AKUŠERI DOZOVITE SE PAMETI: Ispovest još jedne žrtve akušerskog nasilja

I ona je bila uporna i insistirala da je neko od lekara pregleda da bi posle više ubeđivanja završila na ginekološkom stolu.

„Primila me je starija doktorka, isto jako neprijatna, ali pregledom je uvidela da je meni stvarno pukao vodenjak“, kaže Vasković Đorđević i dodaje da je odatle poslata na porođajno odeljenje gde su odlučili da ide na hitan carski rez.

PREDSEDNIK SRBIJE U POSETI VRANJU NAJAVIO:“U zdravstvo uloženo 4.4 milijarde“

Navodi da ni dan danas ne zna kako se zvao dežurni lekar koji je izvršio porođaj, pošto je otpusnu listu pisala druga doktorka, a njega od tada više nije videla.

„U sali, na operacionom stolu vređao me je i ponižavao, govoreći kako sam debela krava sa 120 kila, iako nisam imala toliko. Kako me nije sramota da imam toliko razvijenih alergija, odakle meni astma i da ćutim i trpim kontrakcije. Molila sam Boga samo da moja beba i ja preživimo oboje i uskoro su me uspavali“, priseća se naša sagovornica.

Iz anestezije se probudila u jakim bolovima, a kao da to nije dovoljno, sačekale su je neljubazne medicinske sestre. Kako kaže, jedna joj je pretila rečima „Nečeš da sarađuješ? Sad ću ti zovem doktora“, a druga na Odeljenju carskog reza „napravila je dramu jer zašto mora da mi diže krevet – uništiću joj kičmu“.

„Dva dana od carskog reza, 1. septembra, medicinska sestra Milica, ne znam joj prezime, dala mi je nekoliko injekcija zbog upale, među kojima je bila i Longacef injekcija. Ali tu injekciju je dala direktno u venu uprkos tome što sam joj rekla da mi nije dobro. Nastavila je da daje inekciju i to pod velikim ubrzanjem. Posle svega par sekundi počeli su da mi trnu zubi, osećala sam jaku mučninu, počela sam da se gubim, jezik mi je utrnuo, nisam mogla da pomerim ni ruku, ni nogu“, priča Vasković Đorđević.

U tom trenutku doživela je jaku alergijsku reakciju na lek, odnosno anafilaktički šok koji može da bude poguban po život. Medicinska sestra je odmah reagovala i oko porodilje se stvorio veliki broj lekara i sestara. Kako kaže, došli su da je spasavaju.

„Sećam se svega, ali znam da nisam mogla da pričam, niti da se pomeram. Jedna scena mi je obeležila život, odnosili su moju bebu da ne gleda. Nikad to neću zaboraviti“, kaže ova mlada majka.

Vasković Đorđević je trudnoću vodila u „Narodnom frontu“, ali ne od početka već posle prvog ležanja u toj ustanovi zbog visokog pritiska. Kaže da je navodila na šta je sve alergična i da je to upisivano u medicinsku dokumentaciju, ali da alergija na Longacef nigde nije zabeležena. Dodaje da nije zabeleženo ni to da ima oboljenja koja usled komplikacija mogu da dovedu do oštećenja vida, iako je lekarima, tvrdi, više puta to rekla.

Pošto su je lekari spasili teške alergijske reakcije opasne po život, sestra koja joj je ubrizgala lek uprkos upozorenju, rekla joj je: „Nije ti ništa, samo si se uplašila“, tvrdi naša sagovornica.

Anafalaktički šok je doveo do toga da joj se pogorša anemija, zbog čega je primila dve jedinice krvi.

Nekoliko sati kasnije, kako priča, medicinska sestra koja je davala Longacef odvela ju je do toaleta i tamo je ostavila. Kako sama nije mogla da ustane i vrati se u sobu, dozivala je sestre sa odeljenja da joj pomognu.

Tu sestru koja mi je ubrizgala Longacef nisam videla više nijednom. Znali su da sam alergična, a dali su mi je. Nakon tog događaja došla je samo jednom doktorka koja je dežurala nedeljom da me pogleda. Lekar koji me je operisao nije došao, niti znam kako se zove i preziva“, ističe naša sagovornica.

Iako sve ovo zvuči dovoljno dramatično, ona napominje da njena borba počinje tek po izlasku iz porodilišta. Naime, još u porodilištu je počela da gubi vid, što je i prijavljivala, ali je odgovor bio da – po odlasku kući ode kod oftalmologa.

„Kada sam otišla kod oftalmologa saznala sam da su se od pritiska na krvne sudove od alergijske reakcije na očima stvorili cistoidni edemi zahvaljući kojima mi se navlači magla. Lečim se po privatnim bolnicama već skoro pet meseci. Vid mi se popravio, ali vidna oštrina je idalje nestabilna jer se edemi vraćaju. Imam oštećenje vida na oba oka od 10 do 15 posto. Moj ginekolog i oftalmolog su mi rekli da zbog mog zdravstvenog stanja neću više smeti da imam decu jer bih mogla u potpunosti da izgubim vid“, navodi Vasković Đorđević.

Njena medicinska dokumentacija, upokazuje niz poseta privatnim zdravstvenim ustanovama desetak dana posle porođaja, kao i niz injekcija i drugih lekova koje je o svom trošku primala kako bi povratila vid.

Ono što je preživela nije prijavila ni zaštitniku prava pacijenata, ni upravi Klinike „Narodni front“, niti zdravstvenoj inspekciji. Kaže da je dugo skupljala hrabrost da sve ovo ispriča.

„Podršku, pomoć i razumevanje dobijam svakodnevno od svog muža, majke, prijatelja i kolega. Ali svaki put kad mi se vid pogorša ja se setim svega što se desilo 1. septembra i nakon toga i jednostavno osećam da izdajem sebe i svoje dete što ćutim i ne iznosim u javnost svoju priču. Moje dete me je ostalo uskraćeno u prvim danima života dok sam išla po privatnim lekarima da rešavam mnoštvo zdravstvenih problema. Ovo pišem i zbog svih ostalih trudnica, porodilja, majki. Niko ne zaslužuje da se ophode loše lekari i sestre u porodilištu. Nama treba podrška, saosećanje, pomoć, sigurnost“, zaključila je Milica Vasković Đorđević.