KATASTROFA NA BLISKOM ISTOKU: Teheran ima još kečeva u rukavu,pored Hamasa i Hezbolaha, ni malo naivna pretnja za još krvaviji sukob

Jemen

Iran je snabdevao oružjem pobunjeničke snage šiitskih Huta, poznatih kao „Ansar Alah“, koje se bore protiv većinske sunitske vlade u Jemenu od 2004. godine.

Huti su preuzeli Sanu, glavni grad Jemena u septembru 2014. godine. Preuzeli su i kontrolu nad većim delom severnog Jemena do 2016, a državni zvaničnici i Sunitske države više puta su tvrdile da su Iran i njegov zastupnik Hezbolah Hutima obezbedili oružje, obuku i finansijsku podršku.

Huti su nekoliko dana nakon što je počeo sukob Izraela i Hamasa potvrdili da su rakete koje je presrela američka vojska, a koje su bile usmerene ka Izraelu, lansirali upravo oni.

Sirija

Sirijski predsednik Bašar el-Asad duguje svoj opstanak na vlasti upravo Iranu, pošto je Teheran poslao kopnene snage – čak 80.000 ljudi, mnoge iz Hezbolaha, koje su u saradnji sa ruskim vazduhoplovstvom slomili ustanak u zemlji. Jedna studija je pokazala da Iran ima 98 vojnih lokacija u istočnoj Siriji.

Irak

Moćni šiitski paravojni Nudžaba pokret koji podržava Iran, kritikovao je protivljenje iračkog premijera Muhameda Šije Al-Sudanija napadima na američke vojne baze u zemlji, tvrdeći da „postoje dovoljna zakonska i verska ovlašćenja za otpor“. Ali u Iraku postoji jaka biračka jedinica, uglavnom mlađa generacija, koja želi da se iranski uticaj okonča.

Da li je „osovina otpora“ zainteresovana za rat?

To bi označilo potpuni prekid strategije. Majkl Najts iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku rekao je da su dve strane igrale smrtonosnu igru otprilike od 2019. godine, kada je Teheran iračkim šiitskim grupama dao bespilotne letelice, sve dok nisu ubili previše Amerikanaca.

„Ono što su Iranci uradili je savršen način da podstaknu Amerikance i pokažu im otpor bez teške vojne odmazde. Sveopšti rat bi okončao ovu strategiju“, smatra Najts.

Bivši iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif rekao je da je Izrael u izvesnom smislu već izgubio, pošto je „mit o nepobedivosti zemlje uništen“. Iran smatrda da su Sjedinjene Američke Države i Izrael izgubili podršku naroda. Bilo da je to bila namera ili nusproizvod, planirana normalizacija odnosa između Saudijske Arabije i Izraela je na čekanju. Zarif misli da je Izraelski prioritet pokušaj da „namami“ Sjedinjene Američke Države u rat protiv Irana, ali SAD to ne želi.

Da li je Iran povezan sa moćnim monarhijama u Golfskom zalivu?

Do poslednjih nekoliko nedelja to nije bio slučaj. Kada je reč o šiitskom Iranu, mnoge sunitske monarhije imaju pomešana osećanja. Oni ne dele želju Irana da protera sve američke snage iz regiona. Iako arapske države zagovaraju rešenje sa dve države za izraelsko-palestinski sukob, Iran naginje ka jedinstvenoj državi – Palestini.

Da li svi Iranci gledaju na sukob u Izraelu na isti način kao lideri?

Ne. Državni napori da se maše palestinskim zastavama na nedavnoj fudbalskoj utakmici, doveli su do negodovanja. Prognani sin svrgnutog iranskog šaha, Mohameda Reze Pahlavija, izazvao je kontroverzu otputovavši u Jerusalim pre šest meseci. To je razbesnelo kritičare režima kao što je Sadeg Zibakalam, koji je pitao zašto su savremeni protivnici iranskog režima promenili svoj stav prema Izraelu.

„Mnoge opozicione ličnosti, posebno oni iz kraljevske porodice i njihove pristalice, toliko su pod uticajem mržnje prema iranskom režimu da ne vide bol i patnju miliona Palestinaca i više su cionisti nego cionisti“. rekao je on.