Misteriozni nestanci ljudi, je ono o čemu će te čitati u ovom tekstu. Da li su tajanstveni nestanci ljudi koji su bukvalno “iščezli u vazduhu pred očima svedoka”, samo izmišljene priče koje golicaju maštu ljubitelja novinskih senzacija, zagovornika misterija , ili se zaista događaju ili možda ne? ….
Kada se na globusu obeleže područja na kojima najčešće dolazi do nestanaka brodova, aviona i ljudi, dobije se, osim poznatog Bermudskog trougla, još devet tačaka, simetrično raspoređenih na obe polulopte.
Kako Severni i Južni pol nisu nikakav izuzetak što se tiče misterioznih ipčeznuća, ukupno je, dakle, 12 ‘crnih tačaka’ na kojima neko ili nešto naprosto odnosi ljude i predmete u ništavilo, da im se, i pored upornog traženja i pretraživanja, više nikada ne pojavi ni najmanji trag.
Mnoge ljude svi ovi nestanci neodoljivo privlače zato što je svako kad-tad ostvario nekakav kontakt sa nečim neobjašnjivim. Najviše pažnju golicaju iščeznuća koja su se dogodila iz čista mira, bez vidljivog povoda, po vremenskim uslovima koji su, kada su u pitanju brodovi i avioni, naprosto idealni za letenje ili plovidbu. Još veći stepen tajanstvenosti poseduju slučajevi kada je radio veza besprekorno funkcionisala do poslednjeg trenutka, a na radaru, osim uobičajene slike, ništa neobično nije zabeleženo.
I kad spasilačke ekipe, pa i čitave ekspedicije sa zadatkom da pronađu ostatke nestalih, neobavljenog posla priznaju da nisu naišle čak ni na najmanji trag, rađa se senzacija, a misteriju vreme ne umanjuje. Jedna od takvih je zabeležena 1956. godine, a njeno poprište je Antrktik.
Dastin L.Vajthors bio je po svemu čovek na svoju ruku. Kada je nešto naumio da uradi, ništa ga u tome nije moglo sprečiti. U Korejskom ratu imao je 37 borbenih letova, a da nijednom nije učestvovao u direktnom vazdušnom duelu. Iako mu je pretio vojni sud, taj do regrutovanja instruktor sportske pilotaže, bio je sve samo nije bio kukavica. Naprosto, mrzeo je rat i nasilje, pa je uvek uspevao da izmisli neko opravdanje zašto mu je avion otkazao u kritičnim trenutcvima.
Uostalom, i podučavanje razmaženih bogataških sinova i kćeri pilotiranju, čime se bavio i nakon demobilisanja, zahtevalo je jednako veliku hrabrost kao i učestvovanje u ratnim okršajima. Dastin Vajthors venčao se u jesen 1955. godine sa Mjuriel En Rolins, ćerkom vašingtonskog uglednika Konrada Rolinsa, koji je u početku bio protiv udaje svoje ćerke za jednog avanturistu, koji je, pored svega, doneo loše karakteristike iz vojske.
Ipak, saznavši da će uskoro postati deda, popustio je. Iako je bio strastven kockar i monden, Vajthors nije uživao u pomisli da će neko da ga izdržava, pa se u proleće 1956. godine priključio antarktičkoj ekspediciji sa bazom u Belingshausenu, nedaleko od 70. meridijana. Voleo je avione, pa mu je pilotiranje i pravljenje fotografija iz vazduha pričinjavalo zadovoljstvo.
Drugog jula, Vajthors je u ‘martin marineru’ poleteo iz baze u Belinghausenu, sa zadatkom da snimi vulkane Teror, visok 3277 metara i Erbus, visine 4054 metra. Na put bez povratka krenuo je u 10 i 35, stigao do 80. meridijana, snimio oba vulkana, a zatim napravio energičan desni zaokret po kursu od 160 stepeni. Do stanice u Zemlji Džordža V, međutim, nikada nije stigao.
