STRAVIČNA TRAGEDIJA ŽENE IZ UNUTRAŠNJOSTI! Prijavila nasilje pa sebi prekratila muke!

 Maja ostavila oproštajno pismo, odlazila od nasilnika i vraćala mu se * Žaklina sprečavala komšije da pozovu policiju, oni kao svedoci zanemeli na sudu

U razgovoru o ženama žrtvama nasilja, kojih je od početka godine do sredine juna bilo 11, sa čak devet pokušaja ubistva, priča o dva ranija slučaja porodičnog nasilja u kome su dve žene izgubile život – jedna od svoje ruke, druga gotovo pred očima javnosti – delovala je posebno uznemirujuće. Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra govorila je o tome da sistem podbacuje sve dotle dokle ima žrtava nesilja, te da je problem povratnika konstantan.

Maja sebi prekratila muke

Navela je dva primera. U jednom mlada žena iz okoline Ivanjice izvršila je samoubistvo nakon nekoliko prijava nasilja. Slučaj se desio u martu 2019. godine, a majka 6-godišnje devojčice obesila se u porodičnoj kući kada je otac dete odveo kod lekara. Razlika u godinama između nje i supruga bila je velika, a prema navodima iz medija, trpela je takve batine da joj je jednom slomljena ruka, kao i da je čak bila bačena kroz prozor. Ostavila je, potvrdila nam je i Lacmanović, oproštajno pismo u kome je otkrila razlog iz kog se odlučila na to da sebi oduzme život, dajući uputstva, izveštavali su mediji, da bude sahranjena u rodnom kraju, da se suprugu i njegovoj bližoj rodbini ne dozvoli prisustvo, a na umrlici se nije našlo njegovo ime.

Navodno je i odlazila kod roditelja za pomoć, ali se vraćala. Nadležni su u izjavama za medije govorili o tome da je žrtva Maja Jovanović (30) odbijala pomoć, zaključno sa smeštajem u sigurnu kuću. U medijma su se pojavili i naslovi „Lekari prijavili muža, (Maja) iz straha cepala tužbe“.

– Moje je iskustvo da je 80-90 odsto navoda iz medija tačno i nekad mediji imaju više informacija nego što ih imaju nadležne institucije, upravo zbog svedoka koji kažu da ništa nisu videli i čuli – kaže povezujući ovaj primer sa drugim o kome je Srbija slušala i pre nego što se nasilje završilo femicidom.

Žaklina se javno izvinila mužu

U drugom primeru reč je o slučaju nasilja iz aprila 2015. godine. Žaklina (26) i Stevan Kojić, u vreme zločina star 29 godina, iz naselja Tabane kod Jagodine najpre su se pojavili u televizijskoj emisiji kako bi utvrdili očinstvo. Stevan je sumnjao da ga supruga vara, a ona se javno izvinila zbog njegovih sumnji, navodeći da prevare ipak nije bilo. Kako su mediji preneli, rekla je: ‘Samo njega volim, on je moj život, moja snaga’. Posle ubistva, sam Stevan rekao je da ga je ubijena Žaklina „mnogo volela, kao i on nju“. Navodno je pomišljao i da se ubije. Kako nam je Lacmanović rekla, osuđen je za teško ubistvo na 35 godina ztvora.

U medijima su se pojavili i opisi u noći ubistva. Stevan je rukama oborio suprugu na pod, pa je šutirao nogama. Kako je navedeno, krv joj je lila iz usta, nosa i ušiju. Krkljala je dok se nije ugušila u krvi. Potom su se pojavili navodi o lomljenju 16 rebara, lobanje, pucanju organa, a navodno i poplavelim rukama nasilnika, koje su posvedočile o sili udaraca. Njegov advokat izjavljivao je i da nasilnik nije imao nameru da ubije, a kasnije je sam govorio da zaslužuje smrtnu kaznu. Pisalo se i da je želeo da ode na sahranu svoje žrtve, te da je porodici izjavio saučešće.

