EMISIJA „ĆIRILICA“ NA KANALU TV HAPPY: „Velika sila se drži na pretnji, ne na realizaciji“, „Srbija će dobro pregurati ovu krizu“, „Ruska armija nije opravdala očekivanja“…

U emisiji „ĆIRILICA“ na kanalu TV HAPPY razgovarali smo sa našim gostima o aktuelnim političkim temama iz zemlje i sveta

Naši gosti su: prof dr Čedomir Antić, Goran Petronijević iz Centra za odbranu međunarodnog prava, prof dr Predrag Marković, dr Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije, Ekonomista dr Goran Nikolić.

 Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Prof dr Predrag Marković istakao je da Evropska unija ne bi imala velike koristi od pristupanja zemalja Zapadnog Balkana u svoje redove i njihove motive je nazvao ”simboličkim hegemonizmom”.

“Ne treba preterivati sa velikom koristi koju Zapad ima od našeg tržišta. Celo tržište Zapadnog Balkana je manje od Slovačke, da ne pominjemo Češku, Poljsku… Simboličke su stvari u pitanju. Rekao bih da je simbolički hegemonizam kao politički cilj. Tržište BIH je kao Bratislava. Istočnoazijske zemlje su najviše profitirale od globalizacije: Kina, Vijetnam, Indonezija, Tajvan… Izgleda da sada Amerikanci gorko žale što su se držali otvorenog tržišta i što su potcenile Kinu. Jer kad su Kini dali status najpovlašćenije nacije, iz svoje kolonijalne bahatosti, nisu shvatili da će se to okrenuti protiv njih”, rekao je Marković.

On je dodao da smatra da je Vladimir Vladimirovič Putin napravio veliku grešku specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.

“Taman su se svi neprijatelji Amerike obradovali, kad su videli da su “ljudi u papučama” isterali Amerikance iz Kabula. Međutim, sad je Putin dao Americi novi razlog, NATO paktu, koji je jedna veoma sumnjiva organizacija, da postoje. Sada NATO brani slabe… Cena za Rusiju je strašna. Da isključimo humanitarni aspekat, da razmislimo o tome, do ovog rata svi su imali strahopoštovanja prema ruskoj armiji: da je nepobediva, da je strašna, da je moćna. Međutim ovaj rat je u velikoj meri to mišljanje uzdrmao. Velika sila se drži na pretnji, ne na realizaciji”, zaključio je Marković.

Ekonomista dr Goran Nikolić rekao je da smatra da će Srbija dobro pregurati ovu krizu s obzirom da će ceo svet osetiti njen udar.

“Ja bih rekao da situacija ima i pluseva i minusa za nas. Sa jedne strane rastu cene hrane, što je za nas pozitivno, rastu cene metala na svetskim tržištima, gde mi imamo komparativne prednosti u metalurgiji. Sa druge strane, ako se obistine prognoze MMF o prosečnom rastu cene energenata od 55%, što će biti manje za nas ali uzmimo tu procenu, imaćemo veće rashode na uvoz energenata od 1,7 milijardi dolara u ovoj godini. Tako da u suštini za nas, zbog naše orijentacije i naše prirode koja je dosta intezivna u poljoprivredi, mi ćemo relativno dobro pregurati ovu krizu. I same procene Bečkog instituta za ekonomiju i MMF-a ukazuju da su očekivanja rasta za našu zemlju relativno dobra. Prema podacima Bečkog instituta značajno bolji rezultati se očekuju za Srbiju, u odnosu na ostale zemlje u regionu. Tako da, gledajući celokupnu sliku, možemo reći da udar, a ceo svet će osetiti taj udar i imati pad rasta oko 0,8 procentnih poena, što je optimistična procena MMF-a, i pad trgovine od 1 do 1,7 odsto, zavisi ko procenjuje, a verovatno i više”, rekao je Nikolić.

Dr Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije rekao je o inicijativi Emanuela Makrona za stvaranje političke evropske zajednice da ona ne može da bude adekvatna zamena, odgovarajuća uteha niti bilo kakva ozbiljna ponuda zemljama koje su u procesu pridruživanja.

“Radi se o njegovoj ideji Evropi “u par brzina” gde bi ta priča o evropskoj objedinjujućoj zajednici država koje nisu članice već su u procesu pristupanja, bez obzira da li taj proces teče ili je zastao bili dovedeni na liniju sa ključnim odlukama Evropske unije po pitanju bezbednosti, energetike, geopolitičkog stava, pre svega vezano za ukrajinsku krizu. Zapravo oni pokušavaju da to neko šire okruženje Evropske unije u političkom i geopolitičkom smislu svrstaju na svoju stranu u toj polarizaciji koja se desila povodom sukuba u Ukrajini između Rusije i kolektivnog Zapada, odnosno NATO pakta predvođenog SAD. To govori da je ideja o proširenju odnosno nastavku pristupanja Evropskoj uniji onim zemljama koje su u procesu pridruživanja već duži niz godina, kako se to naziva u briselskoj birokratiji “zemlje zapadnog Balkana” i ne samo one, jako daleko od pristupanja i da je to potvrdilo onaj stav koji je Makron imao pre šest godina, a koji se baštini još od Žan Kloda Junkera, nekadašnjeg predsednika Evropske komisije. To je jedan kontinuitet, vidimo već maltene osam, devet godina, koji važi i koji je takav. Makron je shvatio da tu jednu priču, pošto ta priča o zamoru proširenja je i dalje aktuelna. Evropska unija se nalazi u velikim ekonomskim problemima, pre svega sa energetikom ali generalno vezano sa industrijskom proizvodnjom”, rekao je Gajić.