Na magnetofonskoj traci na kojoj je sniman let u 14 časova i 52 minuta, zabeležena je samo jedna reč koju je Dastin Vajthors izgovorio: ‘NEMOGUĆE’! nakon toga radio kontakt je prekinut, a pošto ni nakon pola sata nije uspostavljen, u 15 i 30 dat je znak za uzbunu. Već u 16 časova krenule su spasilačke ekipe iz Kemp Dejvisa u Zemlji Džodža V, ali je sve bilo uzalud. Od aviona i pilota nije bilo ni traga ni glasa. Ni narednih dana ništa nije pronađeno, pa su pretrage nakon izvesnog vremena obustavljene. Pilot i njegov avion proglašeni su nestalim.
Nikada nije ustanovljeno šta bi mogla fda znači reč ‘Nemoguće’, koju je poslednju izgovorio pre nego što je veza prekinuta, a zvanična istraga nije dospela do bilo kojeg logičnog objašnjenja ove misterije. Pretpostavljalo se čak da je Vajthors izvršio samoubistvo, jer je zapao u kockarske dugove, ali otkrilo se da je upravo tada bio na dobitku.
Osim toga, očekivao je prinovu u porodici, supruga Mjuriel mu je pisala pre kobnog leta da napusti ovu polarnu ekspediciju, jer je njen bogati otac ponudio nemirnom Dastinu da mu kupi avion kojim će on davati privatne časove letenja. Sve to, a pogotovo kada se njegova poslednja reč protumači kao uzvik iznenađenja, isključuje samoubistvo.
Šta je to ugledao Dastin Vajthors, leteći iznad nepreglednih prostranstava Južnog pola? Ako je došlo do kvara na avionu i nesreće u kojoj je izgubio život, zašto nisu pronađeni mesto udesa i ostaci aviona i pilota, kada se tačno znao kurs kojim je toga dana leteo? Sličnost sa nestancima u poznatom bermudskom trouglu navodi na pomisao o nekakvim silama koje su naprosto progutale pilota zajedno sa avionom i opremom.
Područje Antarktika nema tamnu slavu bermudskog trougla iz jednostavnog razloga što se njime ljudi mnogo manje kreću, a mogućnost da se izgube u snežnoj pustoši u najvećem broju slučajeva dobar je alibi da se objasni bilo čiji nestanak. Za slučaj Dastina Vajthorsa, ovo naravno ne drži vodu. Dve godine kasnije, u septembru 1958. godine, njegova supruga Mjuriel, ne mireći se sa sudbinom, organizovala je kespediciju koju je finansirao njen otac, u nadi da će makar pronaći posmrtne ostatke svoga muža. Oblast je pročešljana uzduž i popreko, ali ni ovaga puta nije otkriven ni jedan jedini trag koji bi objasnio zagonetni nestanak.
Delovi aviona, sasvim je sigurno, bili bi uočljivi iz vazduha ili sa tla, jer za dve godine ne bi mogli da nestanu bez traga. To dokazuje i činjenica da je logor istraživača Skota decenijama nakon što je napušten, ostao nepromenjen. Skot je, naime, 1911. godine prokrstario Antarktikom gde je i izgubio život 1912. godine. Trideset i šest godina kasnije, poznati američki istraživač, admiral Kruzen, sigao je helikopterom do Južnog pola. Spustio se u napušteni Skotov logor i učinilo mu se kao da je vreme stalo.
Daske logorskih koliba bile su još potpuno nove, nijedan ekser nije bio zarđao, a namirnice u konzervama bile su ispravne kao da su upravo kupljene. Jedan zaprežni pas stajao je zamrznut, kao da se sprema da povuče sanke, a pored njega bio je otvoren časopis koji kao da je toga dana kupljen na kisoku. A svuda naokolo bila je beskrajna snežna pustoš.
Prva žena pilot u istoriji, Amelija Erhart, zajedno sa svojim navigatorom Frederikom Nunanom nestala je iznad južnog Pacifika pri pokušaju da obleti zemljinu kuglu. Reč je o oblasti poznatoj kao ‘Đavolji trougao’ ili ‘Đavolje more’, koji se proteže od istočne obale Japana ka jugu do ostrva Guan, zatim istočno od ostrva Vejk i odatle natrag ka Japanu. Zanimljivo je da ta dva trougla, bermudski i đavolji, leže tačno jedan naspram drugog na dve strane severne polulopte.
