TLO DRHTI OD GRČKE DO HRVATSKE: Da li je serija ZEMLJOTRESA na Balkanu UVOD u KATASTROFU

Tokom druge polovine jula, tačnije od 18. jula počela je serija podrhtavanja tla širom Balkana. Prvi zemljotres registrovan je u BiH sa epicentrom u Zenici. Iako se na sajtu EMSC navodi da je u pitanju slabiji zemljotres, on se mogao osetiti i u zapadnim krajevima Srbije.

Potom je, takođe 18. jula, tokom večernjih sati zemljotres jačine 4.4 jedinice Rihterove skale registrovan u Rumuniji. A kako je preneo EMSC, potres su u Srbiji osetili meštani Negotina i Kladova.

Nakon ovog registrovan je još jedan manji zemljotres u Rumuniji, u opštini Ranku, u blizini Leleštija čija je magnituda iznosila 2,4 jedinice Rihterove skale sa epicentrom na dubini od 12 kilometara.

Nakon skoro dve nedelje radari EMSC-a ponovo su zabeležili podrhtavanja tla ovog puta u Grčkoj kada zemljotres jačine 4,5 stepeni Rihterove skale pogodio ostrvo Krit.

Zemljotres je registrovan na dubini od 10 kilometara, a prema poznatim informacijama nije bilo povređenih ili je pričinjena materijalna šteta.

POLA GODINE OD KATASTROFALNOG ZEMLJOTRESA U TURSKOJ: Hiljade ljudi i dalje živi u šatorima i ruševinama

Odmah posle Krita novi zemljotres pogodio je region. Ovoga puta na udaru je bila Albanija koja ima dugu istoriju razornih zemljotresa. Ipak, zemljotres koji je pogodio oblast Korča na jugozapadu zemlje bio je jačine 3,2 Rihtera i nije doveo do bilo kakve materijalne štete.

Podrhtavanju tla tu nije bio kraj. I stanovnici Hrvatskog gradića Petrinja razorenog u izuzetno snažnom zemljotresu 2020. godine ponovo su proživeli strašna sećanja.

Petrinju je tokom vikenda, 5. avgusta u jutarnjim časovima pogodio zemljotres magnitude 3,2 stepena Rihterove skale. Kako se saopštila Seizmološka služba Hrvatske epicentar je bio kod Hrastovice, četiri kilometra južno od Petrinje.

Poslednji zemljotres na području Balkana zatresao je sinoć hrvatski grad Zadar gde je zabeležen potres jačine 3 stepena Rihtera.

Na aplikaciji EMSC-a korisnici su napisali kako je bio glasan i da je podrhtavanje bio jako.

„Dobro je zatreslo“, „Jako, zvuk poput groma, ili udara topa“, „Kao bomba“, komentarisali su.

– Zemljotresi koji su se sada dešavali u regionu predstavljaju reakciju na veće, poput onog razornog zemljotresa u Turskoj. U narednom periodu neće biti novih jačih zemljotresa, pogotovo ne sa epicentrom u Srbiji, ali se svakako mogu osetiti podrhtavanja tla ako jačih zemljotresa bude u Rumuniji ili Hrvatskoj – kaže za „Blic“ Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Ivana Vasiljević, vanredni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da ova podrhtavanja tla u zemljama regiona nisu alarmantna, da to nije nikakva neuobičajena aktivnost, i da na taj način „zemlja diše“.

– Koliko ja znam nisu primećene nikakve neuobičajene aktivnosti ni u Hrvatskoj ili bilo gde u našoj blizini. Svakog dana Republički seizmološki zavod zabeleži neke potrese, ali oni ne moraju da budu zabrinjavajući – kaže ona.

I seizmolog Slavica Radovanović, takođe ističe da je u pitanju regularna seizmološka aktivnost, dodajući da nema mesta panici.

Veza sa poplavama

Kako su ovih dana u celom regionu i obilne kiše koja stvaraju poplave, postoji bojazan da bi to moglo uticati na aktivnost tla, ali Slavica Radovanović kaže da je teško uspostaviti direktnu korelaciju između zemljotresa i velike količine padavina i poplava.

– Podsetiću vas na velike poplave u Obrenovcu, kad je bilo mnogo više vode, a nismo imali zemljotres. Ovaj zemljotres je pre u nekoj relaciji sa tim generalnim povećanjem seizmičnosti, koja se lagano širi i sa istoka i sa zapada nam dolazi, dotiče seizmička energija i počinju polako da se pojavljuju zemljotresi i na prostoru susednih država i kod nas. Svedoci smo zemljotresa kod Temišvara, pre nedelju dana, pa onda zemljotresa u Bugarskoj kod Plovdiva gde nije tako često zemljotres magnitude 5 kao i ovaj kod Temišvara. Poslednji je tu bio još 1991. godine – rekla je Radovanovićeva nedavno.

Prema njenim rečima, kad govorimo o našim najjačim zemljotresima to je magnituda 5,7 i 5,9.

