UVOĐENJE ZAKONA O UBISTVU IZ SAMILOSTI U SRBIJI U EMISIJI „POSLE RUČKA“:“Za eutanaziju je najbitnije da postoji izričita volja pacijenata“!

U najgledanijoj popdnevnoj emisiji "Posle ručka" sa voditeljom Vanja Bulić razgovarao je sa gostia na temu eutanazije – "ubistvo iz milosrđa".

"Da li će eutanazija biti ozakonjena u Srbiji?"

"Zbog čega je jedni smatraju DOSTOJANSTVOM U UMIRANJU, a drugi samo UBISTVOM?"

"Ko je ZA, a ko PROTIV eutanazije?"

Gosti današnje emisije su: Dragan Jovanović (kolumnista i pisac), Tanja Minčić (advokat), dr.Slobodan Simić (neuropsihijatar), i Miroljub Petričević (pseudo-geolog i publicista).

Imamo kratko pitanje, da ili ne?

– Neću baš uspeti tek tako da odgovorim ali probaću. Moramo da razumemo u kakvom je stanju čovek o kome pričamo, dal' bi trebao ii ne da mu se uradi eutanizija. Čovek je jedini organ u prirodi koji teško oboli, ima stravične bolove, čuli smo koliko puta komentare "bolje da umre nego da živi i da se muči", "umro i spasio se". Imamo situaciju kada ljudi ne poštuju zdravlje sami doprinose da ulaze u tako teške situacije. Da li takav čovek treba da kaže "neću da živim, ubijte me", dal' je podoban da donese takvu odluku, baš ne znam. Postoji stara izreka da "ne postoje neizlečive bolesti postoje neizlečivi ljudi". Postoje prirodni preparati koje koristite da ljudima ukinete bol i krenete sa čišćenjem i jačanjem organizma i alternativni preparati kojim možete da izlečite čoveka. Medicina dokazuje da biološki prosek čoveka traje 120 godina, kada bi on poštovao zakone zdravlja. Vi ćete naći jedva takvog čoveka, koji je aktivan, zdravo jede, na vreme spava, živi u prirodnom ambijentu, da se rađa i razmnožava kao i naši preci. Sve je stvar higijene, ljudi su umirali od tifusa i kuge jer su imali loše uslove za život. Ljudi umiru od bolesti srca recimo danas, dijabetis i rak nije ni postojao početkom 20 veka. Ljudi su iz prirodnog ambijenta krenuli da se preseljavaju u gradove, tu je velika udobnost, rafinisani proizvodi, i eto ga i rak. – rekao je Miroljub Petričević.

Recite ima li istine u ovome što on priča?

– Nezaviso od toga da li je lekar ili ne, smatram da je on u pravu. Mislim da je način ishrane, način razmišljanja i način života najbitniji kod ljudi, čovek mora biti aktivan da se kreće, ima svoje umne i fizičke aktivnosti.. E onda se i postavlja ovo pitnanje eutanazije da kada čovek sam sebi bude težak, drugim ljudima oko sebe, tu nastaju velike obaveze i tada moramo da postavimo ovo pitanje – rekla je Tanja Minčić.

Kako ste pokrenuli ovu priču? Vi ćete verovatno postati neko društvo ili udruženje?

– Videćemo kako će se dalje razvijati ovo i u kom smeru, recimo naše zakonodavstvo poznaje to, kada je u pitanju krivični zakonik i on poznaje krivično delo ubistvo iz samilosti, kazna zatvora je predviđena od 6 meseci do 5 godina. Zavisi od okolnosti od tog pomaganja u samoubistvu. Eutanazija etimološki znači dobra smrt. Jedna najlakša i najbezbolnija smrt za ljude koji se muče i bitno je da pacijent bude u terminalnoj fazi bolesti i kada on dođe u tu fazu, nastupi momenat "biti ili ne biti" – dodaje Tanja Minčić

Recite mi kao neuropsihijatar, da ili ne?

