SLAVNA LAURA KOVEŠI BAVI SE PLENKOVIĆEVIM MALVERZACIJAMA: ‘Pokušava da stvara dimnu zavesu, neće nas zastrašiti!’

Zašto se govori o sukobu nadležnosti u ovom slučaju, otkrila je glavna evropska tužiteljka Laura Koveši

Naše slučajeve obično razmatra stalni panel, koji je sistem sastavljen od tri tužioca iz tri zemlje članice EU, koji procenjuju i prate sve slučajeve i ocenjuju sve odluke. Ponavljam: ako neko sumnja u našu nadležnost, odluku o tome može doneti samo sud Evropske unije.

Predmeti ne bi trebalo javno iznositi na sud, niti bi trebalo javno raspravljati o tome da li je EPPO nadležan, da li je počinjena prevara i da li EPPO treba da sprovodi istrage. To nije posao javnosti ili političara, već pravosuđa i upravo to mi radimo. I opet ponavljam: ovde se ne radi o tome ko je glavni, već o tome da li je prevara, da li je neko pokušao da otkrije istinu, i treće, da li je istina ono što je premijer rekao, svi želimo da saznamo da li je prevara bila počinili ili ne.

Dobro, ali upravo se to sada dešava u Hrvatskoj. Premijer je više puta u javnosti govorio da to nije u vašoj nadležnosti, a sugerisao je i nadležnim republičkim organima šta treba da urade u ovom slučaju. Smatrate li ovo oblikom pritiska na državnog pravobranioca?

Kao glavni evropski tužilac, moj posao je da štitim nezavisnost EPPO-a i da reagujem kad god vidim da postoji mešanje u naše aktivnosti ili da neko pokušava da umanji i potkopa našu nezavisnost. Ako moram da dam komentar, osvrnuo bih se na svoje prethodno iskustvo u Rumuniji. Video sam ovaj potez ranije. To je školski primer političara koji prave dimnu zavesu pred građanima. Poštovani građani, nije bitno da li je bilo prevare, pitanje je ko je glavni.

Da li je EPPO kompetentan i da li dobro radi sa predmetima?

Uvek sam na to reagovala i reagovaću. Imamo veoma dobar tim u EPPO kancelariji u Hrvatskoj, veoma dobre tužioce i oni rade veoma dobar posao. Imamo neke slučajeve koje istražujemo, ne govorimo vladi kako da vodi državu, ne govorimo parlamentima kako da donose zakone, tako da niko ne treba da kaže policajcima, tužiocima i sudijama kako treba da istražuju slučajeve i donose odluke u pravosuđu.

Zato u demokratskim zemljama imamo podelu vlasti. Ako pogledam sve što se dešavalo u vezi sa ovim, vidim tu dimnu zavesu, ali sam siguran da građani vide pravo stanje stvari. Žele da znaju da li je učinjena prevara, a ne da im se diže dimna zavesa. Ovo je primer iz udžbenika! Već sam se susreo sa ovim. ‘Kovesi je lažov, Kovesi je organizovala sastanak sa drugačijim ciljem od pravog, Kovesi nije odgovorna za taj slučaj, slučaj se ne istražuje kako treba.’

Ako vidite da ne možete zaustaviti istragu, šta ćete učiniti? Policija će vam dati manju podršku, neko će vam izbrisati mejlove na računaru, nećete dobiti traženi pristup bazama podataka… Sve je to zapravo samo dimna zavesa, pokušaj zastrašivanja tužilaca, ali mi se ne plašimo, nastavićemo da radimo svoj posao i iskreno verujem da moje kolege u hrvatskom uredu EPPO-a rade veoma dobar posao. Na kraju ćemo saznati da li je prevara počinjena ili ne.

Takođe je rekao, citiram: ‘Bio sam zapanjen što se Kovesi usudio da prokomentariše moju izjavu.’

Imam slobodu govora, što je osnovno pravo. I nastaviću da reagujem kad god osetim da neko pokušava da ometa naše poslovanje i podriva našu nezavisnost. Radila sam to u prošlosti, radim to sada i nastaviću to da radim u budućnosti. Ko god to pokuša, ja ću uvek reagovati, kao i EPPO.