On je dodao da Francuska pokušava da se pozicionira kao predvodik EU,  ali da prepakivanjem jedne stare ideje ne može se ponuditi adekvatna zamena zemljama u procesu pridruživanja.

“Uopšte ceo finansijski deo EU se nije oporavio od one krize 2008, 2009. i 2010. krize evrozone. Oni nisu u stanju da apsorbuju tako lako neke države, a da im to ne predstavlja problem i politički i sa sopstvenim biračima i čitav niz drugih problema. Ono što je njima sada najvažnije je da te zemlje ne bude neko ko štrči u toj političkoj, u tom nekom stroju koji su SAD postavile kako bi disciplinovale praktično sve zemlje Evropske unije. U tom smislu Makron pokušava, s obzirom da je moć EU opala i da su se pokazali kao vazali, kao privezak SAD, da jednom naizgled kreativnom idejom prepakuju staru priču da to deluje kao nešto što je inicijativa Francuske kao predvodnika EU. Mi vidimo da je Nemačka, od kako su zeleni i socijaldemokrate preuzele kormilo od Angele Merkel, oni su potpuno na strani američke agende i gurnuli su Nemačku u poziciju suprotnu njenim vitalnim interesima. Sad Francuska pokušava jednim manevrom da se pozicionira kao ključna zemlja, da ponudi nešto novo, a to novo je zamena zamene nečeg što već postoji i što ne može da bude adekvatna zamena i odgovarajuća uteha  niti bilo kakva ozbiljna ponuda zemljama koje su u procesu pridruživanja, pre svega Srbiji”, rekao je Gajić.

Prof. dr Čedomir Antić istakao je da u bivšoj Jugoslaviji ukidana su prava građana kao uvod u rat, kao što je to bio slučaj i u Ukrajini

“Rekao bih da posmatrati ovaj rat izdvojeno i govoriti da je on počeo u februaru, ili da je počeo 2014. godine nije pošteno. Mi smo imali sličnu situaciju ovde kad kažu: “Zašto bi Srbi u BiH tražili određena prava kada ih u sličnom procentu ima i u Crnoj Gori, a tamo nemaju nikakva prava. To često čujemo od Bošnjačkih nacionalista. U bivšoj Jugoslaviji, kao i u Sovjetskom Savezu postojala su razna prava koje su ljudi uživali. Kada govorimo o Ukrajini koja je pod sovjetskim savezom postigla vrlo široke granice, imala vrlo velika prava, mi treba da kažemo istinu, da su postojali određeni uslovi da bi se ta prava ostvarila. Nešto slično je postojalo i sa Slovenijom, Hrvatskom i BiH, dobili ste status republike, međutim postoje neka prava vaših građana koja ne treba dirati. Nije Napoleon napravio Univerzitet u Ljubljani već vlada Ljube Davidovića, nije hrabra slovenačka vojska oslobodila Sloveniju i oterala Italijane već Jugoslovenska vojska, komunistička ali Jugoslovenska. Krajnje je nepošteno u situaciji kada Slovenija postane nezavisna odmah uvede ispit za državljanstvo i ukine prava za 25.000 svojih stanovnika sa pričom da će oni izgubiti većinu u Sloveniji. Potpuno bolesna priča, njih ima 95, 96, 97 odsto tamo. Međutim to je neko podržao na Zapadu. Mnogo je ekstremniji primer BiH. Izvinite, dobili ste sva prava, i Srbija i Srbi u Bosni su prihvatili nezavisnu Bosnu i Hercegovinu, ali pod uslovom da Srbi dobiju svoj kanton. A onda je neko što je mislio do podne, posle podne prestao da misli. Ambasador Voren Cimerman, inače čovek koji je veoma kriv za rat, koji je davao različite izjave 1992. i 1993. godine šta je rekao i šta je tražio od Alije Izetbegovića. Izazvali su rat, tako što su rekli evropski predstavnici, kako treba sprečiti i smanjiti srpski gnev. Onda su jedan nezakoniti referendum priznali, ukinuli Srbima sva prava i prihvatili unitarnu Bosnu i Hercegovinu za čiji ustav nisu glasali Srbi, odustali od Lisabonskog sporazuma. I sad šta očekuju, osim rata. Slično je bilo i u Rusiji i Ukrajini”, rekao je Antić.

