KRVAVI NOŽ KOJI NIKADA NEĆE BITI ZABORAVLJEN: Top 5 stvari koje niste znali o čuvenom „MESERU“

Ideja o teškom lovcu dugo je između dva rata egzistirala u vazdušnim snagama svih zemalja, pri tom se vodeći pridevom teški koji nije bio poželjan u avijaciji – ni tada ni sada. Teški lovac je trebalo da bude neko opako, nadmoćno sredstvo između lovca i lakog bombardera, s pretećim nazivom i karakteristikama.

POLJACI HOĆE RAT PA HOĆE: DODATNE snage GOMILAJU ka BELORUSIJI

Sve je to rat uspeo da prepravi, a one koji su se uzdali u ”teške” osobine, pošalje na zemlju, uz eksploziju i vatru,  s malo mogućnosti da posada preživi. Međutim, bilo je i uspešnih modela koji su zahvaljujući dobroj taktici i pravilnoj upotrebi, dugo opstali na surovom nebu. ”Bristol Beaufighter”, ”Northrop P-61 Black Widow”, a posebno ”de Havilland Mosquito” (svi su karijeru nastavili i posle rata), posebno se izdvajaju.

Njihov protivnik bio je ”Me-410 Hornise”, odnosno stršljen. Naslednik teškog lovca-razarača ”Messerschmitt 210” koji je razvijen iz teškog lovca ”Me-Bf 110”. Bio je to po specifikaciji teški lovac – brzi bombarder.

Njihov protivnik bio je ”Me-410 Hornise”, odnosno stršljen. Naslednik teškog lovca-razarača ”Messerschmitt 210” koji je razvijen iz teškog lovca ”Me-Bf 110”. Bio je to po specifikaciji teški lovac – brzi bombarder.

Stoga su u traganju za pravim rešenjem napravili čak 28 prototipova, od kojih su većina bila prerađeni ”Me-210”. Po konstrukciji, ”Stršljen” je ličio na svog prethodnika. Krila su mu bila tanja i uža. Na krila su montirana pretkrilca modela Hendli Pejdž (Handley Page). Otvori bomboluka dobili su hidraulični sistem za otvaranje, a izmenjeni su poklopci hladnjaka i popravljeni eleroni.

Da bi stigli do varijante ”410” Nemci su napravili i međuvarijantu ”M3-310” u jednom primerku. Na nju su umesto motora ”DB-610 F” montirali jače motore ”DB 603 A”, snage 1.750 ks.

U poređenju s ”Me-210” letne karakteristike primetno su poboljšane. Pre svega, ovaj avion nije mogao da se svali u kovit, osim s namerom pilota. U odnosu na ”Me – Bf100” koji je već bio pri kraju resursa, ovo je bio neuporedivo bolji avion, pa je posle fabričkih ispitivanja u Augsburgu počela priprema za serijsku proizvodnju.

Predviđene su bile dve varijante ”А-1 Schnellbomber” (brzi bombarder)  и ”А-2 Zerstörer” (razarač).

Osnovne varijante u trupi

Osnovni modeli bili su ”Me-410 B-1” i ”B-2′. Ovo su bili brzi bombarderi i teški lovci. ”Me-410B1/U2” i ”U4” su lovci serije ”A-1”. ”Me-410B-1/U2” bili su ojačani kontejnerima (”Waffenbehälter 151”) s dva topa ”MG 151 /20E”. Kod serije ”Me-410B-2/U2” standardno naoružanje zamenjeno je s dva topa ”MK-103”, a dopunsko oružje predstavljao je top ”VK 5” od 50mm (!). Pri tom su avioni tog tipa imali nišan ”ZFR 4” i motore ”DB 603G”.

Pored toga, neki od aviona dobili su modularne komplete Rüstsätze, koji su ugrađivani u frontovskim radionicama, a ne u samim fabrikama. Reč je o veoma jednostavnim cevastim lanserima raketa. Takvi avioni koji su imali pojačane mogućnosti, imali su i dopunsku oznaku (”Me 410B-2/U2R2” ili R3. R4, R5).

Na ”Me-410” eksperimentišući postavljali su i druga oružja za borbu protiv bombardera. Naprimer, u aprilu 1944. godine umesto topa ”VK-5” montiran je top ”VK 3,7” kalibra 37mm. Neki od aviona koji su tako bili naoružani prošli su testove u borbenim jedinicama.

Kako je ovaj ”teškaš” prošao u borbenim dejstvima?

”Me-410” pojavio se u odbrambenom stroju u maju 1943. godine i primenjivan je na različitim frontovima gotovo do samog kraja rata. Primena je bila raznovrsna – noćni lovci, teški presretači, lovci-bombarderi.

Vrlo lako su stizali nad Englesku bombardujući aerodrome, presrećući savezničke bombardere u fazi dostizanja visine,a bili su i u pratnji morskih izviđačkih aviona. Korišćeni su u Luftvafe, Mađarskoj, a nekoliko primeraka su, kao zaplenjeni, korišćeni i u Engleskoj.

Taktičko-tehničke karakteristike:

• Posada: dva čoveka.
• Dužina: 12,5m.
• Razmah krila: 16,38 m.
• Visina: 4,3 m.
• Površina krila: 36,2 m²

• Motori: Dva motora ”Daimler-Benz DB 603A” konfiguracije V12 s vazdušnim hlađenjem, snage 1.750 ks ili dva motora ”Daimler-Benz DB 603G” s vodenim hlađenjem, konfiguracije V12, snage 1.900 ks.
  • Maksimalna brzina od 595 do 620 km/h.
  • Vreme dostizanja visine: 8.000 metara za 22, 5 min.
  • Krajnji dolet: 1.700 km.
  • Praktični plafon leta: 10.000 m.
  • Naoružanje: pored različitih, već navedenih verzija, u verziji lakog, brzog bombardera avion je mogao da ponese do 1.000 kg bombi.