Trenutno smo na nivou reakcije, ispravite me ako grešim. Da li ste pokušali da razgovarate o hrvatskom slučaju sa Evropskom komisijom? Da li je ovo u fazi kada smatrate da je potrebno kontaktirati Komisiju?

Nezavisni smo od evropskih institucija i nacionalnih vlasti, tako da ni sa kim ne razgovaramo o našim slučajevima. Zbog toga ne razgovaramo o našim slučajevima sa Evropskom komisijom. O slučajevima raspravljamo samo interno, u našim stalnim većima ili pred sudovima.

To vas pitam jer ste u svojoj izjavi spomenuli da bi mešanje u vašu istragu imalo posledice po Hrvatsku. Šta bi oni mogli biti?

Postoji uredba o mehanizmu vladavine prava. Ako u našim postupcima vidimo nedostatak iskrene saradnje ili ako postoje neki koraci, neke odredbe koje se moraju uvesti u zakon ili bilo koju aktivnost koja će sprečiti EPPO da sprovodi istrage i bolje štiti finansijske interese EU, na osnovu ovim mehanizmom, ovom uredbom, informišemo Komisiju o onim aktivnostima koje se mogu tumačiti kao problem u vezi sa vladavinom prava. To smo radili u prošlosti, u slučaju Slovenije, Poljske, Irske, nedavno u slučaju Slovačke…

Deo našeg posla je da pratimo šta se dešava, jer ako postoji nešto što utiče na državne pravobranioce, utiče i na EPPO. U ovim slučajevima mi te aktivnosti prijavljujemo Komisiji i od tog trenutka na Komisiji je da odluči kako dalje. Za ovo imamo evropski propis koji definiše ko šta treba da radi i kakve su posledice.

Da li ste o ovom slučaju već obavestili Evropsku komisiju?

U ovom trenutku nismo.

Ako državni tužilac odluči da sprovede sopstvenu istragu u ovom slučaju, da li je to uopšte moguće? A ako ima, koje su vam opcije?

Teško mi je da komentarišem šta rade državni advokati. Nemam zvanične informacije, pa ne mogu da komentarišem ovo.

Ako oni nešto pokrenu, koje su opcije za EPPO?

Uglavnom ne komentarišem hipotetičke situacije, ali ponavljam, ako neko ima sumnje u to kako je EPPO protumačio određenu odredbu, treba da se obrati Sudu pravde Evropske unije. Dakle, generalno tako radimo i kako funkcionišemo.

U nekim državama članicama već imamo situaciju da su državno odvjetništvo i EPPO različito tumačili zakon, ali su pitanje uputili nacionalnom sudu i na kraju su prethodna pitanja upućena Sudu EU, au nekoliko slučajeva sud je već doneo presudu. To je način da se sva različita mišljenja o tumačenju rešavaju, ne u javnoj, političkoj debati ili u izbornoj kampanji, već isključivo na sudu.

Prema hrvatskom zakonu, ako postoji sukob nadležnosti između nacionalnih vlasti i EPPO-a, odluka ostaje na državnom tužiocu. Da li je ovo u skladu sa pravom EU?

Poslali smo razna pisma Evropskoj komisiji kada smo primetili da način na koji nacionalni organi implementiraju različite odredbe EU u zakone nije u skladu sa zakonima EU. To nije slučaj samo u Hrvatskoj, već iu Rumuniji, Španiji i drugim državama članicama. Naravno, mi smo to poslali Evropskoj komisiji, od tog trenutka njihov zadatak je bio da to reše. Kada postoji sukob nadležnosti i različita tumačenja odredaba nacionalnih zakona ili evropskih zakona uopšte, rekli smo da treba da postoji mogućnost da se obrati sudu. Ako na sudu postoji sumnja u tumačenje zakona, trebalo bi da imate mogućnost da postavite prethodno pitanje, što je glavni zadatak Suda pravde Evropske unije: da nam kaže kako treba da tumačimo zakone. To je nešto što kritikujemo jer u nekim državama članicama, uključujući Hrvatsku, nema tog koraka pred sudom, sve se završava pred državnim tužiocem.

