DAN SEĆANJA I TUGE! 3. maja 2023. jedan dečak je ugasio 10 života u OŠ „Vladislav Ribnikar“, ZAŠTO? „TO JE BIO MOJ RAZRED“

Sreda, 3. maj 2023. godine, prvi dan posle praznika kada su roditelji odveli svoju decu u prestižnu beogradsku osnovnu školu „Vladislav Ribnikar“. Dečaci doterani i lepo obučeni, devojčice sa najlepšim frizurama i cipelicama došli su da se fotografišu sa svojim drugarima iz odeljenja, dve drugarice jedva su čekale da zajedno dežuraju tog dana i ispričaju jedan drugoj kako su provele praznike, jedna devojčica je došla da ponosno pokaže svoju novu frizuru i pramen, a školski čuvar Dragan da ih sve pozdravi i zaštiti.

Toga dana, kada je na satu otkucalo 8. 40, jedan dečak ugasio je živote svih njih. Zašto?

Devetoro nedužne dece ubijeno je tog dana, kao i njihov zaštitnik, čuvar škole Dragan Vlahović (53), koji je srtadao pokušavajući da spreči trinaestogodišnjeg ubicu. Ana Božović (11), Bojana Asović (11), Sofija Negić (13), Ema Kobiljski (13), Mara Anđelković (13), Angelina Aćimović (14), Adriana Dukić (14), Katarina Martinović (12) i Andrija Čikić (14) su ubijeni, a motiv njihovog školskog druga, koji je na čas istorije došao držeći očeve pištolje u rukama još nije poznat.

Dečak ubica je krivično neodgovoran i za svoj zločin neće odgovarati, ali je u proteklih godinu dana protiv njegovih roditelja pokrenuto ukupno šest sudskih postupaka – jedan krivični i pet parničkih postupaka. Roditelji ovog dečaka su optuženi, otac jer je omogućio svom maloletnom detetu pristup njegovom oružju i učio ga da istim rukuje, a majka jer je neovlašćeno držala municiju.

Tokom ovih sudskih postupaka svedočili su roditelji ubijene dece, ali roditelji dečaka ubice, ali prema rečima okrivljenog oca, on „ne zna ko je kriv za masakr u školi“.

Sebe i svoju suprugu ne vidi kao krivce, a u prvi plan ističe „da su oni ugledni građani“. Jedini trag o mogućem motivu masovnog ubistva, dala je nastavnica srpskog jezika koja je dečaku ubici bila razredni starešina godinu pre masakra. Ipak, ko može da ima motiv za zločin koji je zgrozio i rasplakao Srbiju?

– Bio je odličan učenik, imao je sve petice, išao je na takmičenja, kulturan i nije imao probleme sa drugom decom. Međutim, ono što sam ptimetila je da je bio dominantan, kada je razgovarao s nastavnikom, recimo, postavljao se kao da je on iznad svih, a mi neka sredina – izjavila je pred sudom nastavnica Nada Radonjić Bulatović i potvrdila da je majka dečaka ubice pred kraj šestog razreda tražila da on bude prebačen u drugu smenu.

– Ne znam da li bi iko ranije mogao da pomisli da jedno dete može da učini tako nešto. Moje lično mišljenje je da je razlog što je želeo da pređe u drugu smenu to što je u ovoj bio najbolji učenik, i što je želeo da se u drugoj smeni takmiči sa decom – iznela je svoja zapažanja bivša razredna i zaključila:

– Ja mislim da je on takvo dete, sklono takmičenju, ili je najbolji ili ga neće biti. Na suđenju je govorila i Dragana Tomić, koja je bila razredni starešina odeljenja VII/2, u koje je dečak ubica prešeo u sedmom razredu. Ona je ispričala da je bio povučen i da se nije isticao.

– Kada ga pitam sve je znao, ali nije bio najbolji u ovom odeljenju, bio je nadmašen u više sfera. To je bilo fenomenalno odeljenje. Klinci su bili fantastični. Bilo je i boljih od njega, u različitim oblastima – ispričala je razredna.

Crno jutro

Dečak ubica se od kobnog dana nalazi u psihijatrijskoj ustanovi i njegovo svedočenje u krivičnom postupku protiv njegovih roditelja, dok su ga ispitivali roditelji ubijene dece i njihovi zasputnici, nisu dali odgovore na najvažnija pitanja. Zašto je 3. maja zapucao na decu?

Kao i svakog dana, roditelji su 3. maja prošle godine pre osam sati ispratili svoju decu u školu, poljubili ih i zagrlili, pravili planove za to popodne, nesluteći da ih više neće videti. Tog jutra, posle 8.40 sati, izbezumljena lica roditelja koji uspaničeno obliaze oko škole i jedan po jedan prilaze, raspituju se za svoju decu i samo oni najsrećniji sa njima odlaze kući, svima su ostala urezana u sećanje.

Ne samo porodice dece koja pohađaju „Ribnikar“, svi građani Srbije su tog jutra čekali da čuju kako su deca, bez ikakve prepostavke da bi ovako nešto moglo da nam se desi. A onda je zavladao muk, šok, tuga…

– Uveli su me u učionicu punu mrtve dece. Išla sam od deteta do deteta da kažem ko je ko, da ih identifikujem. To je bio moj razred, na času istorije – rekla je Dragana Tomoć, razredna VII/2 u OŠ „Vladislav Ribnikar“, svedočeći pred sudom. Razredna je u suzama rekla da od tog dana više ne može da se vrati u školu, da je godinu dana već na bolovanju i da od tog dana više ništa nije isto.