PUTIN KAO SUROVI VLADAR VIŠE OD DVE DECENIJE: Od KGB špijuna do nezasitog autokrate, koji je ceo svet doveo na ivicu rata!

Predsednik Rusije –  Vladimir Putin ostaće zapamćen u istoriji kao čovek koji je zaslužan za povratak Rusije na svetsku geopolitičku scenu, ali istovremeno i njenu degradaciju. Mnogi ga opisuju kao državnika koji je mnogo obećavao, ali da je na kraju na površinu isplivalo njegovo pravo lice, trenutno oličeno u invaziji na Ukrajinu.

Dok ga jedni žestoko kritikuju, drugi ga smatraju velikim političarem. Vrlo je verovatno da će Putin biti upisan u svetskoj političkoj istoriji, ali ne po dobrom, kako bi možda on želeo, već kao surovi autokrata.

Vladimir Putin rođen je 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu u radničkoj porodici. Njegov otac Vladimir Spiridonovič Putin pre vojnog angažmana radio je u fabrici vagona, a majka Marija Ivanovna bila je domar u zgradi u kojoj su živeli, kako se ne bi odvajala od dece. Vladimir Putin rođen je kao treći, najmlađi sin u porodici.

Dvojicu braće izgubio je jako rano: prvi je umro pre II svetskog rata, dok je drugi stradao od difterije kada je imao svega godinu dana. Veliki uticaj na Vladimira Putina imao je njegov deda, Spiridon Ivanovič Putin, umešni kuvar koji je spremao jela za Lenjina i Staljina, i bio izuzetno blizak sa dvojicom lidera. Pisac Marin Katusa, autor knjige „Hladniji rat“, kaže da je Vladimir Putin svoj dar za politiku nasledio upravo od dede.

– Spiridon Ivanovič uspeo je da nadživi takva dva, slobodno možemo reći, diktatora. Za tako nešto potrebni su istančani politički instinkti i osećaj za balansiranje, koje je preneo na svog unuka Vladimira – rekao je Katusa.

Deda Vladimira Putina proveo je neko vreme u NKVD (preteča KGB) pre nego što se zaposlio kao kuvar u Kremlju, a preminuo je kada je Putin imao 13 godina. Što se ljubavnog života tiče, Vladimir Vladimirovič venčao se sa stjuardesom Ljudmilom Škrebnjevom 1983. godine u Lenjingradskom dvorcu. Imaju dve ćerke, Mariju „Mašu“ (35) i Katerinu (36). Obe navodno iz bezbednosnih razloga žive pod drugim identitetima. Zvanično se razveo 2013. godine. Godinama se priča da je u vezi sa bivšom gimnastičarkom, olimpijskom šampionkom Alinom Kabajevom, sa kojom navodno ima i decu.

Ono što je Putina obeležilo jeste njegova karijera u obaveštajnoj službi Sovjetskog saveza KGB-u, gde je proveo 15 godina. KGB ga je regrutovao odmah pošto je završio Pravni fakultet u Lenjingradu. Ruski predsednik je, i pored toga što od kolega sa fakulteta nije krio čime se bavi, uvek držao distancu i bio veoma tajanstven. Putinov dobar drug, violončelista Sergej Roldugin, otkrio je zanimljivu anegdotu.

WAITING GAME: Russian Pres. Putin is left standing in a room with reporters while waiting to meet with Turkish Pres. Erdogan. https://t.co/EAhrTWPhaW pic.twitter.com/Gv2O6ha636

— ABC News (@ABC) July 20, 2022

– Jednom sam ga upitao: „Ja sam violončelista. Ja sviram. Koja je tvoja profesija? Znam da si obaveštajac, ali šta ti tačno radiš?“, na šta mi je Volođa (Putinov nadimak) odgovorio: „Ja sam stručnjak za kontakte s ljudima“ – navodi se u knjizi Roja Medvedeva – „Putin“.

Prvih pet godina službe Putin je, prema sopstvenom svedočenju, proveo u obuci. Nakon toga, sa činom majora poslat je na jednogodišnje usavršavanje u Moskvu, na fakultet J.V Andropov, današnju Akademiju spoljne obaveštajne službe. Tu je sa ostalim obaveštajcima učio proučavanje ljudi, psihološku analizu sagovornika i, kako je rekao, „umeće da stupi u naizgled slučajan kontakt s ljudima“. Tokom tih studija oslovljavali su ga sa „drug Platov“, jer je jedno od pravila Akademije da nijedan polaznik ne zna prava imena svojih kolega.

Nakon godinu dana, nadređeni su proučavali rad polaznika i sastavljali dokumentaciju o njima. Putinov, odnosno fajl „druga Platova“, nalazi se u tajnim arhivama obaveštajne službe. Jedino se zna da je u završnoj evaluaciji imao dva nedostatka: „izvesnu zatvorenost i nekomunikativnost“. Ipak, to nije ugrozilo njegovu ukupnu ocenu, nakon čega je poslat na tajni rad u Istočnu Nemačku.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Tamo je proveo pet godina, od 1985 – 1990. Putinov okrug bio je grad Drezden, gde se pod novim tajnim imenom „gospodin Adamov“ potpuno utopio u sredinu. Uz perfektno znanje nemačkog, bez ruskog akcenta, učlanio se u književni klub, gde je s uživanjem čitao Getea i istovremeno skupljao podatke o potencijalnim protivnicima SSSR-a. Takođe je bio član drezdenskog Amaterskog ribarskog društva. U njegovoj omiljenoj pivnici u Drezdenu, gde je u špijunskim danima uživao u pšeničnom pivu i nemačkim pečenim kobasicama, postojao je počasni „Putinov ugao“. Nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine, ta turistička atrakcija više ne postoji.