Kada govorimo o izabranom hrvatskom državnom odvjetniku (Ivan Turudić, op.a.), on je u intervjuu za N1 televiziju rekao, opet citiram: „Nisam siguran da smo trebali osnovati Evropsko javno tužilaštvo, a jedan broj zemalja nema i one funkcionišu.’ Vidite li to kao problem za vašu buduću saradnju?

Radujem se susretu s novim hrvatskim državnim odvjetnikom. Imali smo dobar odnos sa sadašnjim državnim tužiocem, a nadam se da ćemo i sa novim državnim tužiocem imati dobre odnose. Godišnji izveštaj EPPO-a je objavljen i zaista se nadam da će pročitati sve o našim aktivnostima i onome što radimo i nadam se da će se na kraju složiti da treba da radimo zajedno kada govorimo o prekograničnom kriminalu i opasnostima koje se organizuju. kriminalne grupe predstavljaju u smislu pranja novca iz budžeta EU i da tu pojavu više ne možemo rešavati samo na nacionalnom nivou. Moramo sarađivati kako bismo zaštitili finansijske interese EU, evropskih građana, a naravno i hrvatskih građana. Zato se nadam da možemo da sarađujemo jer imamo isti cilj: da bolje zaštitimo novac i bezbednost naših građana.

On smatra da neke zemlje koje nemaju EPPO funkcionišu dobro, pa čak i bolje. Ali do kraja ove godine imaćete nove članove, zar ne?

Imaćemo nove članove. Ponavljam, nadam se da će pročitati naš godišnji izveštaj. Videće da niko nije zaštićen od organizovanih kriminalnih grupa koje žele da izvuku novac iz budžeta EU. Broj slučajeva će se povećati. Zašto? Zato što imamo nova sredstva iz instrumenta EU sledeće generacije. Novac će ići zemljama članicama, tako da će se naravno povećati broj slučajeva. Videli smo da iza ovih krivičnih dela stoje veoma aktivne i fleksibilne organizovane kriminalne grupe, one su svuda u Evropi i niko od njih nije zaštićen. Kada govorimo o PDV prevarama, jer je to i pojava koju nalazimo u Hrvatskoj, ovaj finansijski kriminal pogađa i građane Hrvatske, siguran sam da će shvatiti da se ne radi samo o kriminalu na nacionalnom nivou.

Ima ga svuda u Evropi, prema procenama Evropola, iz godine u godinu trpimo štetu od 50 milijardi evra, i tako decenijama. A prevara sa PDV-om se oduvek smatrala kriminalnom nišom. Ali videli smo da iza toga stoji čitava industrija, organizovani kriminal iza ove vrste prevare. A ako ste kriminalac i hoćete da stvorite novi mafijaški klan, pitaćete iskusnog kriminalca šta da radite, a on će vam preporučiti prevare sa novcem i PDV-om EU jer to niko ne prati, misle da nije bitno, nivo detekcija je veoma mala, nemaju specijaliste koji rade u toj oblasti.

Zašto uspostaviti mrežu za šverc droge? Veoma je rizično. Ako vas uhvate, završićete u zatvoru na 10 ili 15 godina. Nema problema sa PDV prevarama! Potrebni su vam računovođa i advokat i zaradićete velike pare! Stoga sam sasvim siguran da n

Šta će biti najveći izazov za EPPO u narednih nekoliko godina? Politički pritisak, finansije, saradnja?

Mnogo je izazova, ali je neophodno promeniti mentalitet i strategiju. Kao što sam rekao, finansijski kriminal se godinama smatra ‘nišom’. Ali vidimo da je cela industrija u sredini i da organizovane kriminalne grupe dobijaju veliku moć, i to ne samo finansijsku. Ovo je veoma opasno sa ekonomske tačke gledišta, ali predstavlja i veliku opasnost za našu bezbednost. Nažalost, i dalje vidim da se tolerišu prevare sa PDV-om, što je neprihvatljivo! Svi smo veoma iznenađeni kada ljudi umiru zbog šverca droge, smatramo to veoma ozbiljnim. Ali prevara sa PDV-om se toleriše. Ministri finansija i finansijski stručnjaci zemalja članica kažu da je procenjeni gubitak prihoda od PDV-a 15 odsto, ali očekuju 12 odsto. Tako da očekuju da razlika od tri odsto, što je obično prevara, bude prihvatljiva. To se mora promeniti.

