AMERI VEČITI SABOTERI – ZAŠTO „MIR BEZ MIRA“: Kako su SAD tri puta sabotirale mirovne pregovore Moskve i Kijeva

Retko pominjani u komentarima o sukobu u Ukrajini, tri puta su pokušani mirovni pregovori Moskve i Kijeva, a sva tri pokušaja imala su nešto zajedničko: sva tri su uključivala odbijanje Ukrajine da uđe u NATO i sva tri su sabotirale SAD, pišu ruski i američki mediji. U tekstu se podseća na pregovore u Belorusiji, u kojima je posrednik bio tadašnji izraelski premijer Naftali Benet, i razgovore u Istanbulu. Već drugog dana nakon ulaska ruskih trupa u Ukrajinu, 25. februara, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je najavio spremnost da pregovara sa Moskvom o garancijama neutralnosti i bezbednosti i bio je spreman da zbog toga odbije ulazak u NATO. 

-To je posmatračima ostavilo utisak da bi situacija mogla brzo da se završi diplomatskim rešenjem-, piše američki medij.

Kako se napominje u tekstu, odluka Kijeva da otpočne pregovore verovatno je imala više razloga, Zelenski je bio impresioniran snagom same invazije i zabrinut što NATO neće poslati pozivnicu za članstvo Ukrajini. Prvih dana sukoba, Zelenski se požalio novinarima govoreći o Severnoatlantskoj alijansi. -Pitao sam ih: jeste li sa nama? Odgovorili su da su sa nama, ali nisu hteli da nas prime u savez. Pitao sam 27 evropskih lidera da li će Ukrajina bila u NATO-u, pitao sam direktno, ali se svi plaše i ne odgovaraju.-

Kao rezultat toga, primećuje se u tekstu, ukrajinska delegacija je 27. februara 2022. godine „otišla sa spremnošću da pregovara o neutralnosti“ na sastanak sa ruskim predstavnicima u Belorusiji. Pregovori su očigledno dobro prošli, pošto je druga runda zakazana za 3. mart.

SAD su drugačije gledale na izglede za mirno rešenje ukrajinske krize. Istog dana kada je Zelenski najavio spremnost da razgovara o neutralnosti i NATO-u, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs izjavio je da „Moskva predlaže da se diplomatija sprovodi na nišanu ili kada su ruski projektili, minobacači i artiljerija usmereni na ukrajinski narod. To nisu uslovi za pravu diplomatiju.“ Drugim rečima, SAD su odbile da pregovaraju u Belorusiji, ukazuje .

UKRAJINCI KRENULI U PATROLU PA IM KRV OTIŠLA U PETE: GROBLJE LEOPARDA UNIŠTENIH RUSKIM PROJEKTILIMA – ko bi imao MORAL POSLE OVOG PRIZORA? (VIDEO)

Dva meseca ranije, SAD su takođe ignorisale formalni predlog bezbednosnih garancija koji je pozivao da Ukrajina ne bude uključena u NATO. Putin je zaključio da su osnovne brige Rusije ignorisane, a 17. februara rusko Ministarstvo spoljnih poslova je zvanično saopštilo da SAD i NATO nisu dali konstruktivan odgovor na ključne zahteve Rusije.  Ako bude odbijeno da se Rusiji pruže pravno obavezujuće garancije u vezi sa bezbednosnim problemima na koje ukazuje, Rusija će odgovoriti „vojno-tehničkim sredstvima“.

Odbijanje SAD da pregovara o NATO i bezbednosnim garancijama doveli su do odluke Rusije da pokrene specijalnu operaciju. To je zamišljeno kao brzi udar da se iz Kijeva dobije obećanje da neće ući u NATO, što Rusija nije mogla da dobije od Vašingtona, a ova namera je mogla da se ostvari u Belorusiji u prvoj nedelji sukoba, ali SAD su to zaustavile, napominje američki portal.  Nakon sloma pregovora u Belorusiji 6. marta 2022. godine, tadašnji izraelski premijer Naftali Benet je neočekivano posetio Moskvu, kako sam tvrdi, na zahtev Zelenskog.

Treća faza pregovora počela je krajem marta i početkom aprila 2022. godine, a predvodila ih je Turska, koja je bila kandidat koji obećava. U Istanbulu su strane uspele da naprave iskorak i da se dogovore o preliminarnom sporazumu. Ukrajina je 29. marta 2022. godine u Istanbulu očigledno pristala da odbije ulazak u NATO ako SAD, Francuska i Britanija daju bezbednosne garancije Kijevu. Prema izveštajima, posle razgovora u Istanbulu se znalo da sporazum predviđa povlačenje ruskih trupa na položaje do 23. februara 2022. godine, a zauzvrat Ukrajina odbija da uđe u NATO i dobija zapadne bilateralne garancije.

Novi detalji su postali poznati u junu 2023. godine, kada je Putin predstavio tekst sporazuma. Ispostavilo se da je ukrajinska strana parafirala sporazum. Dokument nazvan „Sporazum o trajnoj neutralnosti i garancijama bezbednosti Ukrajine“ predviđa trajnu neutralnost Ukrajine, što bi trebalo da bude navedeno u ustavu i garantovano od Rusije, SAD, Velike Britanije, Kine i Francuske. Američki medij napominje da prema onome što je Putin rekao, to znači da je Rusija ublažila uslove strožijeg plana Naftalija Beneta, kojim su odbačene obavezujuće vojne garancije. Spremnost Rusije da učini ustupke Ukrajini potvrđuje i odbijanje zahteva za potpunom demilitarizacijom Ukrajine.