DUŽE NA VLASTI I OD PETRA VELIKOG: Evo zašto Putin nije nikada izgubio izbore

Godina je izbora i sledeća je Rusija. Evropski gigant će izaći na izbore u petak (15. marta) i završiće se u nedelju (17. marta), a rezultat će biti objavljen nakon toga.

U slučaju Rusije, međutim, rezultat je izostao. Ruski predsednik Vladimir Putin gotovo je siguran da će pobediti na svojim petim izborima. To znači da će Putin, koji je na vlasti od 2000. godine — bilo kao predsednik ili premijer — biti na vlasti 30 godina, duže od bilo kog ruskog ili sovjetskog lidera od cara Petra Velikog (koji je umro 1721.).

BRAĆO NAŠA, HVALA VAM ŠTO POSTOJITE! DUMA TRAŽI PRAVDU ZA BOMBARDOVANJE JUGOSLAVIJE: Putin nam je obećao a on ne gazi po svojoj reči

Ali zašto je 71-godišnjem lideru zagarantovana pobeda i još šest godina na vlasti?

Putin i ankete

U decembru 2023. Putin je prekinuo neizvesnost objavom svoje kandidature nakon ceremonije dodele nagrada u Kremlju, kada su ga ratni veterani i drugi molili da traži reizbor. „Neću to da krijem od vas – razmišljao sam o tome tokom vremena, ali sada, u pravu ste, potrebno je doneti odluku“, rekao je tada Putin i dodao: „Ja ću se kandidovati za predsednika Ruska Federacija.“

Ovom najavom kandidovaće se po peti put. Prethodno je biran za predsednika 2000., 2004., 2012. i 2018. godine. Bilo mu je zabranjeno da se kandiduje za treći uzastopni predsednički mandat 2008. godine i tada je postao premijer za vreme mandata Dmitrija Medvedeva.

Potom je još jednom uneo promene u ustav koje su mu omogućile još najmanje dva šestogodišnja mandata. To znači da može biti na vlasti do 2036. godine, kada će napuniti 83 godine.

Jedan od najvećih faktora koji doprinosi Putinovoj pobedi na izborima za izborima je to što nema održive opozicije. Tokom godina, ruski moćnik je suzbio neslaganje, a kritičari su ga prozivali zbog njegovog gvozdenog tretmana opozicije i protesta.

Aleksej Navaljni, poznat kao Putinov najotvoreniji i najglasniji kritičar, umro je 16. februara u arktičkoj zatvorskoj koloniji. Njegovi prijatelji, porodica, pristalice i međunarodna zajednica njegovu smrt nazivaju političkim ubistvom. U stvari, njegova udovica, Julija Navalnaja, izjavila je na video snimku: „Pre tri dana Vladimir Putin je ubio mog muža Alekseja Navaljnog.

Uzgred, Navalnom je odbijena registracija na predsedničkim izborima 2018. — iste godine kada je Putin pobedio sa skoro 78 odsto glasova.

Ranije je Boris Nadeždin, još jedan antiratni i antiputinov kandidat visokog profila, takođe morao da povuče svoju kandidaturu za predsednika kada ga je izborna agencija isključila sa glasanja. Izborne vlasti su tvrdile da ima „nepravilnosti“ na listi potpisa koju je predao.

Slično tome, pokušaj mirovne aktivistkinje Jekaterine Duncove da učestvuje u izborima takođe je blokiran nakon što su anketne vlasti odbile dokumente o njenoj nominaciji. Na pitanje o njenoj kandidaturi, rekla je za NPR: „Jedini način da se protestuje zbog toga što je jedan čovek toliko dugo na vlasti i nema promene su izbori. To je jedini miran način da se to uradi.“

I drugi politički protivnici su ućutkani hapšenjem. Na primer, Ilja Jašin i Vladimir Kaza-Murza osuđeni su na osam i po godina, odnosno 25 godina zatvora zbog kritike Putinovog rata u Ukrajini.

TOKEN OPOZICIJA

Kako The Atlantic Council piše u jednom od svojih dela, „Putin je sačuvao mnoge zamke demokratije tokom svoje više od dve decenije na vlasti, ali je u potpunosti izdubio njen sadržaj“.

I to se ogleda u simboličnim opozicionim kandidatima koji će izaći na izbore. Kako Al Jazeera napominje, njihovo učešće je da pokažu koliko je Putin „popularan“. A ko su ovi kandidati?

Jedan od njih je Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije. 75-godišnji član donjeg doma ruskog parlamenta, Državne dume, bio je na drugom mestu iza Putina na svim izborima od 2000. U stvari, tokom predsedničkih izbora 2018. godine, komunistički kandidat je zaradio 12 odsto glasova, u poređenju sa Putinovih 77 odsto.

Tu su i Leonid Slucki iz nacionalističke Liberalno-demokratske partije i Vladislav Davankov iz Nove narodne partije.

