MASOVNO ISELJAVANJE I SRBA I ALBANACA: Kosovo uveliko ostaje bez radnika, šta sledi posle vizne liberalizacije?

Na ove alarmantne brojke ukazali su nedavno iz Poslovne alijanse Kosova i istakli da je tokom 2022. i 2021. godine oko 110.000 građana Kosova, raznih profesija, napustilo Kosovo sa radnim vizama, dok će do kraja ove godine otići oko 50.000. Napominju da radnici odlaze zbog loših uslova rada i niskih zarada.

ZSO JE GARANT OPSTANKA SRPSKOG NARODA NA KIM: DRECUN o borbi SRBIJE ZA ŽIVOT SRBA!

Predsednik Poslovne alijanse Agim Šahini rekao je da, prema podacima kojima ta alijansa raspolaže, stopa nezaposlenosti na Kosovu dostiže čak 35 odsto ali da i pored toga Kosovo „uvozi“ radnu snagu, jer domaći radnici neće da rade za male plate, već se radije odlučuju da bolji život pronađu u inostranstvu.

Šahini je za Kosovo onlajn rekao da strani radnici uglavnom dolaze Turske, Indije i Bangladeša, a domaći odlaze pretežno u – Nemačku .

„Stopa nezaposlenosti na Kosovu je, prema zvaničnim podacima, viša od 20 odsto, a prema nezvaničnim, čak iznad od 35 odsto. Mi „uvozimo“ radnu snagu iz nekoliko zemalja, obično iz Turske, Indije i Bangladeša. Oni dolaze na Kosovo da rade a razlog zašto naši radnici ne rade i tako smanje nezaposlenost jeste taj što oni imaju neki standard života, dobijaju pomoć od rodbine iz dijaspore i neće da rade za male plate“, kaže Šahini.

Šahini ističe da će nakon vizne liberalizacije za zemlje EU, koja stupa na snagu 1. januara naredne godine, tek doći do talasa odlaska radno sposobnih sa Kosova.

„Mladi čekaju 1. januar 2024.da odu u zemlje Evrope u potrazi za boljim životom i standardom. Najviše odlaze i planiraju da odu u Nemačku zbog Zakona o liberalizaciji tržišta rada koji je usvojen i stupa na snagu u decembru, a po kojem svaki radnik ili turista sa Balkana koji u ovoj zemlji nađe posao, po ubrzanoj proceduri će dobiti sve potrebne dozvole za boravak i rad. Najpre se ide do preduzeća gde je našao posao, zatim do opštine i oni izdaju radnu vizu u roku od mesec dana. Mi kao Poslovna alijansa Kosova smo upozoravali privrednike da, ukoliko hoćemo da zadržimo radnu snagu, moramo da povećamo plate i to je jedini način“, kaže Šahini.

stiče da su procene da će stupanjem vizne liberalizacije na snagu, Kosovo napustiti 150.000 ljudi što je za Kosovo jako veliki broj.

„Ukoliko uzmemo prosek, 2021. godine je otišlo više od 55.000 radnika sa radnim dozvolama u Nemačku, 2022. oko 60.000. Idu radnici iz svih struka ali najviše oni koji za poslove za koje su obučeni u inostranstvu dobijaju pet puta veću platu nego na Kosovu. Prema istraživanju koje smo radili, 2024. godine ćemo imati broj od 150.000 ljudi koji će otići sa Kosova u zemlje EU, to je za nas veliki broj jer smo mali i imamo mali broj građana pa ćemo samim tim imati i nedostatak potrošača i birača i radne snage“, kaže on.

Na pitanje koliko je politika Vlade Kosova uticala na to da mladi odlaze, imajući u vidu nerešene odnose sa Srbijom i blokadu dijaloga o normalizaciji odnosa, Šahini kaže da obe vlade, i Srbije i Kosova moraju da nađu strategiju i zadrže mlade ljude.

„Vlada Srbije i Vlada Kosova treba da imaju u vidu, da prema istraživanjima koje je uradio Eurostat, odlazak građana i sa Kosova i iz Srbije je veliki. Srbija će do 2030. godine imati oko pet miliona građana, a Kosovo manje od milion. Obe vlade treba da naprave strategiju kako da zadrže mlade. Ukoliko se ovako nastavi, imaćemo još veći broj odlazaka, i iz Srbije i sa Kosova. Tako da, što se pre reše ti odnosi, biće bolje i za ekonomiju i za građane“, zaključio je Šahini.

Da je Kosovo poslednjih godina postalo „uvozno zavisno“ od radnika koji dolaze iz Turske, Bangladeša, Pakistana, Indije i drugih zemalja, jer domaći radna snaga odlazi u inostranstvo, za Kosovo onlajn ukazuje i ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiu i upozorava da bi taj problem tek mogao da eskalira nakon 1. januara i početka primene vizne liberalizacije za zemlje EU.

Kako Grdžaljiu navodi, sa Kosova najviše odlaze mladi, i to ne samo oni koji su bez posla ili u teškoj socijalnoj situaciji, već i obrazovani, a da privatni sektor ostaje bez radne snage.

„Ono što je najgora stvar, pored toga što smo bili zavisno uvozna država od raznih proizvoda i usluga, sada smo uvozno zavisni i od radne snage. Pretežno, prema nekim nezvaničnim podacima, imamo zaposlene iz Turske, Bangaldeša, Pakistana i Indije. Ukoliko se nastavi ovaj trend, njihov broj će svake godine biti sve veći. Uzimajući u obzir da ćemo od januara imati viznu liberalizaciju, plašim se da ćemo kratkoročno imati veliki egzodus, jer će veliki broj mladih pokušati da ode na Zapad i pronađe posao“, rekao je Grdžaljiu.