U predgovoru Godišnjeg izveštaja EPPO-a za 2024. kažete da ovaj opasni organizovani kriminal ide ruku pod ruku sa privrednim kriminalom. Kako vidite strategiju za budućnost?

Moramo da promenimo strategiju. Čuveni moto Đovanija Falkonea je „prati trag novca“. U EPPO-u pokušavamo da odemo korak dalje – da se fokusiramo na novac. Ove organizacije, koje su veoma fleksibilne, imaju mnogo novca, reinvestiraju nezakonito stečeni novac, tzv. profit, u osnivanje novih kompanija koje će izvlačiti novac iz državnog i budžeta EU, a imaju sistem komunikacije vlasti i neograničen fondovi. Ali mi kao tužioci nikada nećemo imati neograničena sredstva, vi ste stalno ograničeni, što važi za policiju i tužioce. Moramo donekle da promenimo strategiju jer vidimo da ono što je do sada urađeno ne funkcioniše. Ako pogledate procene Evropola, videćete da vlasti konfiskuju samo 2% novca dobijenog nezakonitim aktivnostima. Dakle, u teoriji, imaju profit od 98%. Ne radi, pa moramo nešto da promenimo. EPPO može osakatiti njihovu finansijsku moć, biti proaktivniji i oduzeti im novac. Zato što postoji tendencija razdvajanja organizovanih kriminalnih grupa koje, na primer, švercuju drogu i finansijski ili privredni kriminal. Ne! Oni su povezani, ne mogu jedno bez drugog, a to je upravo ono što vidimo u našem radu.

Dakle, da li mislite da ljudi treba da budu svesniji ove sinergije?

Treba da podignete nivo svesti, bolje objasnite građanima, objasnite kako ova vrsta kriminala utiče na njihov život, jer to je isto što i korupcija, možda nećete videti trenutni efekat, ali utiče na vas jer nema dovoljno novca za izgradnju bolnica, škola i svega drugog za šta se mogu koristiti budžetska sredstva. PDV je prihod budžeta. Ako smanjimo gubitak prihoda od PDV-a, biće više novca u budžetu za građane. Vidimo da vlasti u nekim državama članicama nisu toliko fokusirane na ovo, ali pozivam hrvatske građane da nam i dalje šalju prijave, oni nam vrlo aktivno šalju prijave. U Hrvatskoj dobijamo više prijava građana nego nadležnih. Zato, dragi Hrvati, nastavite da nam šaljete prijave, zaista vas ohrabrujemo da to učinite.

Kao što ste rekli, veliki broj hrvatskih građana radije šalje prijave EPPO-u nego nacionalnim vlastima. Ali ima mnogo evropskog novca u zemljama koje nisu članice EU ili su kandidati za članstvo. Kako sarađujete sa njima? Kada ste poslednji put bili u Srbiji videli smo plakate sa natpisom: „Laura, molim te, dođi u Srbiju“.

Nastojimo da imamo sporazume o saradnji sa svim takozvanim trećim zemljama. Koristimo tradicionalne instrumente za saradnju, imamo direktan kontakt sa svima. Nedavno smo postigli neke uspehe, počeli smo sa Ukrajinom, sa kojom smo potpisali sporazum o saradnji. Nastavili smo sa balkanskim državama, Crnom Gorom, Albanijom… Potpisali smo i sporazum sa SAD, u nekim slučajevima imamo ovlašćenja da istražujemo zločine koji su tamo počinjeni. Mislim da s vremenom nećemo imati problema sa sprovođenjem i okončanjem istraga. Takođe je važno pronaći i vratiti novac.

Jedna od istaknutijih istraga EPPO-a odnosi se na nabavku vakcina protiv COVID-a. U kojoj je fazi sada?

straga je u toku i za sada ne možemo da objavimo više detalja. S tim su povezane i neke aktivnosti van Evrope, pa se moramo osloniti na pomenute instrumente saradnje. Kada budemo imali nešto konkretno što možemo da iznesemo u javnost, uradićemo to.