Slucki je poznati pobornik rusko-ukrajinskog rata. On je takođe bio umešan u nekoliko skandala i 2014. je sankcionisan od strane Zapada zbog podrške aneksiji Krima. Takođe je optužen za seksualno uznemiravanje novinara, a neki mediji su ga čak nazvali „Ruskim Harvijem Vajnštajnom“. Istraga pokojnog Navalnog je 2018. godine otkrila da poseduje luksuzne automobile koji koštaju mnogo više od njegovog zvaničnog prihoda.

Drugi kandidat „u trci“ je Vladislav Davankov iz Stranke novih ljudi. Prema The Moscov Timesu, Davankov je bivši biznismen. On je u svojoj predsedničkoj kampanji rekao da se zalaže za „mir i pregovore“ sa Ukrajinom, „slobodu štampe“ i normalizaciju odnosa Rusije sa zapadnim zemljama, kao i da poziva da se zaustavi „progon zbog neslaganja“ i zaustavi „ideološku cenzuru“.

Namešteni izbori

Osim što u anketama nema prave opozicije Vladimiru Putinu, mnogi dovode u pitanje i pravednost samih anketa. Nezavisni posmatrači primećuju da su sve stranke i kandidati provereni od strane Kremlja.

Ruski profesor politike Semjuel Grin, sa Kraljevskog koledža u Londonu, rekao je za Independent: „Sve stranke koje funkcionišu u Rusiji koordinira predsednička administracija. Liste kandidata proverava Kremlj; prikupljanje sredstava je i ograničeno i omogućeno od strane Kremlja“.

Kandidatima kao što su Haritonov, Slucki je dozvoljeno da se takmiče na izborima, ali ne očekuju da će pobediti, a čak i njihov dnevni red kampanje postavlja lično Putin.

Slucki je poznati pobornik rusko-ukrajinskog rata. On je takođe bio umešan u nekoliko skandala i 2014. je sankcionisan od strane Zapada zbog podrške aneksiji Krima. Takođe je optužen za seksualno uznemiravanje novinara, a neki mediji su ga čak nazvali „Ruskim Harvijem Vajnštajnom“. Istraga pokojnog Navalnog je 2018. godine otkrila da poseduje luksuzne automobile koji koštaju mnogo više od njegovog zvaničnog prihoda.

Drugi kandidat „u trci“ je Vladislav Davankov iz Stranke novih ljudi. Prema The Moscov Timesu, Davankov je bivši biznismen. On je u svojoj predsedničkoj kampanji rekao da se zalaže za „mir i pregovore“ sa Ukrajinom, „slobodu štampe“ i normalizaciju odnosa Rusije sa zapadnim zemljama, kao i da poziva da se zaustavi „progon zbog neslaganja“ i zaustavi „ideološku cenzuru“.

Osim što u anketama nema prave opozicije Vladimiru Putinu, mnogi dovode u pitanje i pravednost samih anketa. Nezavisni posmatrači primećuju da su sve stranke i kandidati provereni od strane Kremlja.

Ruski profesor politike Semjuel Grin, sa Kraljevskog koledža u Londonu, rekao je za Independent: „Sve stranke koje funkcionišu u Rusiji koordinira predsednička administracija. Liste kandidata proverava Kremlj; prikupljanje sredstava je i ograničeno i omogućeno od strane Kremlja“.

Kandidatima kao što su Haritonov, Slucki je dozvoljeno da se takmiče na izborima, ali zapravo ne očekuju da će pobediti, a čak i njihov dnevni red kampanje određuje lično Putin. Štaviše, produžavanjem dana glasanja na period od tri dana i omogućavanjem glasanja putem interneta može otvoriti birališta za više manipulacije. Nadeždin je, komentarišući isto, rekao za Bi-Bi-Si: „Apsolutno je nemoguće reći za naše predsedničke izbore da su fer i slobodni.

Bilo je i prethodnih izveštaja o prinudnom glasanju, sa video snimcima na društvenim mrežama koji pokazuju punjenje glasačkih kutija. Gardijan je izvestio da su u prošlosti ljudi koji su glasali na jednom biračkom mestu prevezeni na drugo, kako bi ih naterali da glasaju četiri, pa čak i pet puta — sve za Putina, naravno.

Na predsedničkim izborima 2018. godine, Međunarodna izborna posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju rekla je da glasanju nedostaje istinska konkurencija i da je narušeno „kontinuiranim pritiskom na kritičke glasove“.

Međutim, Kremlj je odbacio sve takve tvrdnje, a prošle nedelje je Putinov portparol Dmitrij Peskov rekao da Moskva neće tolerisati takve kritike. „Naša demokratija je najbolja i nastavićemo da je gradimo“, rekao je on.

Putinova budućnost

Iako je izborni rezultat unapred zaključen, biće zanimljivo primetiti razliku po kojoj je Putin proglašen pobednikom. Ruski moćnik želi da predstavi svetu da je on popularan i legitiman izbor.

Takođe, stručnjaci smatraju da bi se glasanje moglo shvatiti kao referendum o tekućem ratu Rusije i Ukrajine.

Kako The Conversation primećuje, on može pobediti na predsedničkim izborima u martu, ali koliko dugo će moći da ostane na vlasti, s obzirom na neizbežne zahteve narednih meseci, može biti neizvesno.