On je dodao da se slaže sa pravom ukrajinskog naroda da pokaže svoje nezadovoljstvo, ali da oni, kao mlada nacija, ne može da uzima od sovjetske istorije samo ono što njoj odgovara.

“Ja potpuno prihvatam da Ukrajinci imaju pravo da budu nezadovoljni što njihovi nacionalni ciljevi nisu ostvareni. To je jedna mlada nacija, koja kao i sve mlade nacije ima velike ambicije, istorijske. Vi imate u Londonu spomenik knezu Volodimiru za koga piše da je ukrajinski knez. Dakle to je slična fantazija kao što ima Milo Đukanović. On je tvrdio kako je Crna Gora imala svoje kneževe, 400 godina pre nego što je pomenut toponim Crne Gore. Makedonci imaju to da je postojala Makedonija i pre dolaska Slovena. Mlade nacije imaju potrebu da formiraju neku svoju istoriju, to nije sporno, međutim ako oni misle da mogu da biraju od sovjetske istorije samo ono što njima odgovara, pa da kažu prihvatamo aneksiju Krima i Nikitu Hruščova i prihvatamo nezavisnost koju smo dobili bez ikakvih uslova osim tih vojnih da treba da ostanu ruske baze na Krimu, a po američkoj želji svo nuklearno oružje treba da se prebaci u Rusiju, to je bila želja Džordža Buša starijeg, a sa druge strane kažu nama je Rusija izazvala glodomor, taj genocidni atak na seljaštvo. Oni je izvršeno i u Rusiji, izvršeno je svuda gde je postojalo žito i njega je izazvao Staljin i sada da neko insistira da je Gruzija zbog toga kriva je potpuno besmisleno. Mi smo od 2004. godine imali kontinuirani napada na Rusiju”, rekao je on.

Goran Petronijević iz Centra za odbranu međunarodnog prava pričao je o svojim iskustvima sa parade iz Moskve 9. maja.

“Rusi imaju jedan čudan običaj. Setite se one Staljinove parade u vreme Drugog svetskog rata kada je Hitler bio pred Moskvom. I ne samo Hitler, već čitava pod Hitlerom ujedinjena Evropa, izuzev Srba. Nešto slično tome je i danas. Pa su oni održali tu paradu i onda su čitave vojne formacije koje su učestvovale na paradi krenule na front i tada je konačno urađena deblokada Moskve. I sad je ovo situacija koja nije uobičajena, ona se tamo ne vidi u civilnom svetu. Kod njih ta teza o specijalnoj vojnoj operaciji je potpuno opravdana, jer vi tamo nemate ni nestašica, ni poskupljenja, što se u zapadnim medijima u toj nekoj propagandi na taj način, kao jedan stereotip valja. Priča se o tome kako će Ruska industrija da propadne, kako će proizvodnja itd. Srećan sam što je to samo na nivou propagande, a što se tiče dela oko pada ugleda ruske vojske, mislim da to nije tako i da to ne stoji”, rekao je Petronijević.

On je naglasio da se ne slaže sa pričom da ruska armija nije opravdala očekivanja, poredeći rat u SRJ i rat u Ukrajini.

“Vidite Rusija, kada pogledate njenu vojnu organizaciju i vojne okruge koje imaju, u ovom delu intervencije u Ukrajini, odnosno ovog rata u Ukrajini, koristi se tek jedna dvanaestina njene vojne moći. Ono što oni rade se u mnogome razlikuje i to je osnovna stvar i osnovna razlika između onoga što se kod nas dešavalo 1999. godine i karaktera tog rata koji je nas zadesio, mimo naše volje već voljom onoga ko je to učinio a to je NATO u odnosu na jednu ovakvu vojnu intervenciju. Na jednog poginulog vojnika ili policajca, poginula su tri civila u SRJ. Vi danas u Ukrajini imate skoro 60.000 vojnika koji su po zvaničnim podacima nažalost poginuli, svaki rat je strahota za sve, a broj stradalih civila je tek prešlo 2.000, a pitanje je koliki broj tih civila su Ukrajinci svojom strategijom “živog štita” ili osvete nakon napuštanja određenih mesta pobili. Kad to pogledate, vi vidite koliko je različit karakter tog rata i onoga koji je vođen ovde i namera, tada NATO u odnosu na nas i onoga što Rusija sada tamo radi. Oni rade jako selektivno. Prešli su na jednu vrstu strategije na mikroplanu, tačku po tačku, zaokruživanje borbe na terenu, bez besomučnog bombardovanja civilnih ciljeva, kao što je to činjeno kada je SRJ bilo u pitanju. To je jedna od velikih razlika koja usporava ostvarivanje ciljeva koje su oni zacrtali, a koje po svemu sudeći će ipak ostvariti. Moj prvi razlog za ubeđenje koje imam je taj što Zapad ne zna koji su njihovi ciljevi”, naglasio je Petronijević.

 *Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.

Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74