TEROR NAD SRBIMA U VELIKOM RATU: Ovi austrougarski odredi imali su odrešene ruke u rešavanju „srpskog pitanja“!

Stradanja Srba u Austrougarskoj bila su prisutna od prvih pa do poslednjih dana Velikog rata, a kakva je sve zverstva pravila austrougarska vojska tema je kratkog dokumentarno-edukativnog filma iz serijala „Minijature“ koji se može pogledati na Jutjub kanalu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Uz svaku od minijatura, a biće ih ukupno 60 u produkciji „Zastava filma“, na sajtu ministartva se može pročitati i propratni tekst, poput ovog koji je sročio potpukovnik dr Dalibor Denda, naučni saradnik beogradskog Institut za strategijska istraživanja.

Kako navodi, stradanja Srba u Austrougarskoj otpočela su odmah nakon Sarajevskog atentata. U Sarajevu su izbile masovne antisrpske demonstracije sa elementima pogroma, koje su se proširile i na ostale bosansko-hercegovačke gradove, kao i na Hrvatsku i Dalmaciju.

Teror se povećao nakon formalne objave rata Srbiji. U zatočeništvu se posle samo sedam dana našlo oko 5.000 Srba sa područja Austrougarske monarhije. Prvi talas deportacija u logore krenuo je sredinom avgusta 1914, kada su transporti sa 3.400 Srba iz Bosne i Hercegovine stigli u Arad, grad u današnjoj Rumuniji. U Bihaću je bilo zatočeno oko 600 Srba. Slično je bilo i u Sremu.

Srpski intelektualci, sveštenici i trgovci najčešće su odvođeni u logore u Aradu, Neđmeđeru, Nežideru, Boldogasonju i Šopronjeku, kao i u Doboju, gde je tokom rata bilo zatočeno oko 46.000 ljudi. Mnogi od njih, izloženi torturama, moreni glađu i zarazama, nikad se nisu vratili iz internacije. U toku rata internirano je i oko 17.000 žena i dece, jer se smatralo da su se njihovi muževi i očevi pridružili srpskoj vojsci kao dobrovoljci.

Na početku rata obnarodovani su ratni propisi kojima su Srbi stavljeni van zakona kao „nepouzdano stanovništvo“. Formirani su i odredi „šuckora“ od oko 11.000 dobrovoljaca, uglavnom muslimana i katolika, koji su imali odrešene ruke u rešavanju „srpskog pitanja“. Pod izgovorom opasnosti od ustanka, uzimani su taoci koji su svojim životima trebali da garantuju bezbednost austrougarskih trupa i vojnih objekata. Tako su samo u prva tri meseca u operativnom sektoru 6. austrougarske armije zadržana 1.223 taoca.

U više navrata inscenirani su i „veleizdajnički procesi“, čije su žrtve uglavnom bile iz redova đačke i studentske omladine. Tokom 1914, 1915. i 1916. godine na smrt vešanjem osuđeno je i nekoliko stotina srpskih civila u Mostarskom, Sarajevskom i Tuzlanskom okrugu.

Najviše Srba na prostoru od Drine do Romanije stradalo je nakon povlačenja srpske vojske iz Bosne. I najstrašnija stradanja u Sremu i Banatu nastupila su posle ofanzive srpske vojske početkom septembra 1914. godine. Kada su se srpske snage povukle, usledila je odmazda Austrougara. Na stotine Srba iz Srema i Banata izgubilo je živote tokom krvavog septembra. Spaljene su i mnoge kuće, pa i čitava sela, kao što je slučaj sa selom Jarak.

U jesen iste godine potpuno je ispražnjeno 27 sela uz granicu sa Srbijom. Žene i deca poslati su u internaciju. U periodu od 20. februara do 23. marta 1915. iz Sarajeva, Rogatice, Foče, Bileće i Trebinja proterano je 5.260 srpskih porodica, kojima je oduzeta sva imovina.

Stradanja Srba u Austrougarskoj bila su prisutna od prvih pa do poslednjih dana Velikog rata.