JESTE LI SAMO ZABRINUTI ILI ANKSIOZNI? Simptomi koji ukazuju da imate ozbiljniji problem nego što slutite

Znate kako to ide – nešto vam pada na pamet i ne možete da se otresete ni te misli ni osećaja teskobe. Usred noći počinjete do detalja da planirate prezentaciju koju ćete sutradan držati na poslu. Tokom posla počinjete opsesivno da „guglate“ simptome neke bolesti koju sumnjate da imate, na ivici suza.

Svi smo se našli u takvim situacijama, a mnogi su se zapitali jesu li ovakve situacije puka i sasvim normalna zabrinutost ili znak dubljeg problema.

Razlika između brige i anksioznosti može ponekad teško da se raščlani jer se reč „anksioznost“ sve češće koristi olako i uzima zdravo za gotovo. Ipak, ona se ne prepoznaje tako teško jer čim uključite širu sliku u ovu dilemu – jasno je da je anksioznost problem koji zahteva mnogo rada na sebi i, ponekad, obraćanje stručnom licu.

LEKARI SAVETUJU: Ne ignorišite uporan kašalj

Šta je anksioznost?

Ukoliko ste često zabrinuti, osetili ste nemir u stomaku dok ste čekali rezultate nekog testa, imali osećaj da će svakog trenutka da se dogodi nešto strašno, možete otprilike da zamislite kako izgleda život anksioznog čoveka.

Svako s vremena na vreme doživi anksioznost, uključujući i decu i odrasle, a za većinu je to osećaj koji dođe i prođe. Uglavnom traje veoma kratko, od nekoliko minuta do nekoliko dana.

Međutim, u nekim slučajevima, osećaj anksioznosti nije prolazna stvar koja se dešava usled briga ili stresa na poslu. Ona možda neće nestati ni posle mnogo nedelja, meseci ili godina i postaje nešto sa čime morate da živite, a vremenom može da se pogorša i anksioznost postane tako ozbiljna da ometa svakodnevicu.

Ukoliko se to dogodi, uglavnom se sumnja na anksiozni poremećaj i veoma je važno obratiti se stručnom licu za pomoć.

Koji su simptomi anksioznosti?

Znakovi anksioznosti se razlikuju od osobe do osobe, piše medicinska platforma Healthline, a telo generalno reaguje na anksioznost na vrlo specifičan način.

Ono je, naime, u stanju pripravnosti, traži moguću opasnost i aktivira reakcije za slučaj da su potrebni borba ili bekstvo.

Simptomi anksioznosti, kako navodi Healthline, uglavnom su:

ZAŠTO ŠTUCAMO: Mislimo da nas neko spominje, ali istina je drugačija, evo kada se pali „crveni alarm“

nervoza, nemir, napetost

osećaj opasnosti, panike ili straha

ubrzan rad srca

ubrzano disanje ili hiperventilacija

pojačano ili jako znojenje

drhtanje ili trzanje mišića

slabost i letargija

poteškoće s fokusiranjem ili jasnim razmišljanjem o bilo čemu osim stvari zbog koje ste zabrinuti

nesanica

probavni ili gastrointestinalni problemi, kao što su gasovi, zatvor ili dijareja

snažna želja da izbegavate stvari koje vam izazivaju anksioznost

opsesije određenim idejama

ponavljanje određenog ponašanja iznova i iznova

anksioznost zbog određenog životnog događaja ili iskustva iz prošlosti

Napadi panike

Kod anksioznih ljudi, ali ne samo kod njih, mogu se javiti napadi panike, koji predstavljaju iznenadan strah ili uznemirenost koja za nekoliko minuta dostiže vrhunac. Pre izvesnog vremena pitali smo psihološkinju Anitu Đuković u čemu je razlika između napada panike i anksioznosti, a ona je istakla da se pravi napad panike jasno raspoznaje.

– Glavna razlika između anksioznosti i napada panike je u trajanju i intenzitetu simptoma. Anksioznost može trajati duže vreme i simptomi mogu biti manje intenzivni, dok panika obično traje kraće, ali sa izrazito jakim simptomima – objasnila je psihološkinja.

– Napad panike je akutni napad intenzivne anksioznosti koji može trajati od nekoliko minuta do sati. Simptomi panike mogu uključivati ​​hiperventilaciju, drhtanje, osećaj gušenja, znojenje osjećaj gubitka kontrole i depersonalizaciju.