MOG OCA JE SPASILO HRABRO SRPSKO SRCE: Ted Bifild, sin američkog vazduhoplovca Flojda oborenog 1944. godine otkriva tajne!

Drugi put sam u Srbiji rešen da do kraja zabeležim ratni put, tačnije spasavanje mog oca Flojda. Kada sam 2019. dolazio na obeležavanje 75. godišnjice misije „Halijard“, u okolini Ćuprije bio sam u familijama tri porodice koje su učestvovale u spasavanju oca te 1944. Obišao sam i vinograde gde se zarila njegova „leteća tvrđava“ B-24. Ocu je to bio prvi let, a da ne beše odvažnih Srba, srpskih domaćina, Dražinih vojnika, ja se ne bih rodio.

Amerikanci su, priča Ted, iskakali u dve grupe. Ispostaviće se da su ih spasavali odvojeni odredi Jugoslovenske vojske u otadžbini. Flojdova grupa od tri čoveka „prizemljila“ se nekoliko kilometara južno od Ćuprije, a avion je pao u vinograd u blizini Aleksandrovca. Kada je stigla nemačka potera, ova „trojka“ je već bila evakuisana. Ted, koji ponosno nosi letačku jaknu oca i na beogradskih 30 stepeni, objašnjava da do pred kraja života njegov otac nije mnogo pričao o tim događajima i Drugom svetskom ratu.

Ali, ističe, nikada nije krio slike iz Srbije.

O 99 dana skrivanja u nekoliko delova Srbije, od Senjskih rudnika kod Aleksinca do Kraljevog skloništa u Zvorniku, Flojd je, priča nam njegov sin, isticao da su to bili „verovatno najneizvesniji dani u njegovom životu“ jer avionski mitraljezac nije mogao da pomisli da postoji narod koji će rizikovati svoje i živote svojih najbližih da bi spasao nepoznate ljude.

– Govorio je kako su on i kolege bili šokirani kada su shvatili koje su razmere tog gerilskog pokreta u Srbiji i kada su se posle osamdesetak dana našli svi na okupu u Pranjanima čekajući avion za Bari – svedoči Ted. – Tada su ih Srbi već smatrali „svojima“ i bilo im je žao što se rastaju. U međuvremenu, samo grupa mog oca je bila skrivana u okolini najmanje tri grada u Srbiji jer su ih premeštali na sigurno čim bi se zapucalo u okolini ili kada je zapretila opasnost da će krenuti nemački lov na pilote. I, zato hoću da odem i u Zvornik u to Kraljevo sklonište, poslednje utočište oca pred prebacivanje u Pranjane gde su im svi bili na usluzi.

Drago je Tedu što se i u njegovoj zemlji sada već u 16 muzeja u 16 država SAD nalaze dokumenti i eksponati operacije „Halijard“. Otkriva nam da je nedavno u Arizoni, u gradu Mesi, bio iznenađen kada je na aerdormu video tri američka aviona koja su činila vazdušni most iz Pranjana za Bari od maja 1944. do decembra 1945.

– Kada sam na pisti ugledao avion sa brojem 24 na repu, isti onakav kako mi ga je otac opisao, krenule su mi suze. Još kada se ispostavilo da su ljudi iz Muzeja osposobili letelicu za muzejsko letenje i kada su me tim avionom podigli iznad Arizone, obećao sam sebi da ću napisati knjigu o ocu i neustrašivim Srbima.

– Kada sam na pisti ugledao avion sa brojem 24 na repu, isti onakav kako mi ga je otac opisao, krenule su mi suze. Još kada se ispostavilo da su ljudi iz Muzeja osposobili letelicu za muzejsko letenje i kada su me tim avionom podigli iznad Arizone, obećao sam sebi da ću napisati knjigu o ocu i neustrašivim Srbima.

Iz knjige u nastajanju Ted nam otkriva kako je njegov otac bio taj pilot koji je dečaku kuriru koji je njegovu grupu doveo do Pranjana dao američki letački kolt rečima: „Sine trebaće tebi više nego meni“.