Za vreme ubistva trogodišnja devojčica i 11-mesečni dečak bili su u susednoj sobi. Pisalo se i kako su deca bila umrljana majčinom krvlju, te da je osuđeni ubica, njihov otac, zapušavao žrtvi usta kako vrsikom ne bi budila decu.

Ono što je Lacmanović ostavilo bez reči zapravo je bilo svedočenje pred sudom. Kako je objasnila u razgovoru za Telegraf.rs, ubijena Žaklina pojavila se u emisiji u suzama i modricama. U novinskim tekstovima, objavljenim nakon ubistva koje se desilo nakon emitovanja reprize emisije, postoje svedočanstva komšija o tome da je Žaklina bila zaključavana, tučena, čak i u drugom stanju. Da je tri dana pred ubistvo uopšte nisu videli. Navodno, neki od njih su želeli da se obrate policiji za pomoć, ali pokojna Žaklina tome se protivila.

– Iz medija ste mogli da saznate da tu postoji istorijat vršenja nasilja, a da to niste imali na sudu. Svedoci su na sudu rekli da ništa ne znaju, a cela Srbija je to videla. Oni su se pojavili u emisiji zbog dece. To je bio skandal, prvo rijaliti ubistvo u Srbiji – rekla nam je o slučaju: – On je bio osuđen za nasilje prema ocu, isto tako je bio nasilan i prema prethodnoj ženi. To čitate u novinama, a onda sutra na sudu kažete da ništa ne znate, da su oni bili dobre komšije. A slika vam u svim novinama.

Kaže i da problem povratnika nije ostao u prošlosti. Podseća na ubistvo iz Vranja na početku godine, kada je ugašen život Sare Asanović (26).

– On (Marjan Stamenković) je ubio prvu partnerku, pokušao drugu da ubije, izašao iz zatvora, ubio treću. Mi nemamo sistem koji prati njih ni kad izađu – kazala je.

Razume strah, poziva na poštovanje zakona

Vraćajući se na problem svedoka u slučaju ubistva mlade majke dvoje dece, Lacmanović prepoznaje strah okoline. Razume ga, ali podseća – na zakonsku obavezu da se zločin prijavi i podseća sistem da treba da reaguje.

– Svako treba da prijavi nasilje. To uvek treba planirati, da ne dovedete ženu u dodatnu opasnost. To je vaša zakonska obaveza. Treba pokrenuti to pitanje, ne treba prebacivati odgovornost na okruženje – kaže dodajući da taj koji ne prijavi nasilje ne mora nužno biti zastrašen, te da postoje i drugi motivi.

Komentariše i da društvo ne razume fenomen nasilja, te da žrtve često neće da svedoče.

– To ne razume ni šira društvena javnost niti institucije koje bi trebalo da znaju zašto žrtva neće da svedoči. Zato što je najčešće ta žena u strahu. Neke žene misle, a to je i česta predrasuda javnosti, da su nasilnici mentalno oboleli i da njima treba pomoć. Među nasilnicima imate jednako mentalno obolelih, kao u opštoj populaciji. Uostalom, nisu svi ljudi koji su mentalno oboleli nasilni.

Te žene koje preživljavaju nasilje nekada veruju da će se nasilnik promeniti, da im treba podrška i one se osećaju odgovorno: ‘Jao, ja sam ga prijavila, on će sad ići u zatvor’. Misle da to radi ne zato što je izabrao da bude nasilan, nego zato što je bolestan. Može da bude i strah od osude okoline: šta je dosad čekala, šta radi sa takvim čovekom… To su stereotipne poruke koje stalno dobijamo iz okruženja. To su razlozi zašto žrtva odustaje i onda ona u strahu minimizira nasilje. Žrtva kaže: ‘Nije to tako strašno’. A to je nešto i što nasilnik radi: ‘Malo sam te šutnuo, malo sam te ošamario’ – kaže navodeći da žrtvi nije lako da sagleda svoju situaciju.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.