DOKTOR KON PROGOVORIO O KRITIKAMA I BORBI SA VIRUSOM: NAJTEŽE MI JE BILO KADA SU POKRENUTE PETICIJE

– Najteže mi je bilo kada su pokrenute peticije. Ja zaista mislim da smo svi na istoj strani. I oni su u tom proglasu rekli da treba da se poštuju epidemiološke mere. I tu se slažem, to je apsolutno najznačajniji segment. Potreba raščišćavanja i vraćanja poverenja u podatke je nešto što je meni prioritet, kaže za „Blic“ Predrag Kon.

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon susreo se tokom šestomesečne borbe sa Covidom-19 i sa nevidljivim i sa vidljivim izazovima. O tome šta mu je tokom ovog maratona bilo najbolnije i kakva nam još iskušenja predstoje

Da li polako vraćate poverenje poljuljano, pre svega, različitim podacima o broju zaraženih i umrlih od Covida-19?

– Ono što je najvažnije, desiće se. Ti podaci koliko god da sporo dolaze, biće dostižni. Istina je samo jedna. A to je da su članovi Kriznog štaba dobijali podatke neposredno pred konferenciju i da drugi uvid u podatke nismo imali. To je nasušna istina. Koliko god da smo mi verovali informatičkim podacima, vratili smo se na prikupljanje podataka peške i u te podatke apsolutno verujemo. Ne samo da verujemo, nego su oni sasvim sigurno tačni. To ćemo upoređivati sa informatičkim podacima. Tako da će se vratiti poverenje. Ne u ljude, to je manje važno, nego u preventivu, koja je odradila ogroman deo posla, a skrajnuta je zbog ovakvih stvari.

Zašto nam se dogodilo drastično povećanje broja zaraženih tokom leta?

– Na početku juna smo imali apsolutno najbolju situaciju. Ono što nije bilo očekivano je to da se virus bez ikakvih problema prenosi tokom leta. Zato se to u junu i dogodilo. Nije na vreme sagledana mogućnost aerobne transmisije, pogotovo na onim mestima superprenošenja. Mature su bile, ispred svih, kao mesta zaražavanja. Tu ne mislim samo na aktuelne mature nego i godišnjice. Pored toga tu su i svadbe, slavlja, proslave, predizborni skupovi pa na kraju i protesti. Neću ništa ja tu odvajati. Mi sada, na sreću, imamo smanjivanje broja zaraženih. Ali u Beogradu se ne registruje smanjenje broja pregleda već se registruje smanjenje broja otkrivenih slučajeva. To znači da počinju polako da se javljaju i one banalne respiratorne infekcije koje obično dolaze u septembru. To su obične kijavice.

Da li smo dokazali da možemo da se borimo protiv Covid-19 i bez policijskog časa?

– Mi smo uspeli da dovedemo situaciju na prihvatljiv nivo, i to bez policijskog časa. To je veliki uspeh. Istina, u vreme leta što je pitanje da li će tako moći u jesen i zimu. Ne možemo to da znamo jer nismo nikad videli. Prvi put smo imali policijski čas pa smo to tako rešili. Ovoga puta, pokušavamo bez policijskog časa. Kada neko kaže eksperimentišemo? Šta bi to ti kritičari radili? Da potpuno ugasimo ekonomiju? Znači, nema alternative. Alternativa je biti proaktivan sa prihvatanjem nekih rizika i anuliranjem tog rizika na najniži mogući nivo koji je prihvatljiv.

Koliko lekari mogu još da izdrže borbu protiv Covid-19?

– To je pitanje svih pitanja. Mogu oni da izdrže jako mnogo. To su generacije pokazale kroz istoriju naše paćene zemlje. Nijednog trenutka ne sumnjam u to. Najvažnije je da solidarnošću sprečimo ponovno maltretiranje svih tih ljudi.

Da li možemo očekivati sudar Covid-19 i gripa?

– U Australiji je bukvalno desetkovan grip. Skoro je potpuno potisnut zbog maski i apsolutne dominacije Covid-19. I to je svakako povoljna vest. Jer je totalna nepoznanica kako se ponaša neko ko je istovremeno napadnut i gripom i kovidom. Ja sam više sklon da verujem da neće biti nekih većih problema kada dođe sezona gripa, ali to je verovatno samo moja želja. Evo još malo kraj je leta, na južnoj hemisferi završava se zima, ali mi nemamo primere da je neko istovremeno napadnut gripom i kovidom sa opisanim ozbiljnim posledicama.

Postoji li nada da će se Covid-19 ugasiti sam od sebe?

– Da nestane potpuno virus, da ga nema, odnosno da se vrati u životinjski svet, to polako postaje nemoguće. Previše je ljudi zaraženo. Mada, postojao je i virus H2N2 više godina i nema ga više. Pre će biti da će se virus pasivizirati i postati virus koji ne izaziva tako teška oboljenja.

Hoćemo li se vratiti na stari način života?

– Hoćemo. Vratićemo se. Samo što će to malo potrajati. I kada se pojavi vakcina, svi znamo koliko će tu biti razgovora. Onda treba da steknemo poverenje u tu vakcinu.

Multisistemska bolest

Da li je Covid-19 respiratorna ili sistemska bolest?

– Sve više kliničara ističe da Covid-19 sistemski napada primarno pluća, ali i da utiče na krvne sudove i da indirektno mini-infarktima se prenosi na razne organe pa tako postaje multisistemska bolest. Jako zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca, stanja njegovih krvnih sudova, od godina života i od imuniteta. Ali sve to je još uvek nedovoljno istraženo.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.