KOLIKO ŠOLJICA KAFE DNEVNO NIJE ŠTETNO? Lekar otkriva optimalan broj, ali i ko mora da beži od kofeina

Dr Ivan Đurić, lekar opšte prakse objašnjava šta je zapravo kofein i koja doza neće da šteti našem zdravlju.

– Kofein je supstanca koja se nalazi uglavnom u kafi, čaju i kakau, gaziranim i energetskim pićima. Takođe se nalazi u sastavu mnogih lekova koji ublažavaju bolove. Po hemijskom sasatavu 1,3,7-metilksantin. Apsorbuje se brzo nakon konzumacije od pet do 45 minuta. Kofein u krvi može biti prisutan i do 9,5 sati, ali maksimum koncentracije u krvi su nekih do dva sata od apsorpcije. Podjednako se rastvara i u vodi i u mastima u organizmu i lako stiže do mozga – objašnjava dr Đurić.

Kofein se razlaže u jetri

Njegovo razlaganje, kaže, odvija se u jetri, ali treba podsetiti da uticaj kofeina na organizam nije kod svih isti, neki su osetljiviji. – Dozvoljena doza kofeina kod zdravih ljudi je do 400 mg dnevno, to znači da je maksimum četiri šoljice dnevno. Jedna šolja domace kafe sadrži oko 95-200 mg kofeina u 240 ml, ali ako govorimo o šoljici sadrži prosečno oko 95 mg. Jedna šoljica kratkog espresa sadrži oko 65 mg kofeina. Jedna šolja čaja od 250 ml sadrži od 14-60 mg kofeina u zavisnosti od toga koja je vrsta u pitanju. Gazirana pića sadrže oko 40 mg u količini od oko 330 ml. Energetska pića sadrže u 240 ml oko 85 mg kofeina, ali imajući u vidu da se pakuju i u boce od 0,5 l to znaci da količina koja se unosi se duplira na 170 ml. Jedna šoljica instant kafe, koja sadrži jednu kašičicu instant kafe, sadrži od 30-90 mg kofeina.

E sada, kofein svakako utiče i na naše zdravlje, a prvo i osnovno jeste njegov uticaj na nivo budnosti tj. na spavanje.

– Kofein se vezuje u mozgu za receptore za adenozin, a to je hormon koji utiče na spavanje. Ne samo što smanjuje nivo adenozina i njegov uticaj, već utiče i na druge neurotransmitere u mozgu pa se povećava budnost. Neki ljudi su osetljiviji na ovo dejstvo kofeina, pa je preporuka da ograniče njegov unos ili da bar u kasnim popodnevnim i večernjim satima ne konzumiraju proizvode sa istim.

PRIRODNI IMUNOBUSTERI: Nemirnice koje pumpaju IMUNITET, pored njih vam ne treba ništa, puni su vitamina i minerala

Uticaj na kardiovaskularni sistem

Studije koje su obavljene sugerišu da konzumacija kofeina u dozvoljenim dozama do 400 mg dnevno kod zdravih pojedinaca ne povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja uključujući hipertenziju, nastanak aritmije, nastanak akutnog infarkta srca i srčane slabosti. Kratkotrajno može da dovede do povećanja pritiska i ubrzanog rada srca kod onih koji obično ne piju kafu, ali do toga ne dovodi obično kod onih koji je redovno piju. Ali kod ljudi koji već boluju od kardiovaskularnih bolesti ili boluju od nekih drugih hroničnih bolesti, preporučuje se da se doza prilagodi u odnosu na stanje pacijenta, kod nekih treba da se smanji unos, a kod nekih da se potpuno ukine konzumacija proizvoda koji sadrže kofein.

Pojačava napetost, nervozu i anksioznost

Kod osetljivih ljudi, konzumacija kofeina može dovesti do napetosti i nervoze, pogotovo onih koji su skloni paničnim napadima. – Takođe, ljudi koji imaju bipolarne poremećaje bi trebalo da smanje ili da izbegavaju unos kafe i uopšte proizvoda sa kofeinom.

Ima diuretski efekat na bešiku

Kofein ima diuretski efekat na bešiku, što znači da povećava potrebu za izbacivanjem tečnosti, zapravo mokrenjem. – Tako da ljudi koji imaju problema sa inkontinencijom (problem sa nevoljnim mokrenjem i nemogućnost da se zadrži urin) ne bi trebalo da konzumiraju proizvode sa kofeinom. Uticaj na depresiju Postoje studije koje govore da polifenoli koji postoje u kafi štite ćelije od oksidativnog stresa i upale. – Kofein zapravo pored toga što podiže koncentraciju, poboljšava i raspoloženje.