SAD JE VAŽNA ISTINA, ZA DESET GODINA NIKOG NEĆE ZANIMATI: Smajlović prokomentarisala trenutnu situaciju

“Morate zbog sebe da dođete do što je moguće više istine i uvek morate svom narodu da pokazujete da ste utvrdili sve što se moglo utvrditi i da je vaš  odnos prema verodostojnosti i istini drugačiji od vaših neprijatelja. To je veoma važno oružje. I ne treba se uopšte obeshrabrivati što nismo uspeli da promenimo saopštenje Kurtija i što nismo uspeli da promenimo stav Vašingtona. Za nas je važno da što je moguće više dokumentujemo svaku sitnicu i pokažemo da nam je stalo i da nam je stalo šta naši ljudi misle bez obzira što su automatski na našoj strani. To nije dovoljno, mora da se ulagati u to da se dokaže sve što može da se dokaže činjenicama”, rekla je Smajlović.

Ona kaže da nije iznenađena što su 24 godine od 17. marta televizija RTK i Pokret Samoopredeljnja Aljbina Kurtija, kako je rekla, “iz mrtvih” izvadili priču koja je u zapadnim medijima demantovana i proglašena za laž da je okidač za nasilje nad Srbima bilo utapanje trojice albanskih dečaka koje su Srbi primorali da skoče u nabujali Ibar.

Smajlović kaže da je reč o eklatantnom primeru u funkciji propagande i da se plaši da će se u sledećim godinama ovakav narativ samo pojačavati.

“Ko će primetiti da je tekst korigovan nakon što je objavljen? Nije Samoopredeljenje povuklo svoje saopštenje. Meni je žao kolega na RTK, ali valjda je ovo eklatantan primer da su oni u funkciji jedne strašne propagande. Oni sada možda misle da su spasili svoju dušu time što su promenjene dve rečenice u nekom tekstu na sajtu, ali zapravo ništa se nije promenilo. Od ove godine, ako ostane Kurti na vlasti, ali možda i ako ne ostane, ako je ovo prošlo, to će da se pojačava. Za deset godina ćemo biti samo podeljeni u dva tabora. Mi ćemo pričati jednu priču, oni drugu i više nikoga neće zanimati šta se zaista desilo. Najčešće nikoga i ne zanima šta se zaista desilo”, zaključuje Smajlović.

Ističe da je veliki broj informacije koje su zapadni mediji ili Nato plasirali 1999, pre i tokom bombardovanja bile klasični primeri ratne propagande koja je imala različite oblike: od sofisticarnih do intelektualno uvredljviih.

SEDNICA SAVETA BEZBEDNOSTI O BOMBARDOVANJU SR JUGOSLAVIJE ĆE SE IPAK ODRŽATI: Večeras u 20 sati po našem vremenu – 1 STVAR je tu i dalje neizvesna

“Na Dorćolu, ali i u ostalim delovima Beograda bacani su leci u kojima je, na lošem srpskom navedeno da dok narod strahuje od bombi, Slobodan Milošević ima vile i jahte po Grčkoj. Oni nisu shvatili da su takvi leci za nas asocijacija na nacističku Nemačku i da nemaju efekta”, navela je ona.

Kao mnogo ozbiljnije i upečatljivije primere ratne propagande Smajlović ističe slučaj Račak, navodne masovne egzekucije na stadionu u Prištini, ali i navodne zločine Željka Ražnatovića Arkana, kao i svedočenje u Hagu novinara koga je nekoliko godina ranije Nato proglasio žrtvom “srpskih snaga”.

“Od Račka kao masakra odustali su čak i na suđenju Slobodanu Miloševiću i drugima. Znamo da je Voker čekao neki incident i da je odmah izjavio da su ljudi u tom selu ubijeni mecima u potiljak. Znate, najgora stvar sa najgorom ratnom propagandom je kada to državne vlasti i blokovi država organizuju. Neće niko iz Natoa, Brisela ili Vašingtona reći ‘Ovo nije tačno, ovo se nije desilo’. Dakle, pobedi ona propaganda koja ima nečiju snažnu političku podršku”, kazala je Smajlović.

Ona podseća da su zapadni mediji već na početku rata objavili kako je stadion FK “Priština” u Prištini bio pretvoren u koncentracioni logor za 100.000 Albanaca po ugledu na Nacionalni stadion u Santjagu 1973. godine u Čileu.

“Ali imali ste dopisnika LA tajmsa koji je odmah dokazao da je to jedna od najvećih laži”, navodi Smajlović.

Slično je, kaže, bilo i oko navodne uloge Željka Ražnatovića Arkana 1999. godine na Kosovu.

“Kada je počelo bombardovanje, u Hajatu su bili smešteni svi američki novinari i tamo se preselio i Arkan koji je vrlo vodio računa da ga novinari vide, svaki dan. Onda smo gledali prilog u kome Džordž Robertson, generalni sekretar Nato obaveštava da Arkan sa svojim trupama ubija albanske civile po Kosovu. Zapadni novinari su gledali taj prilog i znali da je Arkan tu, u hotelu, ali niko nije demantovao Robertsona. Valjda im je bilo glupo da se svađaju sa generalnim sekretarom Natoa”, kaže Smajlović.

Dodaje da je na ivici apsurda bilo i svedočenje nekadašnjeg urednika Koha ditore u Haškom tribunalu protiv Slobodana Miloševića.

“Milošević ga je pitao”Nato je objavio da ste vi ubijeni?”. On je lakonski odgovorio da je to tačno, ali da tada nije hteo da demantuje tu informaciju kako ne bi diskreditovao Nato. To je nama bilo humoristično, ali upravo se tako postupa u ratu”, kaže Smajlović.