, povratak i sposobnost da samostalno istražujemo Mesec. Kinesko sletanje dovešće do velikog napretka u ljudskom istraživanju svemira, produbiće ljudsko razumevanje porekla i razvoja Meseca i Sunčevog sistema, doprineće kineskoj mudrosti u razvoju lunarnih nauka… – rekao je krajem maja Li Sićeng, zamenik direktora Kineske svemirske agencije za programe s ljudskom posadom (CMSA).

Ova poruka, ali i kineska dostignuća u osvajanju orbite poslednjih nekoliko godina – od slanja tajkonauta (kako Kinezi zovu astronaute) u svemir, preko spuštanja rovera na Mesec i Mars, do izgradnje svemirske stanice – nisu nova, pa ne iznenađuje što u Američkoj svemirskoj agenciji (NASA), koja je prvu ljudsku posadu poslala na Mesec još 1969, na to odgovaraju agresivnim najavama novih lunarnih misija.

– Činjenica je da je ovo svemirska trka. Istina je da moramo da se pazimo da Kina ne stigne do Meseca praveći se da to radi zarad naučnih istraživanja. Ali nije nemoguće da nam onda kažu: „Ne dolazite, ovo je naša teritorija“ – rekao je za Politiko Bil Nelson, administrator NASA, bivši astronaut i nekadašnji guverner Floride, još početkom godine.

Kao dokaz da to može desi, on navodi primer Južnog kineskog mora, gde je kineska vojska napravila baze i na spornim ostrvima. Nelson nije usamljen u svojim strahovima, pa su i SAD najavile da će u narednih nekoliko godina ponovo poslati ljude na Mesec, koji nisu posetili od 1972, kad je otkazan istorijski program „Apolo“.

VELIKI USPON

– Kina bi mogla da pretekne Ameriku u orbiti, osim ako se ne pronađe zajednički cilj za svemir, kao što je to bila trka za Mesec pre više od pola veka. SAD moraju brzo da reaguju kako bi sačuvale svoju prednost nad Pekingom, uključujući korišćenje komercijalnije tehnologije i postavljanje dugoročnih ciljeva. Dok je baza američke svemirske industrije u usponu, kineska je u još većem. Americi nedostaje jasna dugoročna vizija, velika strategija za svemir, kako bi se sačuvalo ekonomsko, tehnološko, socijalno i odbrambeno vođstvo bar još pola veka. Prvi put, ocene su da se čini kako je Kina na putu da do 2045. postane potencijalno dominantna svemirska sila ako se potrebne mere ne preduzmu – navodi se u izveštaju „Stanje svemirske industrijske baze“, koju su prošlog avgusta uradili Svemirske snage, Jedinica za defanzivne inovacije Svemirskih snaga i Istraživačka laboratorija vazduhoplovstva.

Ima, doduše, naučnika koji smatraju da situacija nije baš tako napeta kao što deluje.

– Ideja o svemirskoj trci Kine i SAD zvuči ubedljivo kad se ima u vidu širi narativ kineskog uspona, ali pitanje je koliko je tačan. Meni kao profesoru istraživanja svemira i međunarodnih odnosa deluje da je u toku i dalje kompleksna hegemonija jedne države, SAD. Nazivanje stanja u svemiru trkom ukazuje na to da dve zemlje imaju slične kapacitete, ali Amerika je u nekim oblastima svemirskog istraživanja daleko ispred svih. Primera radi, u 2021. američki budžet za svemir bio je oko 59,8 milijardi dolara. Kina je u poslednjih pet godina duplirala potrošnju na to, ali njen budžet je u 2021. bio 16,18 milijardi dolara, što je manje od trećine američkog. Od 5.465 satelita u orbiti, Amerika kontroliše 3.433, dok Kina svega 541 – navodi Svetla Ben-Icak, profesorka istraživanja svemira i međunarodnih odnosa Vazduhoplovnog univerziteta u SAD, za portal Konversejšen, a prenosi Rojters.

Ipak, Kina je u nekim stvarima, dodaje ona, pretekla SAD.

– U 2021. Peking je imao 55 lansiranja u orbitu, četiri više od Vašingtona. Svemirske stanice su kategorija u kojoj postoje velike razlike. Od devedesetih godina Amerika sa 14 država radi na održavanju Međunarodne svemirske stanice. Ona je velika, sa 16 modula, ali je već stara sa 24 godine i u planu je njeno penzionisanje do 2030. Kineska svemirska stanica Tjengung je novo dete u bloku. Izgradnja je završena krajem prošle godine i ima samo tri modula. Kina nesumnjivo širi svoje delovanje u svemiru i postoji strah da će do 2045. prestići SAD. Glavna razlika je ipak priroda i broj međunarodnih kolaboracija. NASA decenijama razvija saradnju s drugim zemljama i privatnim kompanijama u svemu što radi – od razvoja svemirske tehnologije do slanja ljudi u svemir. I Kina sarađuje s drugima, ali u pitanju je mnogo manji broj zemalja – navodi Svetla Ben-Icak.