ERDOGAN PRETI: Nakon što smo „oslobodili“ Aja Sofiju na redu je „Al-Aksa“

Turski predsednik Redžep Taijip Erdogan obećao je „oslobađanje džamije al-Aksa“ od Izraela, nakon što je u petak pretvorio muzej Aja Sofija, koji je bio crkva zadužbina cara Justinijana u džamiju.

Odluka o promeni statusa drevne crkve Aja Sofije, koja je 1453. godine pretvorena u džamiju, a potom u muzej, doneta je kontroverzno prošle nedelje.

– Uskrsnuće Aja Sofije najavljuje oslobađanje džamije al-Aksa – piše na veb sajtu turskog predsedništva.

– Vaskrsenje Aja Sofije je ponovo zapaljena vatra nade muslimana i svih potlačenih, oborenih i iskorišćenih – pišr Džeruzalem post.

Govor koji je bio na turskom jeziku preveden je malo drugačije na arapski i engleski jezik, kao način da se sakrije deo stavova Ankare o tome na koji način povezuje Aja Sofiju sa širim planom.

Na arapskom jeziku navodi se da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo „povratka slobode al-Akse“, što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude izbačen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi al-Aksa, kako stoji u tekstu.

Turski predsednik povezao je odluku o oživljavanju islama iz Bukure u Uzbekistanu sa Andaluzijom u Španiji. Ova terminologija, koja povezuje al-Aksu u Jerusalimu sa Aja Sofijom i Španijom, svojevrsna je šifrovana terminologija za širu versku agendu.

U turskom prevodu izgleda da nije navedena ista referenca na Španiju kao u arapskom.

Turski predsednik dugo se zalagao za palestinsku stvar i bio je ekstremni kritičar Izraela, između ostalog kada je napustio pozornicu u Davosu tokom razgovora s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom 2009. godine. Turska je tada poslala flotilu u Gazu da pokuša da prekrši izraelsku blokadu Gaze, što je dovelo do pogibije 10 turskih državljana kada su izraelske snage izvršile raciju na brod Mavi Marmara.

Povezivanje velike promene u Aja Sofiji sa Jerusalimom pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće od pukog uspostavljanja islamskih molitvi u istorijskoj džamiji i crkvi u Istanbulu; to je deo šire islamske agende za region.

U tekstu se navodi da je turska vladajuća stranka AK povezana sa Muslimanskim bratstvom, a Turska je bliski saveznik Hamasa u Gazi. Hamas je takođe povezan sa Muslimanskim bratstvom.

Ova strategija Turske ide ka većem uticaju širom regiona sa grupama istomišljenika i zemljama, poput Katara i Vlade Nacionalnog sporazuma u Libiji. Turska nastoji da zameni Saudijsku Arabiju i druge zemlje u regionu, kao što su Egipat i Jordan, kao glavni arbitar onoga što je „islamsko“, piše Džeruzalem post.

To znači, navdi se, da rukovodstvo Ankare veruje da su njegove promene u Aja Sofiji samo jedan korak većeg verskog militarističkog plana na Bliskom istoku.

Turska je, podseća list, napala deo istočne Sirije u oktobru 2019. godine nakon depopulacije kurdskog regiona Afrin u Siriji u januaru 2018. godine. Turska je tada regrutovala sirijske izbeglice za borbu u građanskom ratu u Libiji, kao deo energetskog i vojnog dogovora sa Tripolijem, napominje list.

Turska je u junu pokrenula vazdušne napade u Iraku protiv kurdskih grupa, tvrdeći da se bore protiv „terorizma“. Jednog dana, Turska bi čak mogla da usmeri svoju pažnju na Jerusalim. Govor o Aja Sofiji jasno je naznačio da je to na dnevnom redu u budućnosti, zaključuje Džeruzaelm post.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.