TRENDAFILOV: Ako je nekome cilj da se stanovništvo iz Makedonije iseli van granica zemlje, onda je to pogrešno!

Trendafilov objašnjava da je građevinska delatnost jedna od najugroženijih i da je samo prošle godine zbog malih plata ovu zemlju napustilo 12.000 građevinskih radnika.

“Verovatno rade na gradilištima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hrvatskoj, Sloveniji ili nekoj od zapadnoevropskih zemalja. Medicinsko osoblje ubrzano napušta Makedoniju i dovodimo se u opasnost da za nekoliko godina nećemo imati ko da nas leči, posebno zbog niskih plata. Plata je verovatno glavni motiv da ljudi odu iz Makedonije, u neku od zapadnoevropskih zemalja, a na ovaj način možemo ostati bez građevinskog sektora, bez zdravstva i tako dalje”, navodi naš sagovornik.

On dodaje da kvalifikovanih radnika nedostaje i u drugim delatnostima, ali su ti radnici napustili te sektore mnogo ranije, uglavnom jer nisu bili vrednovani, niti plaćeni za svoj rad. “Danas imamo situaciju da tekstilne konfekcije nabavljaju radnu snagu u nekoj od trećih zemalja sveta, ili iz Nepala ili iz Pakistana, tako da se dovodimo u situaciju da kada stignu u Makedoniju i kada vide u kakvim uslovima bi radili, odlaze i iz Makedonije”, navodi on.

BOSNA JE VEĆ MRTVA! Dodik: Uništili su je oni koji su nas silom i sastavili!

Kada je reč o visini plata, predsednik Saveza sindikata Makedonije navodi da su u regionu daleko veće prosečne plate nego u Severnoj Makedoniji.

“Ako je danas u Makedoniji prosečna plata 638 evra, u Srbiji je 797 ili oko 800 evra, u Crnoj Gori 821 evro, a da ne govorimo o Hrvatskoj, u kojoj je već premašena granica iznad 1.000 evra. Tako da bi makedonski radnici radije odlučili da napuste Makedoniju nego da ostanu ovde. Iz tog razloga mi, kao Sindikat, ukazujemo kreatorima politike da plate treba da rastu mnogo brže nego što misle. U Makedoniji su u proteklom periodu plate rasle, ali ne na nivou koji je neophodan da se domaći radnici zadrže”, ocenjuje Trendafilov .

On se osvrnuo i na slobodno kretanje radnika u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”. Kako kaže, prvi podaci koji su do njega stigli pokazuju da radnici imaju mogućnost izbora i da radnici uvek biraju veću platu.

“Ako je minimalna zarada u Makedoniji 367 evra, u Srbiji koja je deo ‘Otvorenog Balkana’ već iznosi 423 evra, u Republici Srpskoj ili Bosni i Hercegovini 450 evra, u Crnoj Gori je već 450 evra, a u Albaniji 386 evra. Možete zamisliti da će radnici iz Makedonije uglavnom ići na posao ili u Albaniju ili u Crnu Goru, Srbiju ili Bosnu. Podaci pokazuju da je ovih 12.000 građevinskih radnika koje sam ranije pomenuo otišlo radi boljih plata, a da za samo godinu dana iz najintenzivnije delatnosti ode 12.000 građevinskih radnika kada najavljujete izgradnju autoputeva i kada kažete da ćete zameniti njih sa radnicima iz inostranstva, zaista nije ozbiljno”, kaže on.

Veruje da će ako se minimalna zarada ne poveća u prvih 100 dana Vlade, makedonski građevinari i radnici u ugostiteljstvu i turizmu, lekari i medicinske sestre otići u neku od susednih zemalja ili u neku od zapadnih zemalja.

“To će biti pogubna politika. Ako je nekome cilj da se stanovništvo iz Makedonije iseli van granica zemlje, onda je to pogrešno”, upozorava ovaj stručnjak.

Upoređujući plate u regionu on navodi da su u Makedoniji daleko manje, pa je vozačima plata skoro na nivou minimalne.

“Dakle, u Makedoniji je 640 evra prosečna plata lekara. S druge strane, plata lekara u BiH je 1.100 evra, u Srbiji prema našim podacima 1.134 evra. Možete zamisliti da je plata u regionu duplo veća za lekare, posebno za medicinske radnike. Konobari u Makedoniji, prema statistici, primaju negde oko 430 evra mesečno, reč je o redovnom, a ne o onom koji im se kao dnevnica isplaćuje na crno. U Srbiji konobari imaju platu negde od 450 do 792 evra, dok je u BiH negde od 520 do 550 evra. Svi oni imaju daleko veće plate nego u Makedoniji. I da ne zaboravimo, vozači u Makedoniji primaju prosečnu platu od 390 evra, što je nedovoljno i blizu je minimalne zarade”, kaže Trendafilov.

Podvlači da radnici imaju pravo i na druge dodatke koji dodatno povećavaju platu, ali da je Makedonija u najlošijoj situaciji kada je u pitanju region po prosečnim i minimalnim zaradama.

“I ne treba da se hvalimo prosečnom platom, jer prosečna plata znači parče mesa sa koskom – radnici grizu kost, a bogati to meso. I onda kažu da smo svi dobro jeli. To je pogrešna politika i zato kažem da plate moraju da rastu mnogo brže i mnogo veće ako želimo da sačuvamo kvalifikovanog radnika u Makedoniji.  Ako ne, samo ćemo pomoći ljudima da spakuju kofere i što pre napuste Makedoniju. Oni se posle neće vraćati ovde, mi ćemo onda tražiti radnike iz neke zemlje poput Indije, Pakistana, Nepala i tako dalje”, navodi naš sagovornik.

Međutim, upozorava on, i podaci o stranim radnicima nisu ohrabrujući.

“Obavestile su nas kolege iz Albanije kada je pre samo godinu dana došlo do priliva radnika iz Nepala koji su potom otišli preko mora u Italiju ili neku zapadnoevropsku državu. Danas se to dešava  i nama. Pre nekoliko dana prodavcima iz Prilepa koji su uvozili radnike iz Nepala, ako se ne varam, izgubio se svaki trag, odnosno otišli su. Ne možete radnike da tretirate kao robove i da očekujete da za vas rade za 22.500 denara (365 evra) u Makedoniji, a da dolaze sa više od dve i po hiljade kilometara udaljenosti”, kaže Trendafilov.