Nakon ujedinjenja dve Nemačke Putin se vratio na univerzitet, gde je odbranio doktorat. U temi doktorske teze Putin je zastupao stav da Rusija može ekonomski da se oporavi jedino ukoliko u mnogo većoj meri počne da eksploatiše svoja prirodna bogatstva – naftu i gas. Već tada je počeo da pokazuje političke ambicije, okrenuvši se ka tom pravcu. Jer, Hladni rat je bio gotov, Rusija poražena i pred decenijom propadanja na svim nivoima.

Tokom tih, devedesetih godina 20. veka, Putin je brižljivo gradio svoju političku karijeru. Godine 1999. odlazeći predsednik Boris Jeljcin Putina je prvo proglasio premijerom, da bi zvanično u martu 2000. godine postao predsednik. Od tada je odslužio tri predsednička i jedan premijerski mandat, a trenutno četvrti put obavlja funkciju predsednika. Kako bi zacementirao svoju vlast, prošle godine potpisao je zakon koji mu omogućava da još dvaput bude biran za predsednika, u skladu sa ustavnim promenama koje je sam inicirao. Zakon je donet nakon održanog referenduma 2020. Njime su poništeni svi njegovi dosadašnji predsednički mandati, čime je stekao priliku da učestvuje na izborima i 2024. i 2030. godine.

Putin je, za razliku od Jeljcina kojeg većina Rusa smatra „gubitnikom i mlakim političarem“, stekao imidž potpuno drugačijeg, čvršćeg i konkretnijeg lidera. Pored stabilizacije ekonomije i rasta životnog standarda, Vladimir Putin uspeo je i da vrati ugled posrnuloj sili u međunarodnim okvirima. Napadom na Ukrajinu 24. februara ove godine, ali i, između ostalog, aneksijom Krima i podrškom otcepljenim delovima Gruzije i Moldavije (Južna Osetija, Abhazija i Pridnjestrovlje), doprineli su da uloga Rusije kao svetske sile znatno degradira.

Pored toga, specifičan je Putinov odnos sa predstavnicima drugih zemalja, naročito zapadnih, gde se primećuje da ruski predsednik igra svojevrsne psihološke igre. Kašnjenje, po kojem je već poznat, na svojoj koži su najbolje osetili papa Franja i nemačka kancelarka Angela Merkel, koji su ga čekali i po nekoliko sati u Sali za sastanke. Poznata je i anegdota o poseti Merkelove Kremlju, kada je Putin u salu za sastanke namerno pustio svog crnog labradora Koni, iako je vrlo dobro znao da nemačka kancelarka ima fobiju od pasa, otkad ju je jedan ujeo dok je još bila devojčica.

Ove godine uloge su se okrenule, pa je ruski lider osetio na svojoj koži kako izgleda kašnjenje na sastanak. Turski i kirgistanski predsednik naterali su Putina da ih čeka, gde se moglo videti kako nervozno šeta i cupka nogama tokom iščekivanja kolega.

Tokom karijere Putinov tim je marljivo radio na imidžu „Supermena“, koji je ruskom predsedniku doneo veliku popularnost. Tako je 2008. godine Putin navodno spasao reportersku ekipu od napada sibirskog tigra, kojeg je pogodio strelicom za uspavljivanje. Nakon nekog vremena saopšteno je da je čitav događaj lažiran kako bi se ukazalo na izumiranje ove retke životinjske vrste. Pored toga, ruskog predsednika često možemo videti u izdanjima neobičnim za funkciju koju obavlja: istražuje morsko dno vozeći podmornicu, go do pojasa jaše konja kroz tajgu, igra hokej sa NHL zvezdama i daje po 7-8 golova…

Ipak, nisu sve Putinove avanture plod mašte domišljatih saradnika. Tokom velikih požara koji su 2010. godine pogodili Rusiju, Putin je kao kopilot leteo avionom vatrogasne službe i gasio požare u zapadnoj Rusiji, u regionu Rjazan.

U prošlosti, sovjetski lideri su mahom važili za hladne, nedostupne i sve samo ne društvene ličnosti. Putin je rešio da promeni taj trend, pa se ruski predsednik mogao videti kako peva džez u društvu holivudskih superstarova Kevina Kostnera i Šeron Stoun, te kako uživa u ćaskanju sa Žerarom Depardjeom i Stivenom Sigalom. Poslednjih godina i takve aktivnost su se smanjile, naročito tokom pandemije gde je ruski lider izolovao od svih.

Proizvode se majice sa njegovim likom, postoji votka „Putinka“, kavijar „Gorbuša Putina“… Od 2011. godine na internetu postoji strip koji se zove „Super Putin – čovek kao nijedan drugi“, sa Putinom u glavnoj ulozi i Medvedevim kao njegovim vernim pomoćnikom. Čak se 2013. godine pojavila i igra za mobilni telefon pod nazivom „Ne zezajte se sa Putinom“, u kojoj se ruski predsednik bori protiv zombija.

Ipak, koliko god da Putin pokušao da poboljša svoj imidž, to je možda delimično uspeo u domaćoj javnosti, dok je svetska odavno postala podozriva prema njegovim postupcima.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74