U VINU JE ISTINA: Dan vinara ili Dan zaljubljenih? Teško je odlučiti, ali lako reći: 14. februar praznik je sreće, lepote i emocija materijalizovanih kroz cveće, vino i iskaze ljubavi

Dan vinara ili Dan zaljubljenih? Teško je odlučiti, ali lako reći: 14. februar praznik je sreće, lepote i emocija materijalizovanih kroz cveće, vino i iskaze ljubavi. Čak dva sveca, Trifun i Valentin, brinu da ovaj datum ne sklizne u zaborav i da se u vaskolikom hrišćanskom svetu radosno proslavi.

O Svetom Valentinu iz drevnog Rima, koji je navodno živeo u III veku, postoji veoma malo podataka, pa se čak pretpostavlja da se radi o „kolektivnom telu”, tačnije skupu više mučenika istovetnog imena.

Što se svetog Trifuna tiče, istorija je mnogo jasnija.

PIJANA DEVOJKA UJELA POLICAJCA: Krenula je rukom prema njegovom vratu…

Kaže se: „Jadan onaj vinar koji na slavu prvi put u svoj vinograd zađe”. Sa nekoliko kila viška nabačenih tokom mnogobrojnih zimskih svetkovina, vinari praćeni sveštenikom hukčući i brekčući, kao po kazni, dolaze u vinograd predosečajući da sledi još jedna neizvesna vinogradarska godina u kojoj druge garancije osim da će biti puno teškog rada i žuljeva – nema! I započinje rezidba uz blagoslov, molitvu i pesmu, koja se tokom dana pretvara u pravo slavlje. Kliče se Orezaču, Zarezanu, Zarezojlu, Svetome Tripunu, Trivunu, Trifunu, zaštitiniku od grada i poplave, čuvaru čokota i useva od raznih štetočina. Sveti Trifun je zaštitnik i slava vinogradara i gostioničara, a njegov dan po tradiciji – prvi dan proleća.

Veliki broj verovanja vezanih uz ovog sveca je dokaz koliko se u njega nade polaže. Istorijski posmatrano, Trifun (III vek) je život proveo kao guščar, a rođen je u veoma siromašnoj porodici iz sela Kampsada u Frigiji, današnjoj Turskoj. Taj podatak o siromaštvu se u svim spisima posebno naglašava kao da neizbežno treba da naglasi priču o vinarstvu i poljoprivredi kao privrednim granama tipa „hleb sa sedam kora”.

Legenda o Trifunu veli „o velikoj blagodati Božjoj, da je mogao isceljivati bolesti i na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove”. O tome se nadaleko pričalo, pa su vesti stigle do rimskog imperatora Gordijana III, čija je kćer patila od teškog mentalnog poremećaja kome nijedan lekar grada Rima nije znao leka. I ko zna šta bi sve bilo sa nesrećnom devojkom da zli duh iz nje nije progovorio i saopštio da ga iz tele devojke može isterati samo Trifun! Gordijan je, naravno, naredio da se dovedu svi Trifuni iz carstva.

Ne zna se koliko je njih bezuspešno pokušavalo da pomogne opsednutoj imperatorovoj ćerki, ali je na kraju pred nju došao i onaj pravi Trifun i doneo isceljenje. Bogato nagrađen, na putu do kuće sve što je dobio razdelio je sirotinji i nastavio sa skromnim životom i poslom guščara, sve više posvećen hrišćanskoj misli kojoj predstoje teški dani sa novim carem Dekijeom. Taj progonitelj hrišćana baca Trifuna u najdublju tamnicu i na najveće muke. Kako mučenje nije dalo rezultata, Trifun konačno, prema zapisima Svetog vladike Nikolaja, biva posečen mačem 250. godine.Naravno, postoje i druge verzije legende, poput one o velikom grešniku Trifunu koji je ubio 100 ljudi, poslednjeg, srećom, s dobrim razlogom pa mu je sve oprošteno! Ili teorija da je Gordijanovu kći izlečio veštim rukama, lepim i melodičnim glasom kao i peharima dobrog vina kojima je, uz poljupce, ispunio njeno ranjeno srce. A da je isceliteljevom tragičnom kraju doprineo sam imperator Gordijan, gord, tašt i protivan bajci o bitangi i princezi.

I zato 14. februar može biti svašta, ali je sigurno da predstavlja Dan kad započinje ljubav sa Prirodom. Upravo su tako stari Rimljani shvatali ovaj praznik buđenja proleća i slavili ga kao Dan boga Fauna, zaštitinika pastira. A kad ovog Svetog Trifuna krene sitna kiša, radujte se, biće šljiva! Ili neće. Al nek’ bude poljubaca.