Nagađanja pojedinih istraživača tajanstvenih udesa i nesreća idu toliko daleko da na zemaljskoj kugli nabrajaju ukupno šest parova ‘crnih trouglova’, od kojih jedan predstavljaju Severni i Južni pol. Prekopavanje pomorskih i vazduhoplovnih arhiva otkrila su zaista nešto neverovatno: obe oblasti, ‘Bermudski’ i ‘Đavolji’ trougao, nalaze se otprilike 30 stepeni severne geografske širine, a južno od ekvadora, na istim koordinatama, njihovi su po zlu poznati pandani!
Zagonetne oblasti leže tačno tamo gde se u okeanima nalaze ogromni vrtlozi, gde veliko količine zagrejane morske vode stižu strujanjem u hladnije predele, praveći pri tome džinovske kovitlace, virove i bezdane. Ipak, istraživači ne veruju da su prirodni uslovi jedini uzrok tolikog broja tajanstvenih nestanaka. Jer, kad na nekom kraju sveta potone brod ili se sruši avion, kad tad isploviće bar jedan njegov deo na površinu.
Međutim, kada se u nekoj od ovih oblasti dogodi udes, brod ili avion nestaje zauvek i bez traga, zajedno sa ljudima. Od njih ne ostaje ni najmanji trag. Osim toga, odlazi do iznanadnog prekida radio veza, a i radar prestaje da funkcioniše. Kako se to može protumačiti? Kako objasniti velu tu priču o iščezlim brodovima i avionima? Pravog objašnjenja šta se u stvari dešava, još nema.
Hronika nesvakidašnjih zbivanja s one strane uma beleži i veliki broj slučajeva iznenadnog i neobjašnjivog nestanka pojedinih osoba, ili to bar tako izgleda na prvi pogled. Neki ljudi se ‘rasplinu u vazduhu’ zauvek, drugi se zahvaljujući ko zna kakvim okolnostima i čijoj volji, ponovo pojave, ali njihove priče su daleko da mogu da pomognu u rasvetljavanju ovog fenomena, da objasne gde su bili i šta su doživeli, a još manje šta je sa onima koji se nisu
Jedan od neverovatnih događaja priča o nestanku 11-godišnjeg Olivera Tomasa iz Velsa, koji se dogodio na novogodišnje veče 1909. godine. Kuća je bila pšuna gostiju i svi su se dobro zabavljali. Negde pred samu ponoć, Oliver je izašao da se malo poigra u snegu. Ukućani su nakon toga začuli njegove očajničke pozive u pomoć. Istog trenutka svi su istrčali u dvorište, ali nikako nisu uspevali da ustanove iz kog pravca dopire dečakov glas, jer se činilo kao da dolazi sa visine?! Glas je bivao sve slabiji i slabiji, dok konačno nije utihnuo.
Šta je još neobičnije u celom slučaju, Oliverovi tragovi u snegu vodili su stotinak metara od kuće i na jednom mestu su se jednostavno prekinuli – kao da je dete nešto uhvatilo, podiglo u vazduh i nestalo! Organizovana je potraga i pretražena je čitava okolina, ali od malog Olivera više nije bilo ni traga. Pričalo se da su to posla nečastivog i događaj je više puta navođen kao neobjašnjiva misterija koja ni posle toliko decenija nije razrešena.
Da neko može bukvalno da propadne u zemlju na otvorenom prostorupred očima svoje žene i dece, a da pri tome na tlu ne postoji nikakva rupa, niti bilo kakav trag koji bi otkrio šta se sa čovekom dogodilo, zaista je tvrdnja koja budi maštu. Čovek se zvao Dejvid Land, a zna se čak i tačan datum događaja – 23. septembar 1880. godine, kao i mesto događaja – farma Langovih kod Nešvila, u državi Tenesi, SAD.
Šta se dogodilo? Gospođa Lang sedela je na tremu ispred kuće, na poljani se igralo dvoje njihove dece, a glava porodice Dejvid Land koračao je preko polja u susret gostima, jer se farmi približavala kočija u kojoj su bili lokalni advokat August Pek i njegov šurak. U tom trenutku začuo se vrisak sa trema, a ljudima u kočiji bilo je jasno šta ej bio njegov uzrok, jer su i oni videli isto što i gospiša Lang – njen muž Dejvid je, po sunčanom danu i na čistini, usred koraka, jednostavno ipčezao u vazduhu!?!