– Ako je to kratko DA. Argument je suštinski, to je humani pristup umirućim ljudima. Ja se celu karijeru borim protiv samoubistava, psihijatri su non-stop u toj borbi protiv želje da čovek sebi oduzme život. Ipak, ovaj deo koji mora biti jasno i pravno, kao i medicinski definisano i mislim da bi obavezno bilo potrebno da u timu bude jedan psihijatar, jer često su pacijenti u izmenjenim stanjima svesti. Smatram da jedan od oblika izbora treba da bude i dodeljan čoveku koji je u teškom stanju i mukama i traži da mu se pomogne – rekao je dr Slobodan Simić-

Da li ovo važi za osobe koje recimo jednostavno ne žele više da žive a nemaju sve ovo što smo naveli?

– Ja sam spreman da živim 120, i general ruski Temnjikov isto zagovara tezu da je čoveku dato u genetskoj mapi da živi 120 godina,. E sad, što mi ne koristimo je naš problem. Uvek sam zagovarao ekstremne stavove pa i kod eutanazije, ako mi zafali mali prst jer sam bolesni narcis,neću živeti. E sad moram da citiram Ničea “ako ti jadniče svoju dušu poklanjaš Bogu, šta od tebe ostaje?“ Ne znači to da moram da budem pokoran i veran samo njemu ako neću, to hoću da kažem. Moj život je samo moj. Sa njim ću da radim šta mi je volja – rekao je Dragan Jovanović.

– Ovaj svet ne strada zato što ljudi nisu hteli da predaju dušu Bogu, ne, nego zato što ne poštuju zakone prirode. Imaom jedan zakon o zdravstvenom osiguranju, svi mi dajemo neki novac u zdravstveni fond, ja koji poštujem te zakone i nikad nisam bolestan, moram da dajem novac u taj nekakav državni fond za ljude koji piju, puše, drogiraju se, i dolaze u takva stanja, da mi sada moramo da izglasamo i zakon o eutanaziji. Ja bih ipak izglasao jedan drugi zakon, da ljudi koji ne poštuju ove zakone zdravlja, da se stave u karantim sa nadzornikom doktora Branisalav Peranović, i da on leči lopatom. – nagovestio je Miroljub Petričević.

– Ja bih Vanja pohvalio ovu temu jer je aktuelna i nama je negde taj građanski zakon jako blizu donošenja, i treba da se organizuju javne rasprave o istopolnim brakovima, surogat majkama kao i o eutanaziji. To su stvari koje su predviđene i postoje i mi moramo kao i sve druge zemlje da regulišemo ovo zakonom. Rekao bih nešto o temi. Šta bi nam olakšalo ovu vrstu opredeljivanja. Ovo postoji u Belgiji, Holandiji, Švajcarskoj i 5 zemalja u SAD-u, kada nešto želiš da uradiš ti pogledaš kako je to uradio komšija. Treba da se ozbiljno razmotri rezultat, efekat, način, funkcionisanje sistema kod ozbiljnih zemalja, oni se ne bi igrali sa tako ozbiljnom stvari. Treba da imamo neku vrstu njihovih rezultata i pogleda, pa da imamo neke sopstvene procene – dodaje Slobodan Simić.

Da li neko može zloupotrebiti ovaj zakon, recimo kod nasleđa? Da li to postoji?

– Naravno da postoji mogućnost da dođe do ovoga, ali ja bih uzela predlog neuropsihijatra, u Holandiji je debata oko eutanazije trajala više od 30 godina. Sedamdesetih su krenule rasprave, 2001. godine je usvojen zakon u Holandiji, a u Belgiji je zakon usvoje nakon šest meseci. Sve neke teme već su se obradile i treba samo da se preuzme i sasluša njihovo iskustvo. Zapravo nisu ozakonili ono što je već postojalo u praksi. Za eutanaziju je najbitnije da postoji izričita volja pacijenata, neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi, da je terminlna faza bolesti. Sistem zaštite u Holandiji je takav da je sistem zdravstvene zaštite dobar. Oni imaju svog lekara koji prate zdravstveno stanje i taj lekar daje mišljenje, i još jedan lekar mora da se usaglasi sa tim. Opet, ne može ako pacijent nema izričitu volju. U Švajcarskoj recimo, nema eutanazija osim ako nije izvršena iz dobrih pobuda i motiva. Do sada nije postojao lekar koji je osuđen za zakon kršenja ali postoje jedino pravni sporovi kada drugi lekar ne da saglasnost o izvršenju eutanazije– rekla je Tanja Minčić.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Arhiva