– Znači, taj 1739. godine kod Jagodine imao je procenjenu magnitudu 5,7, ovaj kod Svilajnca je bio 1893. Namerno govorim godine da dobijete osećaj da jeste ipak prošlo dosta vremena i da je u kontekstu ove seizmičke aktivnosti, i u Rumuniji i u Bugarskoj došlo do laganog porasta i u ovom prostoru još od 2006. godine – kod Donje Mutnice bio zemljotres magnitude skoro 5 – ističe Radovanovićeva.

– Energija se prazni regularno i nikad se ne nakupi previše toga. A svi prostori koji ćute, u kojima nema zemljotresa, a u prošlosti su bili neki jaki zemljotresi, to su prostori u kojima se potencijalno mogu javiti i zemljotresi magnitude 4,2. Videli smo i da u poslednjih nekoliko godina, počevši od onog Mladenovca, od pre nekoliko godina, da je počela lagano da raste seizmička aktivnost na prostoru Srbije – rekla je Radovanovićeva.

Radovanovićeva kaže da briga treba uvek da bude usmerena, ne u pravcu kada će biti, nego šta je to što mi možemo da uradimo kad bude onaj najjači zemljotres.

– A biće sigurno jednog trenutka onaj koji je za prostor Srbije najjači, što je daleko od bilo kakve kataklizme – šta je to što mi u okviru svoje porodice, u okviru objekta u kojem smo, možemo da uradimo, da bezbedno izađemo iz tog zemljotresa. Eto, naša briga ka tome treba da bude usmerena – zaključila je Radovanovićeva.

Bez jačeg udara od 2010.

Kada je sama Srbija u pitanju, poslednji koliko-toliko jači zemljotres ove godine imali smo 11. jula sa epicentrom u Kragujevcu, jačine 3,5 stepena po Rihteru, dok se 3. jula treslo u okolini Aleksandrovca (3,1 stepen).

Inače, seizmolozi ukazuju da više od deset godina nismo imali jači potres od pet Rihtera i da se potresi jačine pet do šest Rihtera dešavaju po pravilu u jesen i proleće. Najjači zemljotres u Srbiji dogodio se blizu Beograda 24. marta 1922. godine. Bio je jačine šest stepeni po Rihterovoj skali. Poslednji značajniji bio je onaj iz Kraljeva 2010. godine.

Ipak, s obzirom na blizinu Rumunije, čiji pojedini delovi spadaju u prilično trusno područje, jasno je da bi u skorijoj budućnosti i kod nas moglo dobro da se “zaljulja”. Baš kao što je bilo sredinom februara ove godine kada je potres od 5,8 stepeni u Rumuniji, izazvao popriličnu paniku u Beogradu i drugim većim gradovima.

Najjači zemljotresi u Srbiji

Lazarevac 1922. 6,0 stepeni

Rudnik 1927. 5,9 stepeni

Kopaonik 1980. 5,8 stepeni

Kopaonik 1978. 5,7 stepeni

Mionica 1998. 5,6 stepeni

Kraljevo 2010. 5,5 stepeni

Kopaonik 1983. 5,3 stepena

Mionica 1999. 5,2 stepena

Kopaonik 1985. 5,2 stepena

Trstenik 1999. 5,0 stepeni

Sedam crvenih zona

Geološki informacioni sistem Srbije označio je sedam područja sa mogućim jakim zemljotresima.

* Vojvodina – Kanjiža, Bečej, Novi Sad i Ruma

* Zapadna Srbija – Loznica, Krupanj i Bajina Bašta

* Centralna Srbija – Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik, Kraljevo i Kopaonik

* Područje Velike Morave – Svilajnac, Jagodina i Stalać

* Područje istočne Srbije – Golubac i Negotin

* Područje između Nišave i srednjeg i gornjeg toka Južne Morave – Dimitrovgrad, Bosilegrad, Niš i Vranje

* Kosmet – Peć, Prizren, Priština, Lipanj i Uroševac

Kako se ponašati tokom zemljotresa

Sektor za vanredne situacije MUP-a savetuje građane da ne paniče, ne pokušavaju da beže, već da se spuste na pod, sklupčaju i zaštite glavu.

Ukoliko se nalazite unutar kuće za vreme zemljotresa, potrebno je naći zaklon na bezbednim mestima, kao što su dovratnici, noseći zidovi, mesto ispod stola, čvrstog nameštaja. Potrebno je da pokrijete lice i glavu rukama i sklonite se u ugao unutrašnjih zidova prostorije. Tu treba ostati dok potres traje.

Potrebno je udaljiti se od stakla, prozora, spoljnih zidova i vrata i bilo čega što može da padne, poput lustera ili polica. Ukoliko ste u krevetu, spustite se pored kreveta i zaštitite glavu. Treba ostati u kući dok potres ne prestane i dok ne bude bezbedno da se izađe. Najviše povreda nastaje kad ljudi pokušavaju da izađu iz zgrade za vreme potresa.

Sve dok zemljotres traje, treba izbegavati stepeništa i liftove koje ne treba koristiti. Ne treba izlaziti na terasu ili balkon, niti držati police iznad kreveta. Ukoliko ste u blizini visoke zgrade ili unutar nje, sklonite se od stakla i spoljnih zidova.