SLIKA OD KOJE ZASTAJE DAH: Ledeno cveće na Arktiku, neverovatni prizori ruske severene obale

Na površini Arktičkog okeana u blizini severne ruske obale raste „cveće” u kome ključa mikroskopski život. To je veoma neobična i nedovoljno istražena pojava. „Cvetna polja“ koja rastu na okeanu okovanom ledom izgledaju kao prizor sa druge planete iz naučnofantastičnog filma. U stvari, oni takođe mogu sakriti tajnu nastanka života na Zemlji.

BANANA HLEB: Savršenog ukusa, idealan za doručak, užinu ili desert, pravićete ga stalno

Okean skriven pod debelim slojem leda, beskrajna snežna pustinja, vetar, mraz… Ovako obično zamišljamo Arktik. U svakom slučaju, kada je u pitanju ovaj deo planete, ne očekujemo da vidimo nešto poput polja punog providnog belog cveća. I zaista ima ledenog cveća na Arktiku. To je neobično lepa, retka i nedovoljno istražena pojava, još jedno jedinstveno, magično i filigransko umetničko delo prirode.

Ovo „cveće“ raste na tankom ledu koji se upravo formirao. Voda može da pređe iz čvrstog agregatnog stanja u gasovito stanje bez prelaska u tečno stanje, a zahvaljujući tome na površini leda Arktičkog okeana formira se sloj zasićen vlagom. U uslovima gde je razlika u temperaturi vode i vazduha oko 20°C, taj sloj se naglo hladi i kondenzuje. Kada se uhvati prvi led, njegova temperatura je oko 0°C, a temperatura vazduha oko -20°C i u tom trenutku za samo nekoliko sekundi izrastu „arktičko cveće“, odnosno kristali leda visoki nekoliko centimetara. . Posle određenog vremena, aerosol soli se hvata na kristale leda, pa je koncentracija soli u ledenim cvetovima oko četiri puta veća nego u morskoj vodi.

Na prvi pogled se čini da su ledeni cvetovi potpuno beživotni kristali, ali utisak je vara. Oni su zapravo neka vrsta minijaturnih privremenih ekosistema. Iz još nepoznatih razloga, broj živih mikroorganizama koji žive u teškim uslovima Arktika je nekoliko puta veći u ledenom cveću nego ispod debelog sloja leda. Svaki ledeni cvet sadrži oko milion bakterija. Zbog toga neki naučnici zastupaju teoriju da je život na našoj planeti nastao u sličnim prirodnim formacijama.

Arktička priroda je jedinstvena po svom asketizmu. Brda pokrivena ledom i snegom neprimetno se spajaju sa oblačnim nebom. Često se ne primećuje granica između neba i zemlje. Kao potezi nevidljivog umetnika, zamagljeni obrisi bledog sunca prodiru kroz snežne oblake, a tamne mrlje vode kroz sloj leda. To su jedini obojeni delovi na beskrajnom belom platnu, na tom netaknutom kutku planete Zemlje. I neverovatan je osećaj kada se pred vama usred leda otkrije čitavo polje ledenog cveća.

Veoma lep fenomen – ledeno cveće na Arktiku pic.twitter.com/NH3rfyvowq

— Happy TV (@tvhappyofficial) February 4, 2024

Nažalost, ledeno arktičko cveće je krhko i kratkotrajno. Cvetovi nestaju čim se debljina mladog leda poveća, a njegova temperatura se približi temperaturi vazduha. Osim toga, visina cvetova i površina u kojoj niču zavise od sloja zasićenog vlagom, a ovaj sloj je veoma nestabilan. Na njega utiču mnogi faktori, od kojih je jedan vetar.

Naučnici upozoravaju da ledeno cveće, uprkos svoj svojoj lepoti, može opasno da utiče na atmosferu. Sunčeva svetlost u njima pokreće reakcije usled kojih cvetovi oslobađaju veliku količinu jedinjenja broma i formaldehida i uništavaju ozonski omotač oko naše planete. Doduše, nauka do sada ne može precizno da kaže koliko ova pojava realno utiče na prirodne procese, ali na Arktiku je sve više mladog leda, a ledeno cveće raste upravo na njemu, i ta činjenica bi trebalo da podstakne sveobuhvatnije proučavanje ovog prirodnog fenomena. .