MAĐARSKA POVLAČI PRIZNANJE KOSOVA? Moguće ako dođe do ključne promene

Mađarska je jedina članica NATO-a koja je glasala protiv pridruženog članstva tzv. Kosova parlamentarnoj skupštini NATO-a i protiv prijema Prištine u Savet Evrope. Digla je glas i protiv Rezolucije o danu sećanja na genocid u Srebrenici koja je usvojena u Ujedinjenim nacijama. Pretpostavke o tome da li će zbog izuzetno dobrih odnosa s Beogradom Budimpešta u jednom trenutku povući priznanje tzv. Kosova kao države, poznavaoci prilika smatraju – mogućim, ali malo verovatnim.

– Bio bih iznenađen odlukom mađarske vlade da eventualno povuče priznanje nezavisnosti Kosova. Ne zato što Mađarska nije naš prijatelj. Naprotiv, Mađarska je u više navrata dokazala da je prijatelj naše zemlje i srpskog naroda. Imamo izuzetno dobre odnose, što je zasluga i premijera Orbana i predsednika Vučića. Ne treba zaboraviti da je ta odluka (priznavanje Kosova) doneta pre nekih 16 godina, i da je to bila odluka koju nije bilo lako doneti ni tada kada je doneta. Sada ne bi bilo nimalo lako povlačiti takvu odluku, naročito zato što je Mađarska članica NATO-a i Evropske unije – kaže za Alo! Srđan Graovac, analitičar Centra za demokratsku stabilnost, navodeći da je većinsko opredeljenje ta dva bloka da Kosovo treba da bude nezavisno.

– Imamo jedan principijelan stav, mora se sačekati da se uspešno okonča dijalog između Beograda i Prištine, pa tek nakon toga Kosovo može da podnese molbe za članstvo – izjavio je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto 17. maja, posle susreta s ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem. – Naše odlučno opredeljenje je da za prijem Kosova u međunarodne organizacije ima smisla aplicirati ako je dijalog Prištine i Beograda uspešno zaključen. Naše iskustvo je da svaka molba za članstvo dovodi do takvih napetosti, koje dijalog vraćaju godinama unazad – objasnio je tada Sijarto.

Najavljujući planove za predsedavanje Evropskoj uniji od 1. jula, rekao je i da „za vreme našeg predsedavanja želimo da približimo Srbiju članstvu u EU. Odlučni smo u cilju da se otvori treći klaster pregovora Srbije o priključenju. Smatramo neprihvatljivim i ponižavajućim to što EU već 15 godina drži Srbiju u neizvesnosti, a skoro tri godine nijedno novo poglavlje nije otvoreno u toku pregovora. Srbija je pokazala veliki elan, koji je, po nama, potrebniji EU nego što je Srbiji potrebno članstvo“, rekao je tada Sijarto.

SVAKA AKCIJA IMA REAKCIJU! ZELENSKI ZACVILEO U ŠVAJCARSKOJ PA MISLIO DA ĆE PUTIN ĆUTATI: Kreće KOMADANJE Ukrajine!

KAKO SU SE RAZVIJALI ODNOSI SRBIJE I MAĐARSKE

Mađarska je nezavisnost tzv. Kosova priznala u martu 2008. godine, kada je premijer bio Ferenc Đurčanj. Premijer Đurčanj je u Moskvi, ali i u Briselu, više ostao zapamćen po zalaganju za izgradnju naftovoda Južni tok, kako bi prirodni gas iz Rusije stizao u Mađarsku i EU direktno, a ne preko Ukrajine, posle spora oko transporta prirodnog gasa preko te zemlje koji je nastao početkom 2006. godine. U prvim godinama posle proglašenja kosovske nezavisnosti, Mađarska je čak bila svojevrsni promoter te nezavisnosti, sve dok nije uočeno da to može negativno uticati na bilateralne odnose i na status mađarske nacionalne zajednice u Srbiji. Dolaskom premijera Viktora Orbana, Mađarska se dodatno angažuje pre svega na zaštiti svojih interesa, uz priznanje da Srbija može da posluži za primer drugima u Evropi kako se poštuju prava manjinskih zajednica.

– Od 2013. godine Mađarska je znatno ublažila svoju podršku tzv. Kosovu, izbegavala da ga promoviše na skupovima u Mađarskoj, što je ranije činila, ali još uvek ne u meri da svoju lojalnost prema NATO-u, EU i SAD dovede u pitanje – kaže nekadašnji ambasador Srbije u Mađarskoj Rade Drobac. Diplomata u izjavi za Kosovo onlajn navodi da povlačenje priznanja, zasad, nije realno. – Mađarska prvenstveno čuva sopstvene interese, a takvim činom bi ih ugrozila, jer bi sigurno došla pod udar zapadnih zemalja, pre svih SAD i Velike Britanije, pa i Nemačke i Francuske, što bi Mađarsku zaista koštalo – objašnjava Drobac. Ipak, povlačenje priznanja je moguće ukoliko se drastično promene međunarodne okolnosti.

BORCI ZA SOPSTVENE INTERESE