UŽASNE VESTI ZA ZELENSKOG: U četiri dana DVE KATASTROFE

Kijev stalno upire na prošle uspehe i buduće ciljeve. Povratio je oko pola teritorije koju su Rusi zauzeli prošle godine, strateški oštetili njihovo crnomorsko prisustvo, a imaju i plan za 2024, kako je rekao predsednik Volodimir Zelenski – doduše tajni.

Ipak, u stvarnosti, vesti su sumorne. Ruske snage uništavaju delove istočnog grada Avdijevka (Avdejevka), a duž linije fronta u Zaporožju, područja fokusa spore kontraofanzive, ruske snage su se vratile sa obnovljenom snagom a odbrana je skupa za Ukrajinu. Ukrajinci su odvažno prešli reku Dnjepar, sa izvesnim napredovanjem na ruske linije. Žrtve su ogromne, njihove linije snabdevanja problematične a izgledi slabi, piše Volš.

POZNATO JE KADA ĆE SE SRUŠITI FRONT, UKRAJINA PADA? Ekspert otkrio koliko je još vremena ostalo

Kijev se sada skoro svake noći suočava noćnim napadima krstarećih raketa, koje uglavnom suzbija ukrajinska PVO. Dok ove zaštite traju, Ukrajina bi mogla da ima šansu da u proleće uđe sa netaknutom infrastrukturom. Ali, protivvazdušna odbrana bi mogla da bude prva pogođena – prema administraciji Džoa Bajdena – kad ponestane američkog novca.

Zelenski je, piše Volš, imao zaista strašnu nedelju. Njegov tim je govorio o simboličnoj pobedi u vezi otvaranja pregovora o pristupanju EU, a Zelenski je to nazvao znakom da “istoriju prave oni koji se ne umaraju od borbe za slobodu”. Ali, za stvarno članstvo u EU prvo mora da se okonča rat, i to tako da Ukrajina ostane održiva nacija. Nijedna od tih stvari nije trenutno zagarantovana.

Finansijske katastrofe

Umesto toga, Zelenski je suočen sa dve urgentne finansijske katastrofe sa četiri dana.

Mađarska odluka da stavi veto na sredstva EU za ukrajinske ratne napore, vredna 55 milijardi dolara, dočekana je sa uveravanjima evropskih zvaničnika da će početkom januara biti jednoglasno, pozitivno glasanje. Ali, mađarski premijer Viktor Orban otvorio je vrata evropskoj razjedinjenosti, kaže Volš, dodajući da će se na izborima širom Evrope verovatno čuti veći zahtevi za diplomatijom i odgovori na to kako će se rat okončati.

Ni put Zelenskog u Vašington nije uspeo. Čak i ako Vašington uspe da obnovi finansiranje početkom sledeće godine, to je već oštetilo Ukrajinu. Odugovlačenje i politički teatar pružili su vitalnu pomoć – u odbrani evropskih saveznika SAD u NATO da se ne uvuku dublje u najgori kopneni rat u Evropi od četrdesetih.

Debata u Kongresu nije se vodila oko ratne politike u Ukrajini ili efikasnosti Kijeva, niti zašto je kontraofanziva propala. Bila je daleko plića – trgovina američkom pograničnom politikom uparena sa nerazumnim zahtevima od Ukrajine da predvidi budući kurs rata. To je zapanjujući neuspeh američke spoljne političke čije će posledice odjekivati narednim decenijama, navodi Volš.

„Bez pomoći će pasti pod rusku okupaciju“

Sumorna vojna slika za Ukrajinu bila je slučaj pre nego što je Kongres obustavio američku pomoć. Mogućnost da se Ukrajina suoči sa Rusijom bez podrške NATO sada opterećuje umove onih koji bi trebalo da se fokusiraju na predstojeće zimske borbe.

– Bez pomoći smo gotovi – rekao je jedan ukrajinski lekar.

Neki ukrajinski vojnici uspevaju da budu stoici, insistiraju da će se boriti jer nemaju izbora. Ali, nema sumnje da će bez američkog ili evropskog novca – ili bez samo jednog od tih izvora – to verovatno značiti da će većina Ukrajine pasti pod rusku okupaciju u naredne dve godine, ističe Volš.

To bi ratobornu rusku vojsku žednu osvete stavilo pravo na granice NATO, što bi moglo da odmah da postane problem za Vašington. To je zato što su van sporazuma alijanse o međusobnoj odbrani, na čisto praktičnom nivou, sigurne i slobodne demokratije Evrope ključni američki trgovinski partneri i temelj globalnog uticaja SAD.

„Nema smisla finansirati gubitnika“

Ipak, Zelenski se suočava sa američkim saveznikom toliko podeljenim i ignorantskim u delu svog političkog tela da mora da se pretvara da stvari nisu toliko loše, navodi Volš.

Priznati da se Ukrajina muči, jača argument da nema smisla finansirati gubitnika. Ako kaže da Ukrajina pobeđuje, zašto mu je onda potrebno više pomoći? Ako je u pitanju zastoj, onda to sigurno nije previše loše nakon dve godine, spekuliše Volš.

Kako je naveo, neki marginalni republikanci insistiraju na tome da je Rusija uvek bila na putu da pobedi, pa onda nema smisla odlagati neizbežno pružanjem pomoći koja dovodi do ubijanja Ukrajinaca. Onima koji žele da kažu “ne” Ukrajini ne treba mnogo izgovora.

Ali to odlaže sledeće, mračnije pitanje – kada ćete konačno reći “ne” Moskvi? Koliki deo Ukrajine – ili možda kasnije njenih evropskih suseda – je prihvatljiv da ga ruski predsednik Vladimir Putin potčini ili sravni, upitao je Volš.